Rast indeksa i prometa obilježili su sedmicu na Montenegroberzi u kojoj su iz Svjetske banke (SB) upozorili na glavne domaće rizike kao što su politička nestabilnost i inflacija, dok je rast vođen privatnom potrošnjom i opravkom turizma.
Pokazatelj vrijednosti deset najboljih kompanija MNSE10 porastao je skoro četiri odsto na 904,84 poena, a MONEX 3,4 odsto na 12.693,26 bodova. Promet, realizovan kroz 47 transakcija, iznosio je 554,12 hiljada eura i bio je skoro 46 puta veći od prošlosedmičnog.
Najveći udio u prometu imale su akcije Hipotekarne banke, i to 75,77 odsto. Akcije Hipotekarne banke zadržale su se na 5,5 eura. Viši ekonomista u SB-u, Marc Schiffbauer, kazao je da je ekonomski rast oporavio prošle godine na 13 odsto i da se predviđa da ove godine vidimo kontinuirani oporavak sa najjačom stopom rasta u regionu od 6,9 odsto.
“Taj rast je podstaknut potrošnjom, a iza toga stoji snažna turistička sezona. Upskos manjem broju turista iz Rusije i Ukrajine, vidimo da tokom ključnih ljetnjih mjeseci turizam je bio jednako skoro snažan kao i 2019. godine, prije pandemije”, rekao je Schiffbauer, predstavljajući Redovni ekonomski izvještaj za Zapadni Balkan pod nazivom Nakon kriza.
Akcija Luke Bar porasla je 26,1 odsto na 89,51 cent. Luka Bar objavila je ove sedmice javni poziv za učešće na drugom javnom nadmetanju za prodaju boksita u rasutom stanju, u cilju naplate potraživanja od poljske kompanije Bumech. Boksit u rasutom stanju, koji je predmet prodaje, se nalazi na otvorenom skladištu Terminala za rasute terete u Luci Bar.
Kako se navodi u pozivu, početna cijena boksita u rasutom stanju, u količini od 79,74 hiljade tona, iznosi 2,82 miliona eura, ili 35,41 eura po toni. Dionice Crnogorskog elektroprenosnog sistema (CGES) porasle su 2,1 odsto na 93,56 centi, a Plantaža 1,1 odsto na 20,82 centa. Rasle su akcije Jugopetrola 4,3 odsto na 12 eura.
Ojačale su akcije Solane “Bajo Sekulić” 7,8 odsto na 1,66 eura. Premijer Dritan Abazović kazao je ove sedmice na otvaranju Međunarodne konferencije za zaštitu Ulcinjske solane da je imovina Solane vrijedna najmanje 200 miliona eura vraćena je državi i stvoreni su preduslovi za proizvodnju soli.
"Mislim da smo napravili ogroman iskorak koji bi trebalo da bude dobar temelj za ono što svi želimo, a to je da vratimo Solanu u punom sjaju kako bi proizvodila so i ostala važna ekološka tačka za cijelu Evropu", rekao je Abazović.
Abazović je podsjetio da je Savjet za privatizaciju, na čijem se čelu nalazio, donio odluku da 15 miliona kvadrata upiše jedan kroz jedan u vlasništvo države, naglasivši da je to ekvivalent površini Opštine Tivat, za koju je naveo da je dugo lebdila u vakuumu i za koju je postojala namjera da se koruptivnim radnjama oduzme od države.
Abazović je, kako je saopšteno iz njegovog Kabineta, naveo da je imovina vrijedna najmanje 200 miliona EUR vraćena državi, čime je ostvaren progres u odnosu na prethodnu konferenciju kada se rješavanje pitanja imovinsko-pravnih odnosa tretiralo kao glavni problem u revitalizaciji ulcinjske Solane.
Akcija Crnogorskog Telekoma ostala je na prošlosedmičnih 1,5 eura. Iz kompanije je saopšteno da su i u trećem kvartalu ove godine nastavili finansijski rast iz prethodnih kvartala i zabilježio veće prihode, operativnu i neto dobit.
Kako su kazali iz Telekoma, kompanija je zabilježila i najveći rast rezidencijalne postpejd i pripejd baze na tržištu, uz sveukupno dobre rezultate u ljetnjoj sezoni, i učvrstila prvu poziciju u postpejdu i mobilnom internetu.
Iz Telekoma su kazali da je operativna dobit prije kamata, poreza i amortizacije isključujući posebne uticaje i nakon najma, u prvom kvartalu ove godine iznosila 22,2 miliona, što predstavlja rast od 2,5 odsto.
“Dok je rast stope poreza na dobit imao značajan negativan efekat na neto dobit, kroz obračun poreske amortizacije, pa je neto dobit iznosila 2,6 miliona”, navodi se u saopštenju.
Crnogorski Telekom i Ericsson Nikola Tesla potpisali su petogodišnji sporazum vrijedan 12,5 miliona eura, kojim će biti nastavljena višedecenijska saradnja na održavanju, unapređenju i modernizaciji mobilne mreže Telekoma.
Promet na MTP ME tržištu iznosio je skoro pet hiljada eura.
