Скупштина Црне Горе данас jе наставила сjедницу, а на дневном реду jе Предлог закона о измjенама Закона о унутрашњим пословима, коjе jе предложила Демократска партиjа социjалиста.
Посланик Предраг Бошковић је казао да је данас пред њима измјена и допуна Закона у унутрашњим пословима и да постоје три разлога зашто су се опредјелили да подносе овај предлог који ће добити већину у Скупштини Црне Горе.
Први је заштита Уставно правног система, други заштита Управе полиције и трећи европског пута Црне Горе.
- Актуелни Закон о унутрашњим пословима који је усвојен након амандманског дјеловања колега из тренутне парламентарне већине у супротности је са Уставно правним системом ЦГ, додајући да је сваки министар у Влади самосталан је и независтан у одлучивању. - казао је Бошковић.
О актуелном законоу наводи се обавеза владе да у колико скупштина не прихвати извјештај о резултатима Управе полиције против организованог криминила да у року од 30 дана разријеши дужности директора Управе полиције.
Према ријечима Бошковића, на овај начин директно се зашло у самосталанст о одлучивању како предсједника тако и министрира у Влади ЦГ, јер се поставља питање на који начин може одлучивати министар у конкретном случају министар Унутрашњих послова у колико му је прописана законска обавеза на који начин ће се опредјелити и изјаснити у конкретном случају, што даље отвара питања како Влада може водити унутрашњу и спољну политику што је њена уставна надлежност и обавеза у колико је доведена у ситуацију да има практично свезане руке од стране Скупштине када је у питању када је у питању тако важна позиција у систему, каква је директорска функција у Управи полиције.
Уставни систем Црне се заснива на три гране власте, али вјерују да је актуелним законским текстом, законодавној дата непримјерена улога која задире у надлежност извршне власти, додао је Бошковић.
- Што се тиче другог аргумента који се односи на деполитизацију Управе полиције, основно постављам питање на који начин директор Управе полиције може бити независтан у односу на политички утицај у колико је политичка одлука пресудна када је постављено његово постављење и разријешње са мјеста директора полиције. - додао је он.
И то политичка одлука који су на политичкој позицији изабрани директно на изборима који представљају политичку опцију а тиме и одређене политичке интересе.
Овим законом директор УП у колико не жели да буде смијењен са те позиције или жели уопште да буде именован мора бити подесан за остваривање политичких интереса парламентарне већине.
- Због тога актуелни закон представља незабиљежен примјер политизације који мора бити елиминисан из система како би се се сектор безбјездности сачувао од непримјерених политичких утицаја који би могли послужути приватним и појединачним интересима - казао је Бошковић.
Треће приоритет Црне Горе чланство у ЕУ и што скорије интегрисање правног система са оним што је правни систем држава ЕУ.
Казао је и да актуелни законски текст који желе промјенити није проблем сам по себи, он је последица непринципијелне законске коалиције која је саставила Владу.
Посланик Предраг Булатовић је казао да су они у ДФ били у дилеми да ли да воде расправу са ДПС-ом уопште на ову тему.
Казао је да су за њих приоритети други односно да се постигне стабилизација унутар парламентарне већине и да парламентрна већина додђе до нове Владе. Нова Влада јесте услов деформизације ДПС, додајући да та партија још није демонтирана јер да је демонтрирана не би могли да чујемо овакве предлоге у парламенту.
- Да парламентарна већина дође до нове владе - рекао jе он додаjући да неће подржати предлог ДПС-а.
Посланик ДПС-а, Даниjел Живковић рекао jе да у безбjедносном сектору на jедноj страни имамо потпредсjедника Ваде за безбjедност и одбрану, директора Управе полициjе и министра унутрашњих послова, а на другоj министарку одбране, директора АНБ-а и предсjедника Владе.
- На трећоj страни имате дио парламентарне већине коjи хоће да успостави контролу над безбjедносним сектором и на четвртоj страни имате треће заинтересоване стране ван државе, коjе желе да контролишу безбjедносни сектор - казао jе посланик ДПС-а.
Предсjедник Владе Здравко Кривокапић хоће да смиjени директора УП Зорана Брђанина, али не може, каже Живковић, без да га смиjени министар Сергеj Секуловић.
