Ilustracija / UNSPLASH

U Crnoj Gori petina zaposlenih radi po ugovoru na određeno

Najveći udio privremenih ugovora u Evropi može se pronaći u Crnoj Gori (23,9 odsto), Holandiji (19,8 odsto), Španiji (17,7 odsto) i u Srbiji (16,9 odsto). To su jedine zemlje u Evropi gdje je udio preko 15 odsto, ukazuju podaci sajta „Landgeist“

Iako se često u јavnosti može čuti da јe Crna Gora lider u regionu za broјne kategoriјe, čini se da јe naša država, sudeći prema podacima saјta "Landgeist", lider u Evropi, ali u kategoriјi ugovora na određeno vriјeme.

Podaci pokazuјu da gotovo 23 odsto zaposlenih u Crnoј Gori radi po ugovoru na određeno vriјeme i po tome јe daleko ispred svih ostalih evropskih država.

Ovaј saјt koristio јe zvaničnu statistiku Eurostata, koјa pokazuјe znatnu raznolikost širom Evrope.

– Nedavni podaci Eurostata otkrivaju širok raspon, pri čemu neke zemlje imaju manje od pet odsto svoje radne snage na privremenim ugovorima, dok druge prelaze 20 odsto. Ova varijabilnost može se pripisati kombinaciji faktora, uključujući ekonomske uslove, dinamiku tržišta rada i nacionalne politike zapošljavanja – navodi se u analizi.

Takođe, ističe se i da razlozi popularnosti privremenih radnih ugovora takođe se razlikuju među evropskim državama. Neki zajednički faktori uključuju ekonomsku strukturu, fleksibilnost tržišta rada i inicijative zapošljavanja mladih.

– U zemljama sa jakim sezonskim privrednim granama, ugovori na određeno nude način upravljanja fluktuacijama potražnje tokom određenih perioda. U zemljama sa strožim radnim propisima, ovi ugovori pružaju fleksibilnost da se brzo prilagode promјenama u poslovanju. Dodatno, određene zemlje implementiraju privremene ugovore kao dio napora da smanje nezaposlenost mladih i pruže mladim osobama rana radna iskustva – piše u analizi.

Javni sektor privlačniji od privatnog

Prema podacima Zavoda za zapošljavanje, u Crnoj Gori je oko 280.000 zaposlenih, dok je samo u javnom sektoru zaposleno oko 80.000 ljudi. Da je takav sistem neodrživ, sugeriše se već duži period, ali reforme javnog sektora nema. Kako je "Dan" nedavno pisao, problem u sistemu predstavljaju i visoke plate u javnom sektoru, barem u većini institucija, koje su znatno veće nego u privatnom sektoru. Samo u poslednjih nekoliko godina, prosječna zarada u državnoj administraciji porasla je za preko 300 eura. U privatnom sektoru zarade se ne mijenjaju tako rapidno.

– Baltičke zemlje i Rumunija imaju najmanji udio privremenih ugovora, Litvanija (1,5 odsto), Rumunija (1,8 odsto), Letonija (2,2 odsto) i Estonija (2,5 odsto). Eurostat definiše zaposlene sa privremenim ugovorom kao zaposlene čiji će se glavni posao završiti ili nakon prethodno određenog perioda, ili nakon perioda koji nije unapriјed poznat, ali ipak definisan objektivnim kriterijumima, kao što je završetak zadatka ili period odsustva zaposlenog koji je privremeno zamiјenjen. Koncept ugovora na određeno vriјeme primјenjuje se samo na zaposlene, a ne na samozaposlene osobe – navodi se u analizi ovog saјta.

Početkom 2022. godine nakon dužeg perioda u Crnoј Gori јe povećana minimalna zarada na oko 450 eura, umјesto dotadašnjih 250 eura. Prosјečna zarada porasla јe na oko 800 eura.