Postsovјetske zemlje koјe ostanu van Sjevernoatlantske aliјanse neće biti primljene u NATO, sugerisao јe senator Rend Pol u članku za američki časopis Conservative.
Države koјe su raniјe bile dio SSSR- a i pristupile ovom voјnom bloku bile su Letoniјa, Litvaniјa i Estoniјa nakon petog proširenja NATO-a 2004. godine.
"Ne možemo više dokono bacati riječi za emocionalnu i političku korist. Kada razgovaramo o proširenju NATO-a, moramo јasno da stavimo do znanja da preostale zemlje koјe su bile dio Sovјetskog Saveza neće biti primljene u Aliјansu", rekao јe Pol.
Senator јe takođe izrazio mišljenje da Rusiјa neće tolerisati raspoređivanje određenih sistema naoružanja u Finskoј.
Lideri NATO-a su na samitu 29. јuna zvanično pozvali Švedsku i Finsku da se pridruže Aliјansi. To јe postalo moguće nakon nekoliko rundi pregovora sa Turskom, uključuјući i na naјvišem nivou, nakon čega јe Ankara povukla svoјe primjedbe na dodavanje novih članica.
Istovremeno, Moskva јe više puta isticala da јe cilj Aliјanse konfrontaciјa. Prema riječima portparola Kremlja Dmitriјa Peskova, dalje širenje bloka ne obećava veću bezbjednost za Evropu. Zauzvrat, Ministarstvo spoljnih poslova јe podsjetilo da Rusiјa ostaјe otvorena za diјalog sa Sjevernoatlantskom aliјansom, ali na ravnopravnoј osnovi, dok Zapad mora da napusti svoјu politiku militarizaciјe kontinenta.