- А онда би предсjедник Владе да смиjени министра унутрашњих послова, али нема потребну већину у парламенту унутар парламентарне већине. А онда би парламентарна већина да смиjени премиjера и тог министра, и да организуjе нову владу. Као што рече jедан од функционера ДФ-а – лопта jе сакривена на тавану, људи се судараjу главама на терену, стратегиjа непозната наjбољим стратезима, само одзвања ехо у Скупштини – од празнине без суштине. То довољно показуjе у каквом хаосу се налази безбjедносни сектор у Црноj Гори - истиче Живковић.
Игре приjестола коjе се дешаваjу, оцjењуjе Живковић, додатно су оштетиле кредибилитет безбjедносног сектора код међународних партнера.
- Довеле су Црну Гору да нема степен стабилности коjи jе имала у претходном периоду. Опозициjа ће гласати за измjене овог законског рjешења - рекао jе Живковић.
Посланик Владимир Мартиновић jе у име клуба Мир jе наша нациjа казао да оно што га као посланика занима jесте ко jе то и да ли постоjе одређени политички утицаjи коjи у ЦГ штите одређена лица коjа се налазе у безбjедносном сектору. "
- Ту мислим на Зорана Лазовића, Веселина Вељовића, на Миjовића или такозвани моjковачки клан. Када ово кажем ту не мислим на директора Агенциjе за националну безбjедност Вукшића, нити на директора Управе полициjе Брђанина. Имам дилему да ли постоjе одређени политички или центри моћи коjи чуваjу одређене структуре из претходног режима коjи праве проблеме у безбjедносном сектору - каже Мартиновић.
Борис Мугоша из СД-а, каже да су током расправе на матичном одбору посланици парламентарне већине подниjели два амандмана коjи суштински миjењаjу текст Закона.
Он jе казао да jе гласао за, за Закон у начелу, а то значи за основни текст коjи jе подниjела Влада.
- Али ниjесам хтио да гласам за Закон у цjелини коjи подразумиjева и ове амандмане jер они урушаваjу квалитет тога текста. Да сам био у праву потврдио jе и извjештаj ЕК - каже Мугоша.
Посланик Бранко Радуловић обратио се у име Покрета за промјене.
Он је у свом излагању поручио:
"Ви хоћете статус кво безбjедносног сектора, и нећете промjене. Зато што промjене у оваквом односу долазе из Одбора за безбjедност. Да сте жељели уистуну реформу, онда би били прави европеjци. Ми смо jош пост-тоталитарни систем коjи jош ниjе почео демотажу, и до функционалне демократиjе треба нам сигурно три или четири поштена изборна циклуса."
Он jе казао да ће када изгласаjу Тужилачки свjет, то бити велика прича, а мали ефекти.
Он jе поручио Бошковићу да су прво требали да узму Закон Агенциjе за националну безбjедност и онда да кажу: "Отварамо таjне досиjее, ко jе шпиjао, убиjао, крао, био он жив или не. А не као сад што се дешава".
Он jе упитао Бошковића у каквом су стању таjни досиjеи.
Посланик Драган Ивановић је казао како је очекивао да ће предлагачи данашње расправе много бити конкретнији, да заправо са мање политичке а са више директне приче виде да ли је свима циљ да безбједносни сектор дјелује и ради у интересу стабилности у ЦГ.
Ова парламентрна већина за вријеме опозиционе власти затекла је стање какво је затекла и била је приморана да предузима одређене мјере не би ли се то стање превазишло, казао је Ивановић.
Додајући да су то стање констатовали и раније посебно на Одбору за безбједност, какво је стање у ЦГ овако малој ако двије организоване криминалне групе само у једном граду који није толики велики, о јаду забавише не само Црну Гору, не регион, него читаву Европу.
- Шта су те службе безбједности радиле читаво то вријеме или нијесу радили, или је добар дио тих служби учествовао и помогао те криминалне групе - казао је Ивановић.
Из тог разлога смо ми и били приморани да услове за директора УП, овим измјенама и амандманима члана 15. и 16. које је Скупштина усвојила, смо тражили услове за директора, гдје је био услов за ту функцију десет година радног искуства.
- Хтјели смо да на тој функцији буде човјек који је спреман да води ту службу и да је спреман да се супротстави свим изазовима када је у у питању безбједносни сектор. - додао је Ивановић.
Да ли смо ми у потпуности задовољни са тим што та служба ради то је посебно питање, додао је он.
Посланица Драгиња Вуксановић-Станковић jе указала да предложени текст Закона значи враћање на првобитни текст коjи jеусаглашен са ЕК и коjи jе требао да важи данас, али jе амандманима ДФ-а промиjењен.
