Словенија ће престати да производи струју из угља најкасније до 2033. године, саопштила је у четвртак словеначка влада, јављају агенције преносе медији.

Такво рјешење предвиђа донијету “националну стратегију изласка из угља” и “реструктурирање” двије покрајине у којима још увијек раде активни рудници угља као значајну привреду.

Стратегијом је предвиђено да се угаљ користи за производњу електричне енергије најкасније до 2033. године, а њено усвајање значи да региони могу да почну да користе несметан приступ Фонду за праведну енергетску трансформацију, који ће Словенији обезбједити скоро 250 милиона еура европских фондова, саопштили су из владе.

Из термоелектране Шоштањ, која за производњу електричне енергије користи угаљ, Словенија обезбјеђује трећину своје производње електричне енергије, док друге двије трећине углавном обезбјеђују хидроелектране и нуклеарна електрана Кршко, пише Хина а преноси Н1.

Шести блок Термоелектране Шоштањ почео је са радом 2015. године и коштао је више од милијарду еура и обично се у контроверзама сматра великим инвестиционим неуспјехом, односно “пропалом” инвестицијом, како са економског, тако и са еколошког становишта.

Према писању словеначких медија, термоелектрана годинама ради нерентабилно и са губитком.

Термоелектрана је прошле године произвела скоро четри милиона тона угљен-диоксида, а због удвостручења цијена емисионих купона, производна цијена струје из ње је све већа.