Upozorenje zapadnih zvaničnika da je moguće da Ukrajina, koja je trenutno zahvaćena ratom, uđe u Evropsku uniju (EU) prije Crne Gore mora biti ozbiljno shvaćeno, smatraju sagovornici "Dana", navodeći da se stanje u državi mora poboljšati ne zbog EU, već zbog građana Crne Gore.
Visoki predstavnik EU Žozep Borelj prenio je poruku da bi Ukrajina mogla da se približi članstvu u Uniji prije kandidata sa Zapadnog Balkana, što je utemeljeno i na bitnim geopolitičkim razlozima zbog rata u toj zemlji, a ne samo na nužnim reformama.
General u penziji i analitičar geopolitike Blagoje Grahovac kazao je za "Dan" da je ta izjava previše tragično shvaćena i zbog toga što je u mentalitetu našeg naroda da budemo "ne prvi, nego najprvi".
– I 2004. godine, kada je primljena grupa od deset država, i tada je to bilo zbog geopolitičkog razloga, koji je sada još izraženiji. Tada se EU proširila praktično za 30 odsto teritorije, za 20 odsto je uvećan broj stanovnika, ali je EU uvezla i siromaštvo. Evropska unija mora postaviti granicu prema Ruskoj Federaciji. To je izazvala politika Ruske Federacije, pa ovako postupaju i Evropska unija i NATO. Oni će primiti Ukrajinu u evropsku porodicu, iako je Ukrajina sada u ratnom stanju i ni približno ne ispunjava uslove da bi bila primljena. To su geopolitički razlozi i građani Crne Gore treba da shvate da je to jak geopolitički razlog i ja taj razlog uvažavam – rekao je Grahovac.
Prema njegovim riječima, Crna Gora nije postala dio Evropske unije zbog vlasti DPS-a.
– Evidentno je da su organizovani kriminal i korupcije bili obilježje države i društva. Mogao bih čak upotrijebiti i jedan rđav izraz, da je DPS opoganio i državu i društvo, jer se nismo oslobodili – niti ima nagovještaja da bismo mogli da se oslobodimo – organizovane korupcije i kriminala. Vrh policije, sudstva i tužilaštva, izuzimajući časne pojedince, u suštini su narko-banda. Nemamo razloga da budemo ni ljubomorni ni ljuti na bilo koga drugog, jer mi moramo riješiti naš problem i našu muku, osloboditi se organizovanog kriminala i korupcije, da vladavina prava zaživi do mjere da prosječan građanin može biti zadovoljan svojom državom. To je parametar koji bi trebalo da bude jasan svakom građaninu – da ulazak u EU treba da bude zbog nas, a ne zbog Unije ili neke druge države. Kada to prepoznamo, tada ćemo biti zadovoljniji – kazao je Grahovac.
Kako je dodao, Crna Gora je prešla Rubikon straha, koji je odavno postojao, a to je strah od promjene vlasti.
– Građani Crne Gore pokazuju visok stepen političke svijesti i sada su spremni da mijenjaju rđavu vlast. Ja sam godinama u svojim iskazima nazivao DPS kriminalnom, zločinačkom i fašističkom organizacijom, uz napomenu da i u toj partiji ima zdravog tkiva. Evo prilike zdravom tkivu DPS-a da budu pokretači privođenja pravdi svojih članova. Oni će pokazati da ih možemo zvati zdravim tkivom DPS – naveo je naš sagovornik.
On smatra da je stanje u našoj zemlji i sada kritično i da je svim institucijama Evropske unije vidljivo da su potrebne poboljšanja, a posebno u oblasti vladavine prava.
– To poboljšanje bi trebalo da bude značajno prvenstveno građanima Crne Gore. Kada bude prepoznatljivo građanima, biće prepoznatljivo i institucijama Evropske unije – zaključio je Grahovac.
Profesor i politički analitičar Predrag Zenović smatra da ova upozorenja treba shvatati ozbiljno.
– Zadatak nove vlade je da redefiniše pregovaračku strukturu, udahne život pregovorima i stalnom dijalogu sa Briselom i nađe konsenzus oko pitanja reformi i ključnih koraka u poglavljima 23 i 24 – kazao je Zenović za "Dan".
Crna Gora je pregovarački proces započela 2012. godine. Do sada su otvorena sva 33 pregovaračka poglavlja, a privremeno zatvorena svega tri.
Evropska komisija je u više navrata poručila da su za zatvaranje pregovaračkih poglavlja neophodni rezultati u oblasti borbe protiv korupcije i refome pravosuđa.
Saopšteno je da nijedno poglavlje ne može biti zatvoreno prije nego što se ispune privremena mjerila iz oblasti vladavine prava. Prije nekoliko mjeseci je razgovarano i o mogućnosti prekida pristupnih pregovora između Brisela i Podgorice zbog institucionalne krize u Crnoj Gori, prije svega ukoliko ne bude deblokiran Ustavni sud. Međutim, nakon što je izabrano troje od četvoro nedostajućih sudija, ova institucija je deblokirana, mada se i dalje čeka izbor sedmog sudije.
