Највећи дио меса на црногорском тржишту из увоза: Илустрација / NIKOLA SAVELJIC
16/10/2021 u 15:30 h
Milan SekulovićMilan Sekulović
Preuzmite našu aplikaciju
Pratite nas na
Pridružite nam se na viber community
Pratite nas
i na telegram kanalu
StoryEditor

За првих седам мjесеци Црна Гора увозила 80 тона меса дневно

У Алтернативи Црна Гора кажу да су подаци о количини увезеног меса алармантни, јер су пораз за нашу економију, док у Удружењу сточара Црне Горе истичу да је, ако је просјечна цијена кг меса била четири еура, наша држава са око 66 милиона помогла пољопривредну производњу других држава

Црна Гора је у периоду од 1. јануара до 1. августа ове године увезла 16.655.224 килограма меса, однсно око 80 тона дневно, и то из Аустрије, Белгије, Холандије, Хрватске, Италије, Њемачке, Србије, Босне и Херцеговине, Мађарске, Шпаније, Пољске, Словачке, Украјине, Данске, Сјеверне Македоније, Бразила, Грчке и Словеније, показују подаци Управе за безбједност хране, ветерину и фитосанитарне послове, достављени Алтернативи Црна Гора. Како су за "Дан" казали из Алтернативе, подаци о количини увезеног меса су алармантни, јер су пораз за нашу економију, док у Удружењу сточара Црне Горе истичу да, ако је просјечна цијена килограма меса била четири еура, онда је наша држава са око 66 милиона помогла пољопривредну производњу других држава.

Према подацима Управе, ове године највише се увезло свињског меса, и то 10.835.772 килограма, потом живињског 4.071.778 килограма, говеђег 1.729.044 и најамње јагњећег 1.729.044. Према оцјени економисте Веска Пејака из Алтернативе, ако поред цијене урачунамо и трошак увоза, испада да наша држава годишње страним произвођачима меса сваке године исплати преко 100 милиона еура.

– Кад би таj новац остаjао у Црноj Гори нашим произвођачима, ми бисмо били jедна од наjбогатиjих земаља Европе! Шта jе проблем да се домаћи произвођачи помогну сваке године са неколико десетина милиона еура да би добили око 100 милиона годишње? Ако не уложимо новац, како ћемо га вратити?! Оно што Алтернатива Црна Гора предлаже jесте да се уведе санитарна такса или акцизе на увезено месо. Ако можемо да уведемо акцизе на гориво, зашто не можемо на месо?! Држава треба да каже да ће од 2025. године на сваку фактуру коjа се увезе наплатити 30 одсто такси. То неће поскупјети месо, већ ће натjерати домаће маркете да купуjу jефтиниjе месо код домаћих произвођача – наводи Пејак.

Потпуна зависност од увоза није добра

Живковић истиче да је наша држава у потпуности зависна од увоза и да то није добро за будућност.

– Изражена је миграција не само са села у градове већ и из државе у иностранство. Зато смо још на вријеме да нешто урадимо и спасимо производњу и повећамо је. Исто тако држава мора да се постара за пласман производа, да то што се произведе људи знају да могу продати по нормалној цијени. Код нас је производња органска и еколошка, те то треба цијенити и подстицати. Са озбиљним програмом и планом све се може доста добро регулисати – истиче Живковић.

Истиче да би тиме домаћи произвођачи имали три године да се припреме.

– Ми овдjе говоримо о "колачу" коjи вриjеди 100.000.000 еура! Не причамо о неким малим увозима, већ о нечему што гуши нашу економиjу. Сваки еуро коjи изађе из земље ми морамо да надокнадимо у туристичкоj сезони! Свако парче меса коjе су туристи поjели ове године било jе увезено! Сад се види шта нам jе урадило слабо планирање привреде и нерад у Министарству пољопривреде. Ни нова Влада не чини буквално ништа да узмемо дио овог "колача" коjи вриjеди 100 милиона. Зато захтијевамо да се домаћи произвођачи субвенционишу на сваки килограм меса коjи произведу и продаjу маркетима – каже Пејак.

Предсједник Удружења сточара Милко Живковић наводи да се са увозом меса, које само за ову годину није испод 60 милиона, ми у ствари поспјешујемо производњу у другим државама, умјесто да се постичу наши пољопривредници. Он каже да је пољопривреда последњих 20-30 година уништавана, те да смо умјесто деценијских стратегија, имали годишње.

– У пољопривреди се не планира на годину, него најмање на 10. Новом Министарству пољопривреде треба дати шансу да поправи ствари, али ти резултати не могу бити видљиви одмах јер је пољопривреда таква. Људи се морају инспирисати да се баве пољопривредом јер ми и даље имамо иста она поља и имања од прије 30 година, али на њима нико не живи. Зато када се раде стратегије и планови, морају се укључити они на које се они односе јер је то једини начин да ти акти буду од користи – каже Живковић.

Pratite nas na
Pridružite nam se na viber community
Pratite nas
i na telegram kanalu
13. maj 2024 13:20