У Црној Гори би између 83 и 114 хиљада грађана могло остати без бирачког права на основу упитног пребивалишта или незаконитог задржавања црногорског држављанства након стицања држављанства друге државе послије 3. јуна 2006. године.

То је казао предсједник Управног одбора Центра за мониторинг и истраживање (ЦеМИ) Златко Вујовић на представљању студије "Црногорско држављанство и пребивалиште – како доћи до ажурног бирачког списка".

Тај број, како се наводи у студији, може бити већи јер су у процјену укључене само земље Европске уније, ЕФТА-е, Сједињених Америчких Држава и Србије.

У студији се оцјењује да црногорска Влада није, са стручне и професионалне стране, приступила измјенама Одлуке о критеријумима за утврђивање услова за стицање црногорског држављанства пријемом.

Наводи се да том поступку није претходило професионално и стручно промишљање, пријеко потребна анализа, нити исходи и резултати који се измјенама очекују.

 - На то указује начин на који је Влада усвојила двије информације, брзина и недовољан ниво транспарентности који је пратио припрему измјена Одлуке, нестручност и непознавање материје која се уређује приликом формулисања измјена -  каже се у документу.

Како се наводи, чињеница да у Министарству унутрашњих послова (МУП) постоје професионалци и експерти за ту област, указује да они нијесу били консултовани приликом припреме Информације и измјена Одлуке, већ да је поступак “инициран и одрађен споља”.

У ЦЕМИ-ју сматрају да, уколико је основни разлог усвајања двије Информације и измјена Одлуке био, како наводе из МУП-а, исправљање неправди, том “исправљању неправди” се требало и морало другачије приступити.

 - Уколико је било случајева, а сигурно да јесте, да је неко био оштећен у поступку одлучивања по захтјеву за стицање црногорског држављанства пријемом, ти случајеви се могу анализирати и преиспитати у оквиру постојећег нормативног оквира -  сматрају у ЦЕМИ-ју.

Таквом анализом, како су оцијенили, би се утврдио тачан број особа према којима је “црногорски систем држављанства” био неправедан.

Они су навели да начин на који се приступило рјешавању овог питања, имплицира и изазива сумњу да су посриједи политички разлози.

 - Овај унилатерални покушај сређивања бирачког списка, изазива “оправдану сумњу” да је усмјерен на маргинализовање одређене националне заједнице - казали су из ЦЕМИ-ја.

То, како су навели, у комбинацији са либерализацијом законских услова за пријем у црногорско држављанство, може значајно утицати на промјену националне и идеолошке структуре у бирачком тијелу.

Они сматрају да су неосновани ставови појединих политичких субјеката да брисање из регистра пребивалишта свих грађана који живе у иностранству, неће довести одузимања црногорског држављанства тим грађанима.

 - Брисање из регистра пребивалишта може довести и до губитка црногорског држављанства -  казали су из ЦЕМИ-ја.

Министар унутрашњих послова Сергеј Секуловић је навео да је, приступањем сређивању бирачког списка, отворена Пандорина кутија.

- Нешто што је дуго било завлачено под тепих испливало је и наслонило се на политичку реалност, односно на дубоко подијељено политичко друштво - рекао је Секуловић.

То питање, како је казао, је веома политизовано и сама политизација не може да се избјегне.

Он је рекао да је МУП овом питању пришао потпуно правично, без икакве скривене агенде и жеље и потребе да се прави било какав етнички, национални политички или други инжињеринг.

- Затекли смо компликовано стање, које се још више компликовало протоком времена. Потрудили смо се да нађемо угао за сређивање евиденција које нијесу сређене - рекао је Секуловић.

Он је казао да, у овом тренутку, 102 хиљаде црногорских држављана нијесу на бирачком списку, јер нијесу на територији државе или су малољетни.

 - Попис нам говори да у Црној Гори бирачки списак расте, а број становника не расте. Имамо 50 хиљада људи који не живе у Црној Гори а на бирачком су списку - рекао је Секуловић.

Он је навео да је шири друштвени консензус неопходан, да би овај пројекат успио иза њега.

 - Одговорно тврдим да су се некима давала држављанства, а некима нијесу, и да се с давањем држављанстава политички манипулисало -  истакао је Секуловић.

Консултант у ЦЕМИ-ју, Бојан Бугарин је навео да је стручни приступ изостао у разматрању ових питања.

Он је оцијенио да законске измјене могу изазвати револт код грађана.

 - Имаћемо јаку реакцију једног дијела популације. Зашто се измјене не раде према држављанима из српског националног корпуса? - рекао је Бугарин.

Како је казао, уколико Влада и Министарство желе да докажу да су сви једнаки пред законом, најбољи примјер биће да крену од својих редова.

 - Треба да, сходно законским могућностима, утврде да ли неки министри имају двојно држављанство, и да предузму законом прописане радње - рекао је Бугарин.