"Пјесничка књига Милована Кљаjевића поливалентног значења 'Трн', опомиње и указуjе на све пошасти не само модерног друштва већ и свих слабости коjима се човјечанство одликуjе од постанка до данашњих дана. Милован Кљаjевић jе онаj чиjе стиховане мисли обилуjу свјетлошћу, а такав пјесник не може да остане равнодушан на оно што га окружуjе покушаваjући да постоjеће стање ствари промијени. Макар и пјесмом. Књига пјесама 'Трн' jе своjеврстан пут до нас и других, без путоказа (њих творимо сами), без страха шта ћемо тамо пронаћи, али утјешени да смо ту са истим циљем: да волимо. Себе, ближње, живот у свим његовим манифестациjама. Када наиђемо на трн неправде, бола, несхваћености, безнађа ми, ипак, из вида не губимо љепоту постоjања jер, осјећаj безизлаза и тјескобе jе наjснажниjи подстрек да се закорачи ка свјетлости, стремећи хуманиjем, емпатичниjем, бољем", забиљежила је, између осталог, рецензенткиња проф. Валентина Новковић.

"Сасвим сам сигурна да Кљаjевић негдје дубоко у себи слути моћ и jачину пјесничке ријечи, коjа се ниjе родила само за данас, него и за сутра, прекосутра, преко времена, за увијек и да jе њена улога баш та да човјека доведе до љубави према себи и другима, и тиме га приближи Апсолуту или Богу. Колико ће пјесник у томе успјети, зависи од тога колико jе спреман дубоко да зарони, далеко да оде и да то што тамо нађе изнесе на крилима надахнућа обучено у сугестивни пјеснички jезик, кадар да пробуди данашњицу и сјутрашњицу", записала је, између осталог, рецензенткиња Александра Шаренац.

А.Ћ.