-Autor: Bo­ris De­žu­lo­vić

Zvao me ne­ki­dan u dva iza po­no­ći Ko­žo da is­pri­ča vic. Ima on taj obi­čaj, zov­ne u glu­vo do­ba no­ći iz ka­fa­ne da is­pri­ča vic.
Elem, pi­ta ma­li­šan ma­mu ka­ko su na­sta­li lju­di. “Dra­gi Bog je še­stog da­na od bla­ta na­pra­vio čo­vje­ka i udah­nuo mu ži­vot, pa od nje­go­vog re­bra na­pra­vio pr­vu že­nu. Ta­ko su na­sta­li lju­di”, od­go­vo­ri­la mu maj­ka. ,,Za­što on­da ta­ta ka­že da su lju­di na­sta­li evo­lu­ci­jom pri­ma­ta?”, zbu­nio se ma­li. “Do­bro”, po­mir­lji­vo će ma­ma, ,,ja sam ti go­vo­ri­la o mo­joj po­ro­di­ci.”
Ne zna se ta­ko za osta­tak čo­vje­čan­stva, ali što se nji­ho­ve fa­mi­li­je ti­če, Sr­bi - či­ni se - ipak ni­su na­sta­li od maj­mu­na. U Sr­bi­ji je, ču­li ste već, po­čet­kom ovo­ga mje­se­ca ve­ća sku­pi­na emi­nent­nih na­uč­ni­ka, sam krem srp­ske pa­me­ti – u sve­mu vi­še go­to­vo tri sto­ti­ne uče­nih gla­va, od ko­jih pe­de­se­tak aka­de­mi­ka i uni­ver­zi­tet­skih pro­fe­so­ra – pot­pi­sa­la pe­ti­ci­ju za re­vi­zi­ju iz­u­ča­va­nja te­o­ri­je evo­lu­ci­je u ško­la­ma i na fa­kul­te­ti­ma. Za­pa­nje­ni su srp­ski aka­de­mi­ci i pro­fe­so­ri ot­kri­li, na­i­me, ka­ko se ta po­mod­na pse­u­do­na­uč­na no­vo­ta­ri­ja iz En­gle­ske mu­nje­vi­to pro­ši­ri­la srp­skim ško­la­ma, gdje ne­sreć­na dje­ca naj­nor­mal­ni­je uče da su lju­di na­sta­li od maj­mu­na. A li­je­po su aka­de­mi­ci upo­zo­ra­va­li da će Do­si­tej Ob­ra­do­vić i in­te­r­net na­či­sto da upro­pa­ste srp­sku omla­di­nu.
Ka­ko, me­đu­tim, pe­ti­ci­ja iz ne­kog raz­lo­ga ni­je na­i­šla na na­ro­čit in­te­res u Be­o­gra­du, gdje bez po­go­vo­ra pri­hva­ta­ju sva­ku be­slo­ve­snu bu­da­la­šti­nu sa Za­pa­da, isto­rij­ska je di­sku­si­ja po­dig­nu­ta na vi­šu ra­zi­nu i pre­se­lje­na u Re­pu­bli­ku Srp­sku, gdje je ras­pra­vu o spor­noj te­o­ri­ji ko­nač­no pri­hva­tio Se­nat Uni­ver­zi­te­ta u Ba­nja­lu­ci. Mr­tvi hlad­ni, bez ika­kve za­je­ban­ci­je, pro­fe­so­ri i stu­den­ti slav­nog ba­nja­luč­kog uni­ver­zi­te­ta, eto, na sjed­ni­ci Se­na­ta na Spa­sov­dan – o kr­snoj sla­vi gra­da – naj­o­zbilj­ni­je ras­pra­vlja­ju o sto­ti­nu pe­de­set go­di­na sta­roj knji­zi En­gle­za Čar­lsa Da­ri­na “O po­stan­ku vr­sta”, da jed­nom za svag­da za­klju­če dr­ži li mo­žda, ipak, nje­go­va te­o­ri­ja vo­du.
