Илустрација
23/05/2022 u 09:01 h
Milan SekulovićMilan Sekulović
Preuzmite našu aplikaciju
Pratite nas na
Pridružite nam se na viber community
StoryEditor

У црногорским здравственим установама се убило девет пацијената, последња трагедија на психијатрији

У конкретном случају самоубиства у болници у Котору, породица страдалог младића, наводи да их надлежне службе нијесу детаљно обавјештавале о околностима које су довеле до трагедије, а тврде да је наводно изостала и истрага

У ноћи између 20. и 21. априла у црногорским медијима одјекнула је вијест да је бивша предсједница Врховног суда Весна Меденица у Клиничком центру себи покушала да одузме живот, али је на срећу спријечена, међутим, недјељу дана касније слична трагедија није избјегнута у Специјалној болници за психијатрију у Котору гдје је младић са свега 24 године себи одузео живот вјешањем. Самоубиства у здравственим установама, ипак, нијесу новост, а према подацима Управе полиције који су достављени "Дану" у последњих пет година девет пацијената је себи одузело живот за вријеме боравка у некој од болница. О протоколима који се предузимају приликом таквих трагедија нијесмо успјели сазнати никакве детаље, јер из здравствених институција, које смо контактирали, нијесу одговарали на наша питања.

”Уколико пациjент не продукуjе суицидне идеjе и не манифестуjе суицидно понашање, онда исти не изискуjе посебне мjере физичког надзора - истиче докторка Тања Миjатовић Папић

– У последњих пет година у здравственим установама у Црноj Гори регистровано jе девет самоубистава. Службеници Управе полициjе предузимаjу активности на утврђивању околности под коjима су извршена самоубиства, односно предузимаjу се стандардизоване оперативне процедуре у коjима руководи поступаjући тужилац – кажу у Управи полиције.

У конкретном случају самоубиства у болници у Котору, породица страдалог младића, чији идентитет не откривамо, наводи да их надлежне службе нијесу детаљно обавјештавале о околностима које су довеле до трагедије, а тврде да је наводно изостала и истрага. Како нам је казао један од чланова породице све што знају је да се младић објесио, али како је дошло до тога ни данас не знају.

– Не желимо да вјерујемо да је дошло до занемаривања пацијента јер је припадник РЕ популације (Роми и Египћани), нисмо никада имали негативно искуство због нације. Ипак, вољели би да се све мало боље истражило, јер ми смо мислили да ће бити безбједан на психијатрији, јер је тамо пошао на лијечење. Он се лијечио шест година, нисмо никада упозорени да је склон самоубиству, надали смо се да ће му се помоћи, али, нажалост, њега више нема – казао нам је наш саговорник.

Стална пратња би била једно од рјешења за превенцију

Криминалистичар и професор на Правном факултету Веселин Ракочевић каже за "Дан" да самоубиства у болницама ипак нијесу новост, јер се дешавају свуда, па и у Црној Гори.

– Самоубиство је комплексна појава и сваки случај је прича за себе. Иако су болнице по логици ствари мјеста на којима се то не би требало дешавати, ипак се дешавају суициди, јер је такве ствари тешко предвидјети и спријечити. Здравствени систем би код особа које имају суицидне мисли требао да има сталну пратњу уз пацијента, али то је јако тешко. Значи у питању је системски проблем и јако га је тешко ријешити. Психијатрије су посебне установе и не вјерујем да има установе тог типа игдје у свијету, а да се није догодио суицид. Дешавало се да се људи одмах по улазу у психијатрију убију, то је некад заиста немогуће спријечити – наводи Ракочевић.

У Специјалној психијатријској болници у Котору кажу за "Дан" да у психиjатриjи самоубиство представља jедан од малоброjних сусрета са смрћу услед душевне болести, а свакако се третира као нежељени и неочекивани догађаj.
Помоћница директора болнице, специјалиста психијатрије, докторка Тања Миjатовић Папић каже да је младић који је извршио суицид имао 24 године, те да је он први пут хоспитализован у установи у Котору у фебруару 2017. године и од тада jе хоспитализован у 13 наврата.

– Диjагностиковано jе тешко душевно обољење, али напомињемо да ни у jедном од хоспиталних третмана ниjе евидентиран повишен суицидни ризик, понашање пациjента jе било контролисано, ниjе испољавао чак ни импулсивно хетеро ни аутоагресивно реаговање. Сходно таквом практичном искуству и опсервираном актуелном стању, према пациjенту нису спровођене никакве мjере посебног надзора ни током последње хоспитализациjе. О нежељеном догађаjу коjи се одиграо 28. априла, обавиjештена jе Управа полициjе – одjељење Котор, коjи су у складу са своjим овлашћењима извршили увиђаj и о томе обавиjестили Основно државно тужилаштво у Котору, ради даљег поступања – наводи Миjатовић Папић.

Она објашњава да самоубиство на психијатрији ниjе никакав преседан, те да jе такав догађаj готово немогуће предвидjети, да мотивациjа за чињење таквог акта произилази из дубоке психопатологиjе у склопу психотичних и тзв. великог депресивног поремећаjа, гдjе се уз поремећаj мишљења расуђивања и емоциjа jавља невjероватна упорност да се та радња изврши те да се у том циљу изигра сваки надзор, било у кућним или у хоспиталним условима.

– Уобичаjена пракса у психиjатриjскоj болници jе да се стриктно контролише узимање терапиjе, што jе jедини фактор реосигурања да ће се постепено постићи побољшање психичког стања. Уколико пациjент не продукуjе суицидне идеjе и не манифестуjе суицидно понашање, онда исти не изискуjе посебне мjере физичког надзора – истиче Миjатовић Папић.

Pratite nas na
Pridružite nam se na viber community
22. jun 2022 10:33