По Уставу ЦГ сви знамо да jе власт подиjељена на законодавну, извршну и судску, то значи да ми бирамо Владу и министре, с друге стране влада бира по дубини своjе кадрове. Како ми можемо као посланици у Скупштини да пратимо рад Владе ако ниjесмо задовољни радом те Владе, кроз контролну улогу парламента. Са друге стране премиjер коjи ниjе задовољан радом неких министара има могућност да провjери таj рад тако што ће да покрене у Шкупштини инициjативу за његово разрjешење. Ви из владаjуће већине ниjесте способни да вршите послове из ваше надлежности", каже она.
Она jе упитала зашто се не тражи покретње поступка о изгласавању Владе.
- Зато смо ми ти коjи ћемо тражити да се изгласа питање неповjерења Влади, питање jе дана када ће да падне, па ћемо се лиjепо преброjати на новим изборима. Доста jе било урушавање система и блокирање система гдjе наjвеће посљедице трпе грађани. Томе ћемо стати на пут - поручила jе Вуксановић-Станковић.
Посланик Милош Конатар (Црно на биjело) саопштио jе да jе Влада данас на сjедници дала позитивно мишљење на Предлог измjена закона и оциjенила да би се овим измjенама смањио ризик од политизациjе полициjе, са чиме jе он сагласан.
Подсjетио jе да инициjални закон из марта, коjег jе подржала ЕК, ниjе садржао спорне одредбе из члана 15 и 16.
- Што се тиче ГП УРА, Црна Гора у ЕУ jе кључни циљ ове генерациjе политичара...Сматрам да jе ова корекциjа закона корак наприjед и испуњене нечега на шта нам jе ЕК указала да може бити проблематично“ - казао је Конатар.
Он jе рекао да ће посланици коалициjе Црно на биjело подржати измjене закона.
Бошковић jе казао да се за вриjеме ДПС-а никад ниjе десило да се у Скупштини гласа о директору полициjе, или да може бити смиjењен у Скупштини, ако му се не усвоjи извjештаj
- А нас оптужуjете за политички за политички утицаj на полициjу - рекао jе Бошковић.
Он jе додао да jе власт, „због себичних политичких интерса под притиском jедног од конституената“, прихватио спорне амандмане, да би прошао буџет.
Бошковић jе позвао и остале партиjе власти да гласаjу за измjене Закона и не гледаjу ко их jе предложио.
Он jе одговараjући на питање Бранка Радуловића (ПзП), рекао да jе jе био министар одбране у jедном мандату, никад ниjе видио ниjедан таjни досиjе.
Славен Радуновић (ДФ) рекао jе да не знам коjи jе ово случаj да jе већина усагласила неке ставове, а онда када прође неко вриjеме УРА исправља оно што jе урађено „користећи гласачку машинериjу ДПС-а“.
- Влада у Црној Гори не влада, него са њом управљају они који су је формирали испод острошких греда. Жао нам је сваког изгубљеног дана због свега што ради парламентарна већина. У већини имате оне који се прекривају плаштом грађанскога, казао је посланик ДПС- а Предраг Секулић.
Момо Копривица jе казао да jе био уздржан када jе у питању оваj амндман из разлога што ниjе био у складу са системом права.
- Jа мислим да оваj модел, и оваj амандман, ниjе био рjешење коjе jе компатибилно са системом права. Прхватањем овог амандмана нама су везане руке. Ако се жели таj амандман уклонити из система, добро jе да имамо мишљење Уставног суда. О овоме смо требали да спроведемо jедну jавну расправу - каже Копривица.
Посланица Павићевић је казала да је овим законом који је у примјени појачан притисак на полицију.
Сматра да jе наjбоље рjешење да се иде на конститутивно саслушање.
- Ове предметне норме у закону остављају могућност да парламентарна већина одлучује о томе када се бира директор полиције на начин што даје негативно мишљење, а онда у том случају Влада расписује нови конкурс. Што значи да ако тај кандидат није политички подобан неће бити ни изабран, а онда и приликом разрјешења спорна је и то да ће влада у року од 30 дана разријешити директора полиције у случају да има негативан извјештај Одбора за безбједност и одбрану - казала је она.
Напоменула је и да у систему постоје различите врсте контроле, зато да је овај класичан притисак гдје би директор био марионета у рукама политичара није потребан.
Она је напоменула да министар након негативног мишљења може затражити разрјешење директора полиције.
- Не смије се девалвирати улога и функција министра, -нагласила је она.
Скупштина jе данас наставила рад разматрањем измjена и допуна Закона о унутрашњим пословима.
