У част 450. годишњице од ове битке, предавање у Палати Грегорина одржали су Славко Дабиновић и Илија Млинаревић, посленици Поморског музеја Црне Горе у Котору.
Позивајући се на дјело " Краљевство Славена" Мавра Орбинија, Дабиновић је истакао да је Јеролим Бизанти прославио своје име, име своје домовине као заповједник которске галије "Свети Трипун" која је повукла за собом у смрт и турске војнике и тиме дао допринос побједи над османлијском флотом Селима Другог. Подсјетио је и на снажан потрес од 17. јуна 1520. године, који је у Котору оштетио велики број кућа, те потрес из 1563. године који је разорио још 160 кућа, што је у многоме ослабило становништво. Ипак, и даље су се куће градиле, као и галије, којима се ишло у битку.
За изградњу галије неопходна је дрвена грађа, а за сваки дио користила се друга врста дрвета, истакао је Илија Млинаревић, кустос Поморско-техничке збирке, објаснивши да је главна предност галије што плови на једра, али и на весла. Када нема вјетра, галију покрећу веслачи – галиоти, минимум њих 150 веслача на 200 квадратних метара, плус посада која мора да управља једрима и кормилом и преко 100 наоружаних војника.
-На прамцу се налазе топови и за њих је потребно људство. Ту су командант и његови официри. Али за борбу, тих неколико топова није довољно. Када се двије ратне галије приближе једна другој, може се испалити само једна салва топова. Борба се води тако што се пуца из топова све док се они не приближе, а када се то деси, на ред долазе војници који се боре као да су на обали, објаснио је Млинаревић. Ово предавање је трећи пројекат Поморског музеја Црне Горе у Котору, који је посвећен јубилеју 450 година од битке код Лепанта.
М.Д.П.
