фото: ПР центар / - фото: ПР центар
20/01/2022 u 14:54 h
ДАН порталДАН портал
Preuzmite našu aplikaciju
Pratite nas na
Pridružite nam se na viber community
StoryEditor

Притварање миграната да буде посљедња опција

Црна Гора има лакшу ситуацију у односу на Србију, Босну и Херцеговину и друге земље региона, јер главне руте не пролазе кроз нашу државу

Надлежна тијела у Црној Гори морају пронаћи начине и моделе да притварање миграната буде посљедња опција и да што више примјењују алтернативне мјере, а неопходно је јачати институционалне и кадровске капацитете када је у питању ефикасно спровођење поступака према мигрантима.

То је саопштено на завршној конференцији у оквиру пројекта „За дјелотворније политике заштите миграната у Црној Гори“, који спроводи Центар за демократију И људска права (ЦЕДЕМ) уз подршку Групе 484 у оквиру пројека “Безбедност за људе и границе - борба против кријумчарења миграната на Западном Балкану”, који финансира Европска унија посредством Европске комисије.

Директорица ЦЕДЕМ-а, Милена Бешић, казала је да државе региона настоје да се прилагоде насталим околностима масовних миграционих процеса преко својих територија.

 - Регион Југоситичне Европе представља транзитно чвориште за кријумчарење, трговину људима и илегалне миграције и на надлежним органима сваке државе је да се строго придржавају и поштују међународне стандарде и национални правни оквир у погледу гарантованих права миграната. Један од највећих изазова у области миграција у контексту све већег прилива миграната и незаконитог преласка граничних прелаза и илегалног боравка на територији једне државе, свакако је обезбјеђивање поштовања достојанства сваког појединца, његове личне слободе и безбједности, уз пажљиво испитивање свих околности приликом ограничавања те слободе, задржавања и притварања - указала је Бешић.

Црна Гора, како је казала, има лакшу ситуацију у односу на Србију, Босну и Херцеговину и друге земље региона, јер главне руте не пролазе кроз нашу државу.

 - Али никад не знамо да ли то може да се промијени и због тога је битно да имамо довољно капацитета, нарочито да имамо људске ресурсе и оспособљене службенике да на најбољи начин одговоре изазовима пред којима се можемо наћи - рекла је Бешић.

Пројектни координатор ЦЕДЕМ-а, Матија Миљанић, казао је да је пројекат имао за циљ да допринесе бољем и хуманијем приступу управљања миграцијама као и побољшању равнотеже између поштовања људских права и основних слобода миграната и безбједности граница Црне Горе.

 - Пројектне активности су адресирале институционалне и кадровске капацитете, када је у питању ефикасно спровођење поступака према мигрантима, кроз оснаживање капацитета, знања и вјештине релевантних актера као и јачањем мултисекторске сарадње организација цивилног сектора, медија, међународних организација и државних институција на пољу заштите и унапређења права миграната - рекао је Миљанић.

Највећа активност пројекта је, како је навео, била дводневна академија “Примјена алтернативних мјера притварања у контексту миграција”, на којој су учествовали представници Црвеног крста, Дирекције за азил, Сектора граничне полиције, основних државних тужилаштава у Пљевљима, Бијелом Пољу, Рожајама, Дирекције за прихват странаца који траже међународну заштиту и Центра за обуку у судству и државном тужилаштву.

- Жељели смо да допринесемо да људи који раде у тим институцијама на бољи и квалитетнији начин могу да приступе овим изазовима, а поготово да могу на бољи начин радити са угроженим категоријама друштва - казао је Миљанић.

Извршни директор НВО “Форум за евроатлантске перспективе”, Бојан Бугарин, рекао је да су 2018. године у оквиру Закона о странцима први пут дефинисане блаже мјере које представљају алтернативу смјештају у прихватилишту за странце које представља класични имиграциони притвор са мјером ограничење слободе кретања.

 - Државни службеници који се баве миграционом проблематиком и различитима аспектима миграционих питања показали су висок степен обучености, знања, када је у питању примјена алтернативних мјера. Међутим, оно што недостаје је број случајева гдје смо у пракси имали конкретну примјену неких од алтернативних мјера - казао је Бугарин.

 - Када говоримо о имиграционом притвору и о мјерама ограничавања слободе кретања, прво примјећујемо озбиљне пријетње које може имати на ментално и физичко здравље миграната. Примјеном алтернативних мјера долазимо до ситуације да мотивишемо реализацију и остваривање осталих права која припадају сваком мигранту. Јер чињеница је да класични имиграциони притвор може да створи недостатак ефикасног приступама основим правима миграната - рекао је Бугарин.

Навео је да су алтернативне мјере подложне судској провјери, да њихова имплементација доприноси унапређењу управљања миграционим процесима и политикама, а значајна је и финансијска уштеда и исплативост.

 - Неопходно је подстицати даљи развој алтернативних мјера и настојати да се пропишу и друге врсте алтернативних мјера које би биле примјењиве и корисне у контексту миграционих прилика у Црној Гори. Потребно је што више радити на индивидуализацији сваког конкретног случаја. Надлежна тијела морају пронаћи начине и моделе да притварање миграната буде посљедња опција а да прије ње буде примијењено што више алтернативних мјера - објаснио је Бугарин.

Замјеница Заштитника људских права и слобода за област заштите од дискриминације, рањивих група и родне равноправности, Нерма Добарџић, указала је да је у извјештају, који се тиче Сектора за заштиту од дискриминације, констатовано да је је примјетно недовољно познавање самог појма дискриминације, елемента дискриминације и њених појавних облика.

 - Треба радити на подизању свијести о појму дискриминације, нарочито када говоримо о рањивим групама. Истраживања су указала и да постоји недовољно познавање појма миграције и ове проблематике -  казала је Добарџић.

И она сматра да алтернативне мјере треба што више да се примјењују.

Добарџић је рекла да Црна Гора не враћа ниједног мигранта у ситуацији када сматра да би он био суочен са ризиком од ускарћивања економских, социјалних, културних права или би био изложен нехуманом или понижавајућем поступању у земљи гдје намјерава да се врати, јер би то било у супротности са принципом забране протјеривања и враћања.

 - Када су удаљења у питању, општи закључак Заштитника је да су обављена уз сагласнот лица која се удаљавају и уз поштовање њихових права и да је главни мотив лица која су напустила матичну државу економске природе, а Црна Гора им користи као транзитна зона ради уласка у земље Европске уније - појаснила је Добарџић.

Подсјетила је на ранију оцјену Заштитника да надлежни према мигрантима углавном поступају поштујући њихова права.

Pratite nas na
Pridružite nam se na viber community

Izdvojeno

23. maj 2022 23:44