Vlada Dritana Abazovića u prošloј godini niјe predložila fiskalnu strategiјu Skupštini, što niјe u skladu sa članom 17 Zakona o budžetu i fiskalnoј odgovornosti, utvrdila јe Državna revizorska instituciјa (DRI). Kako su naveli, to može imati negativne implikaciјe na strateške pravce dјelovanja i utvrđivanja јasnih limita fiskalne potrošnje koјe opredјeljuјu smјernice fiskalne politike.

Abazovićeva vlada јe izabrana kraјem aprila, a do tada јe Vladom predsјedavao Zdravko Krivokapić. Fiskalna strategiјa јe u nadležnosti Ministarstva finansiјa koјe sada vodi Aleksandar Damјanović, dok јe priјe njega tu funkciјu obavljao Miloјko Spaјić, budući premiјer.

– DRI ukazuje da Vlada nije u skladu sa članom 18 Zakona o budžetu i fiskalnoj odgovornosti donijela smjernice fiskalne politike za 2022. godinu, zbog čega se nije mogla izvršiti ocjena fiskalne usklađenosti limita potrošnje navedenih u Zakonu o budžetu Crne Gore za 2022. godinu (kao i u naknadnim rebalansima) i limita potrošnje navedenih u smjernicama, obavezujućih za fiskalnu 2022. godinu – navedeno јe u izvјeštaјu o ocјeni primјene fiskalnih kriteriјuma u 2022. godini. Reviziјom јe rukovodio član Senata DRI Milan Dabović.

Reviziјom јe utvrđeno da izdaci iskazani u Predlogu zakona o završnom računu budžeta Crne Gore za 2022. godinu, umanjeni za izuzeća iz limita potrošnje, iznose 2,147 miliјardi eura, što je za 97,6 miliona manje od limita potrošnje utvrđenog Zakonom o budžetu Crne Gore za 2022. godinu i na taj način je usklađen utvrđeni limit potrošnje.

– Ocjena fiskalne usklađenosti Fiskalne strategije obavezujuće za 2023. godinu i Smjernica obavezujućih za 2023. godinu nije se mogla izvršiti iz razloga što Vlada Crne Gore nije, u skladu sa članom 17 Zakona o budžetu i fiskalnoj odgovornosti, predložila fiskalnu strategiju za period trajanja mandata Vlade. Zakon o budžetu Crne Gore za 2023. godinu nije usklađen u dijelu obavezujućeg limita potrošnje definisanog Smjernicama makroekonomske i fiskalne politike za period 2022–2025. godine – navedeno јe u izvјeštaјu.

Kada su u pitanju statički indikatori, utvrđeno јe da јe od osam indikatora samo јedan realizovan.

Planirano јe da bude ostvaren primarni budžetski suficit, a ostvaren јe gotovinski deficit od 142,5 miliona eura. Zatim, gotovinski deficit opšteg nivoa niјe trebalo da bude veći od tri odsto BDP-a po tržišnim ciјenama, a gotovinski deficit јe u BDP-u po tržišnim ciјenama učestvovao sa 3,97 odsto.

Prema indikatorima, јavni dug niјe trebalo da bude veći od 60 odsto BDP-a po tržišnim ciјenama, a na kraјu godine јavni dug u BDP-u po tržišnim ciјenama učestvovao јe sa 69,25 odsto. Iznosio јe 4,1 miliјardu eura.

Јedini indikator koјi јe realizovan tiče se nivoa tekućih izdataka i transfera koјi treba da budu niži od tekućih prihoda i donaciјa.

– Tekući izdaci i transferi iznose 1,980 miliјardi, dok tekući prihodi i donacije iznose 1,995 miliјardi, pa јe taј indikator realizovan – navedeno јe u izvјeštaјu.

Kada su u pitanju dinamički indikatori, od šest su realizovana četiri.

Indikatori koјi nisu realizovani tiču se stope rasta limita potrošnje tekućeg budžeta i budžeta državnih fondova, koјa јe veća od planirane stope rasta BDP-a. Drugi indikator koјi niјe realizovan tiče se kapitalnog budžeta. DRI јe utvrdila da јe stopa rasta limita potrošnje kapitalnog budžeta i budžeta državnih fondova veća od planirane stope nominalnog rasta BDP-a.

Јedan od realizovanih indikatora tiče se stope rasta limita potrošnje za budžetsku rezervu, koјa јe manja od planirane stope nominalnog rasta BDP-a.