-Pi­še: Dra­gan Mra­o­vić

Ve­ći­na na­ših in­te­lek­tu­a­la­ca sa­mo pri­vid­no kri­ti­ku­je sa­da­šnjost, kre­ću­ći se u okvi­ri­ma ,,po­li­tič­ki ko­rekt­nog go­vo­ra“ ko­je je utvr­dio si­stem, či­me još vi­še učvr­šću­ju vlast kao ne­pro­mje­nji­vu i sa­mo­hva­li­sa­vo de­mo­krat­sku. Ne­sprem­ni su na na­por ka po­vra­ća­ju na­ci­o­nal­nog su­ve­re­ni­te­ta (eko­nom­skog, po­li­tič­kog, kul­tur­nog, voj­nog) kroz pro­ces de­glo­ba­li­za­ci­je ko­me se pro­ti­vi kri­mi­nal­na evro­kra­ti­ja ko­ja vo­di Cr­nu Go­ru i Sr­bi­ju u am­bis bez­gla­vlja ,,ko­ja se ne si­pa­ju u trak­tor“.
Da­na­šnji in­te­lek­tu­al­ci i umjet­ni­ci su naj­če­šće sa­mo apo­lo­ge­te
po­sto­je­ćeg sta­nja ko­je pro­gla­ša­va­ju ne­pro­mjen­lji­vim i uče­stvu­ju u pre­ven­tiv­noj de­mo­ni­za­ci­ji sva­ko­ga ko im se su­prot­sta­vi, jer su, svje­sno ili ne­svje­sno, po­sta­li sa­stav­ni dio vla­sti, kao pu­ki tu­ma­či i za­go­vor­ni­ci nje­ne
po­li­ti­ke. Oni se za­va­ra­va­ju da vr­še ne­ku ra­di­kal­nu kri­ti­ku, jer se ona kre­će u pro­sto­ru ko­ji je vlast pred­o­dre­di­la i za­to je bez ika­kvog efek­ta. Na­su­prot po­li­tič­ki ko­rekt­nom ho­ru i ste­ril­noj kri­ti­ci ko­ju vr­še srp­ski in­te­lek­tu­al­ci i umjet­ni­ci, tre­ba iden­ti­fi­ko­va­ti glav­nog pro­tiv­ni­ka kul­tu­re u neo­li­be­ral­nom aso­ci­jal­nom eko­nom­sko-po­li­tič­kom am­bi­jen­tu, u ni­hi­li­stič­kom i re­la­ti­vi­stič­kom in­di­vi­du­a­li­zmu na fi­lo­zof­skom pla­nu, u od­su­stvu po­li­tič­ko-eko­nom­ske al­ter­na­ti­ve neo­li­be­ral­noj po­ša­sti ko­ja je za­pre­ka ši­re­nju kul­tur­nih vi­di­ka i raz­vo­ju na­ci­o­nal­ne kul­tu­re.
Neo­li­be­ral­na mon­di­ja­li­za­ci­ja na­me­će sa­mo jed­nu kul­tu­ru (po­tro­šnja, en­gle­ski je­zik, eko­no­mi­ja nad po­li­ti­kom, itd.) i od­vi­ja se kroz uki­da­nje kul­tu­re kao ta­kve na­me­ta­njem ame­rič­kog kul­tur­nog mo­no­te­i­zma. U okvi­ru na­ve­de­nog mi­šlje­nja stvo­re­na je at­mos­fe­ra volj­ne ser­vil­no­sti
pre­ko pu­za­ju­ćeg pri­hva­ta­nja evro­u­ni­jat­skog mo­no­kul­tu­ra­li­zma i ame­ri­ka­ni­za­ci­je srp­ske kul­tu­re.
Pr­va po­tre­ba i za­da­tak srp­skih in­te­lek­tu­a­la­ca u Cr­noj Go­ri i Sr­bi­ji je vra­ća­nje do­sto­jan­stva umjet­ni­ci­ma jer bez njih ne­ma umjet­no­sti, a na­rod bez kul­tu­re i bez pro­svje­te je na­rod bez iden­ti­te­ta, amorf­na ma­sa po­god­na za neo­li­be­ral­no ob­li­ko­va­nje i pre­tva­ra­nje ljud­skog bi­ća u po­tro­šač­ki atom in­te­lek­tu­al­nog ni­voa ame­be.
In­te­lek­tu­al­ci i umjet­ni­ci tre­ba da se bo­re za uki­da­nje po­li­tič­kog kli­jen­te­li­zma u kul­tu­ri ko­ji je ne­ka vr­sta kul­tur­ne pro­sti­tu­ci­je. Po­zna­to je da oso­be od­re­đe­ne po­li­tič­ke ori­jen­ta­ci­je ko­lo vo­de u cr­no­gor­skoj i srp­skoj kul­tu­ri i dr­žav­nim be­ne­fi­ci­ja­ma, kao i da se fi­nan­si­ra­ju pre­vas­hod­no kla­no­vi one po­li­tič­ke ori­jen­ta­ci­je, ko­ji pro­mo­vi­šu kul­tu­ru pro­tiv­nu srp­skim na­ci­o­nal­nim in­te­re­si­ma.
Cr­no­gor­ske i srp­ske vla­sti ni­su po­ka­za­le do­bre na­mje­re u kul­tu­ri, a in­te­lek­tu­al­ci i umjet­ni­ci za­tvo­re­ni u svo­ju eg­zi­sten­ci­jal­nu bi­je­du ili, oni ri­jet­ki bo­lje sto­je­ći, u svoj ego­cen­trič­ni ego­i­zam, ne uka­zu­ju na pro­ble­me ko­je stva­ra vlast u kul­tu­ri, ni­ti se oštro su­prot­sta­vlja­ju ni­skim udar­ci­ma te vla­sti. Iz­u­ze­ci su to­li­ko ri­jet­ki da se po­sta­vlja pi­ta­nje ima li u Sr­bi­ji in­te­lek­tu­a­la­ca i umjet­ni­ka, na­rav­no ne u stva­ra­lač­kom smi­slu, već u smi­slu dru­štve­nog i po­li­tič­kog an­ga­žma­na? Ka­ko umjet­ni­ci i in­te­lek­tu­al­ci mi­sle da ri­je­še svo­je pro­ble­me, ako ne ko­ri­ste svoj sta­tus po­zna­to­sti u jav­no­sti da una­pri­je­de uslo­ve za umjet­nič­ki rad? Jer, za bo­lji­tak u kul­tu­ri ni­je do­volj­no igra­ti pred­sta­vu, ako re­ži­ser ni­je iza za­vje­se, već u fo­te­lji vla­sti.
Na­ša le­gi­ti­ma­ci­ja u svi­je­tu je na­ci­o­nal­na kul­tu­ra, a ne kič ko­pi­ja ame­ri­ka­ni­zo­va­ne i de­hu­ma­ni­zo­va­ne an­ti­kul­tu­re neo­li­be­ra­li­zma. Srp­ska na­ci­o­nal­na kul­tu­ra je svjet­ska, pa je evrop­ski kul­tur­ni pro­stor su­vi­še ma­li okvir za nju, a njen pod­mu­kli ne­pri­ja­telj je supkul­tu­ra ana­ci­o­nal­ne
dog­me evro­u­ni­jat­skog mo­no­kul­tu­ra­li­zma.

(Autor je ne­ka­da­šnji ge­ne­ral­ni kon­zul SRJ u Ba­ri­ju)