/ - FOTO: SHUTTERSTOCK

Скинута ознака таjности са докумената америчке агенциjе: ЦИА предвидјела распад Jугославиjе?

Потенциjал за катастрофу jе стваран - пише у jедном документу коjи се, 10 година прије смрти Jосипа Броза Тита, бавио поститовском Jугославиjом

Ако банке не продуже заостале кредите, и не даjу нове, Jугославиjа ће сигурно запасти у проблем, међутим, и са тим су пред њом тешка времена.

Ово, између осталог, пише у jедном од документа ЦИА-е jош из седамдесетих година прошлог вијека, коjим jе заправо, америчка обавјештаjна агенциjа предвидјела распад СФРJ и крвави грађански рат.

- Потенциjал за катастрофу jе стваран - пише у jедном документу коjи се, 10 година прије смрти Jосипа Броза Тита, бавио поститовском Jугославиjом. Овдје се наводи могућност да Хрвати затраже оставке Едварда Кардеља и Крсте Црвенковског, а затим крену путем сецесиjе коjа би се могла спријечити jедино воjном акциjом под вођством спрских и црногорских генерала.

- Доведе ли се то до екстремног закључка, то би могло да значи грађански рат - наводи се у документима ЦИА.

Прогнозе америчких обавјештаjаца су се и обистиниле, додуше тек нешто више од децениjу пошто jе Тито преминуо.

У документима са коjе су скинуте ознаке таjности заведено jе и да ће послије Титове смрти “остати само воjка”.

Словениjа и Хрватска, закључак jе, су знатно богатиjе од других дјелова Jугославиjе и наглашаваjу тежње ка независности. За Хрватску се, у јречнику на краjу jедног документа, наводи да jе jе готово хиљаду година била под управом Беча и Будимпеште, с тим што jе Далмациjа имала другачиjу историjу, односно била земља пирата, трговаца и дугогодишња колониjа Венециjе.

- Космполилтскиjи Далматинци не дијеле тако снажно милитантни национализам остатка Хрватске, па су између два свјетска рата били склониjи прогласити Србе побједницима и гарантом независности од несловенске доминациjе - наводи се у списима ЦИА.

Угрожен "посттитоистички" систем

Колико jе Jугославиjа у вријеме Хладног рата била интересантна Американцима говори и документ коjи се упоредо бави економским и политичким стањем.

- Jугословенски независни комунистички режим улази у jедан од наjнеизвјесниjих периода од раскида са совjетским блоком 1948. Лоше економско вођење, погоршање кредитне ситуациjе, дубоко посађене етничке тензиjе и недорасло политичко вођство озбиљно угрожаваjу поститотистички систем владања - наводи се.

Као два велика проблема са коjим се суочава Jугославиjа означени су успоравање економског раста и поновно поjављивање етничких разлика коjе се наjозбиљниjе виде у захтјевима албанске мањине. Ипак, као наjвећи проблем означена jе слабост националних лидера послије Тита.

- Запад ће помоћи Jугославиjи кроз текуће проблеме са 1,3 милиjарде долара од влада и jош 1,2 милиjарде од међународних финансиjских институциjа. Ако то буде праћена ефектниjим мјерама стабилизациjе, помоћи ће Београду да 1983. избјегне финансиjску кризу. Траjна финансиjска помоћ би демонстрирала западну подршку независности Jугославиjе и могла би да доведе до рационалниjе домаће политике - заведено jе у документима ЦИА.

Десет година прије него што jе Тито умро, америчка таjна обавјештаjна агенциjа указуjе на “снаге коjе су децентрализовале политичку власт и контролу Jугославиjе више него у било коjем другом комунистичком друштву”. Овдје се поставља питање “хоће ли те снаге подрити централизам у Jугославиjи” и закључуjе “да изглед посттитовске стабилности неће постати jасан jош неко вријеме”.

- У сваком случаjу, карактер Jугославиjе се мијења, а последице евентуалног резултата све су важниjе за Jугословене, Русе и Запад - пише у уводу jедног документа у коме се цитира изjава црногорског комунисте и дисидента Милована Ђиласа о могућности совjетске интервенциjе у Jугославиjи.