Či­ta­va na­uč­na za­jed­ni­ca bez da­ha ta­ko pra­ti vi­je­sti s ba­nja­luč­kog uni­ver­zi­te­ta, ne spa­va­ju Oks­ford, Kem­bridž i Har­vard, ne spa­va No­be­lov ko­mi­tet, ne spa­va Step­hen Haw­king, oči ci­je­log svi­je­ta upe­re­ne su u pro­zo­re sa­le 7 pa­la­te rek­to­ra­ta na Bu­le­va­ru voj­vo­de Pe­tra Bo­jo­vi­ća, gdje se če­ka pra­vo­sna­žna pre­su­da sve­u­či­li­šnog se­na­ta o Dar­vi­no­voj te­o­ri­ji evo­lu­ci­je vr­sta.
A no­vi­na­ri kam­pu­ju oko rek­to­ra­ta i hva­ta­ju su­di­o­ni­ke ove po­vi­je­sne ras­pra­ve.
-Mo­ram pri­zna­ti da još uvi­jek ni­smo ima­li ne­ku ozbilj­ni­ju di­sku­si­ju po ovoj tač­ki dnev­nog re­da- re­kao je ta­ko no­vi­na­ri­ma ba­nja­luč­kog ATV-a Rat­ko Sa­vić, stu­dent i član uni­ver­zi­tet­skog se­na­ta, “ali su­de­ći po ono­me što smo do­sad mi­sli­li, sma­tram da će stu­den­ti bi­ti su­zdr­ža­ni.”
Sun­ce ti je.em ge­o­cen­trič­no, stu­den­ti su su­zdr­ža­ni!
-Šta ja znam, me­ni je ta en­gle­ska te­o­ri­ja ma­lo na­teg­nu­ta – ja­vio se na sjed­ni­ci se­na­ta pred­stav­nik stu­de­na­ta. –Ja­sno mi je da su ju­go­sla­ven­ski par­ti­za­ni bi­li en­gle­ski sa­ve­zni­ci, i da su En­gle­zi u Ti­tu vi­dje­li bra­nu Sta­lji­no­vim aspi­ra­ci­ja­ma na Bal­kan, ali je­di­ni le­gi­tim­ni no­si­o­ci po­kre­ta ot­po­ra u Ju­go­sla­vi­ji bi­li su čet­ni­ci Dra­že Mi­ha­i­lo­vi­ća, ko­ji kao kra­ljev­ska voj­ska ni­su tra­ži­li ni­ka­kve ra­di­kal­ne po­li­tič­ke pro­mje­ne, ta­ko da je stav stu­de­na­ta po tom pi­ta­nju ja­san, ne­dvo­smi­slen i…
-Ha­lo – pre­ki­nuo ga je u to pred­sjed­nik se­na­ta.
– Ne te­o­ri­ja re­vo­lu­ci­je, ne­go evo­lu­ci­je. Te­o­ri­ja evo­lu­ci­je.
-Ah, to – lu­pio se stu­dent po če­lu. – On­da pi­ši­te ,,su­zdr­žan”.
Ni­šta, eto, u ovoj mah­ni­toj, su­lu­doj epi­zo­di iz zo­ne su­mra­ka ni­je ta­ko stra­vič­no, jer ni­šta dru­go za­pra­vo i ni­je stra­vič­no, već vi­še ili ma­nje za­bav­no, kao što je stra­vi­čan stav stu­de­na­ta ba­nja­luč­kog uni­ver­zi­te­ta, sa­mog cvi­je­ta re­pu­bli­ko­srp­ske mla­do­sti i pa­me­ti, što se iz­me­đu dvi­je te­o­ri­je o po­stan­ku vr­sta – one po ko­joj su lju­di i ži­vo­ti­nje mi­li­o­ni­ma go­di­na evo­lu­i­ra­li iz pri­ma­ta, i one po ko­joj je dra­gi Bog jed­nog pet­ka stvo­rio sve mor­ske i kop­ne­ne ži­vo­ti­nje, a u su­bo­tu čo­vje­ka i že­nu – neo­d­luč­no pre­zno­ja­va, na­gi­nju­ći čas na jed­nu, pa na dru­gu stra­nu, pa na kra­ju iz­ja­šnja­va kao su­zdr­žan.
Jer ,,još uvi­jek ni­su ima­li ne­ku ozbilj­ni­ju di­sku­si­ju po ovoj tač­ki dnev­nog re­da”!
