Не постоји "безбједан" ниво конзумирања алкохола, а нова студија указала је на то да је конзумирање алкохола повезано са лошијим здрављем мозга.
У опсервациској студији, која још увијек није рецензирана, истраживачи са Универзитета у Оксфорду проучавали су везу између самопријављеног уноса алкохола око 25.000 људи у Великој Британији и прегледа мозга, преноси Н1.
Истраживачи су примијетили да је конзумирање утицало на сиву масу мозга која обухвата регионе у мозгу који чине „важне дјелове у којима се обрађују информације“, према водећој ауторки Ањи Топивала, вишој клиничкој истраживачици са Оксфорда.
- Што је више људи пило, то је била мања количина њихове сиве масе. Обим мозга се смањује с годинама, а озбиљније са деменцијом. Мањи волумен мозга такође предвиђа лошије перформансе на тестирању меморије. Иако још увијек не можемо са сигурношћу да тврдимо да ли тренутно постоји „сигуран ниво“ алкохола у погледу здравља мозга, већ деценијама је познато да је конзумирање веће количине лоше за здравље мозга - рекао је за ЦНН Седи Бонифејс, шеф истраживања са британског Института за студије алкохола.
Како је казала, не треба заборавити да алкохол утиче на све дјелове тијела.
- Постоје вишеструки ризици по здравље - рекла је Бонифејс.
Тони Рао, гостујуцћи клинички саветник за психијатрију са Kинг’с Kолеџа у Лондону рекао је за ЦНН да је, с обзиром величину узорка, мало је вероватно да су налази студије могли да настану случајно.
Рао је рекао да студија понавља претходна истраживања која су показала да не постоји сигурно ограничење нивоа конзумирања алкохола због његове улоге у оштећењу структуре и функције људског мозга.
- Претходно истраживање је открило да суптилне промјене које показују оштећење мозга могу да се појаве на начине који се не могу одмах уочити на рутинском тестирању интелектуалне функције и могу неконтролисано да напредују док се не појаве уочљивије промјене у меморији - рекао је он и додао да постоје докази да конзумирање алкохола има вецћу улогу у оштећењу мозга него што се раније мислило.
Студија са Оксфорда открила је да је ова улога већа од многих других модификованих фактора ризика, попут пушења.
- Интеракција са високим крвним притиском и гојазношћу на повећању штете коју алкохол наноси мозгу наглашава ширу улогу исхране и начина живота у одржавању здравља мозга - додао је Рао.