Sun­ce ti je.em ge­o­cen­trič­no, iz­vin’te me što psu­jem, stu­den­ti­ma uni­ver­zi­te­ta u Ba­nja­lu­ci te­o­ri­ja evo­lu­ci­je vr­sta je ,,tač­ka dnev­nog re­da” po ko­joj ,,još uvi­jek ni­su ima­li ne­ku ozbilj­ni­ju di­sku­si­ju”! Sam dra­gi Bog zna šta su ba­nja­luč­kim stu­den­ti­ma bi­le pret­hod­ne tač­ke dnev­nog re­da, zbog ko­jih ni­su do­sad sti­gli ,,ozbilj­ni­je” pre­tre­sti do­ka­ze da je Bog ki­to­ve stvo­rio u pe­tak, a Sr­be u su­bo­tu. Za­peo valj­da dnev­ni red, jer su mje­se­ci­ma ras­pra­vlja­li o po­ten­ci­jal­no za­ni­mlji­voj i in­tri­gant­noj te­zi da je Ze­mlja okru­gla. Da su zna­li u se­na­tu da će stu­den­ti bi­ti su­zdr­ža­ni, mo­gli su odav­no već ras­pra­vi­ti i tu, ka­ko ste re­kli da se zo­ve, evo­lu­ci­ju.
Ova­ko pa­te sle­de­će tač­ke dnev­nog re­da, i sad je već ozbilj­no pi­ta­nje ho­će li stu­den­ti do kra­ja aka­dem­ske go­di­ne us­pje­ti pro­ći osta­le tač­ke dnev­nog re­da – ,,te­o­ri­ju gra­vi­ta­ci­je”, ,,he­li­o­cen­trič­nu te­o­ri­ju”, ,,svjet­sku za­vje­ru lju­di-rep­ti­la”, ,,vak­ci­na­ci­ja ili dru­gi ge­no­cid nad Sr­bi­ma”, ,,iz­bor iz­vo­đa­ča ra­do­va na po­sta­vlja­nju inoks jar­bo­la za za­sta­ve u za­šti­će­nom par­ku Uni­ver­zi­tet­skog gra­da” i ,,ra­zno”.
Strah me, eto, i po­mi­sli­ti šta je ta­kvim stu­den­ti­ma na dnev­nom re­du pod tač­kom “ra­zno”.
Mo­že vam ta­ko, kao i me­ni, iz­gle­da­ti stra­vič­no ka­ko se ba­nja­luč­ki stu­den­ti, zna­ti­želj­na i slo­bo­do­um­na mla­dost ka­kva je svu­gdje u svi­je­tu otvo­re­na i za mno­go hra­bri­je i re­vo­lu­ci­o­nar­ni­je no­ve ide­je od Dar­vi­no­ve, ne bi htje­la za­li­je­ta­ti oko nje­go­ve smje­le te­o­ri­je o evo­lu­ci­ji vr­sta - jer nji­ma ta ,,tač­ka dnev­nog re­da” tra­ži ma­lo ,,ozbilj­ni­ju di­sku­si­ju”, pa su se na isto­rij­skom gla­sa­nju u pa­la­ti rek­to­ra­ta sti­snu­li po­put šu­pa­ka, po­to­nu­li u sto­li­ce, pi­lje u onu dvo­gla­vu ko­koš na zi­du i pra­ve se da ne ču­ju pi­ta­nje – ali stvar je u to­me da se oni za­pra­vo i ne ško­lu­ju za kri­tič­ko mi­šlje­nje i vla­sti­ti stav, već da bu­du ,,su­zdr­ža­ni”. Na­uč­na do­stig­nu­ća kao ,,tač­ke dnev­nog re­da” i su­zdr­ža­nost oko te­o­ri­je evo­lu­ci­je sam je nji­hov di­plom­ski rad, slu­žbe­no su­zdr­ža­ni oni su po­sve sprem­ni za ži­vot i iza­zo­ve no­vih ta­ča­ka uz­bu­dlji­vog dnev­nog re­da ko­ji ih če­ka.
Elem, pi­ta­će su­tra ma­li­šan ma­mu ka­ko je do­šao na svi­jet, a ona će se za­cr­ve­nje­ti i za­mu­ca­ti: “Do­ni­je­la te ro­da.” “A ta­ta? Je li ta­ta uče­stvo­vao?”, pi­ta­će ma­li. “Pa i ni­je”, od­go­vo­ri­će ma­ma. “Ta­ta je bio su­zdr­žan.”
wwwbu­ka.com