Задужбина Милана Младеновића расписала jе 1. маjа конкурс за награду "Милан Младеновић 2022" под слоганом "Приjави своjу ствар" који је затвен јуче, 31. маjа. Огроман број пријава само је показатељ колико награда лидера ЕКВ-а значи музичарима.
Право да конкуришу за награду имаjу сви аутори и извођачи из свих земаља бивше Jугославиjе, са пjесмом чији је текст на неком од jезика коjи се говоре на териториjи бивших jугословенских република, укључуjући и jезике мањина.
Jована Станковић, пи-ар Задужбине Милана Младеновића открила је да већ пету годину постоjи Задужбина Милана Младеновића као жеља Миланове наjближе породице да се његово дjело и лик негдjе завјешта, али и да буде вјетар у леђа младим ствараоцима.
- Његова маjка Даница jе то захтиjевала у свом тестаменту коjе jе на краjу у дjело спровела Миланова тетка и ето из његове наjближе околине, породица и приjатељи су заправо основали Задужбину коjа jе ту да, сем тога што чува лик и дjело jедне од наjвећих пjесничких личности на овим просторима, некако учини да то завјештање не буде сува архива већ да анимира и неке нове ствараоце да на том таласу интелигентог стваралаштва наставе да раде на нашим просторима. Сjедиште Задужбине jесте у Београду, али jе окренута регионалном дjеловању - истакла jе Jована.
На основу досадашњег искуства, она jе открила и ко су наjталентованиjи млади музичари коjи се приjављуjу на конкурс за награду Задужбине Милана Младеновића.
- Наjталентованиjи људи су свуда у нашем региону. Прошле године jе чак у финале ушао бенд из Црне Горе коjи се доста допао жириjу. Има доста бендова коjи се поjављуjу из циjелог региона, а наjвише из Србиjе. Ми негдjе гледамо да ширимо причу што више да би и бендови из других држава учествовали на конкурсу за награду јер сви имаjу jеднаке шансе и жири нам jе регионалан. У просjеку око 300 пjесама са исправним приjавама прође сваке године на конкурс. Када jе таленат у питању, он ниjе што се наше региjе тиче локализован заиста има невjероватних извођача коjима само треба мало вjетра у леђа, а награда Милана Младеновића између осталог томе и служи - казала jе она.
Чланови жириjа се миjењаjу сваке године, а према њеним риjечима, неизоставно jе да буду из региона.
- Ове године су то Миле Кекин из Хрватске, Матиjаз Манцек из Словениjе, Соња Лончар - ЛО дуо из Србиjе, Едо Плованић из Хрватске, уредник наjчитаниjег музичког портала "музика.хр" и Драгиша Ускоковић коjи jе некад свирао у ЕКВ-у. Прошле године су то били Дарко Рундек, Катарина Епстаjн, Дамир Урбан и Мирела Приселац, гледамо да цио регион споjимо и у том смислу да то буду људи из музичког бизниса, али уредничког или стваралачког и да непристрасно приступе оцjењивању. Жири уопште не зна ко изводи коjу пjесму кад им припремимо материjал они добиjу назив пjесме и аудио фаjл и на основу слушања процjењуjу да ли jе нешто вриjедно да иде даље у следећи круг, да се дође до тих 12 финалиста. Правила конкурса су детаљно представљена на саjту, гледали смо да свако има jеднаку шансу - обjаснила jе пи-ар.
Како је Јована открила, пројекти Задужбине су бројни, али ни идеја им не фали за још. Тако постоjи шанса да некада финалисте видимо и уживо на некоj бини гдjе би све било уприличено у виду великог концерта.
-То jе одлична идеjа, али о том-потом имамо ми jош идеjа коjе желимо да спроведемо у дjело, али просто мора jедна по jедна да се ради да би то било како треба. Ако неко ниjе пратио рад Задужбине Милана Младеновића до сада може да посjети саjт и друштвене мреже гдjе смо веома активни током циjеле године и да види да ту има пуно ствари, поред конкурса, коjе током године спроводимо у дjело захваљуjући нашим приjатељима, колегама, различитим инициjативама. Успjели смо да обjавимо документарни филм коjи jе сачињен од аутентичних снимака коjе jе Милан снимио боравећи са Митром Суботићем у Бразилу тек неки мjесец пред одлазак међу звиjезде и ти снимци су уз његов дневник коjи jе водио док jе био тамо преточени у документарни филм коjи се зове "Praia Do Ventu Eternu", десетоминутни филм коjи нам jе Светозар Цветковић, глумац, са своjим фантастичним наративом помогао да то добиjе jош jедну ноту. Филм jе доступан свима на нашем jутjуб каналу. Одрадили смо jош jедан важан проjекат исто од аутентичних снимака коjи су сачувани на ВХС касетама направљен jе и спот за пjесму "Метак" и спот jе урађен захваљући режиjи Мариjе Вукић и такође албум Angels Breath jе обjављен на плочи у сарадњи са Корациjа рекордсом -додала jе она.
У Задужбини Милана Младеновића су и људи коjи су били његови савременци.
- Сарађуjемо са људима коjи су са њим живjели и радили, трудимо се да лик и дjело буду очувани на начин коjи треба. И цио каталог ЕКВ-а и Миланових пjесама буде на мjесту на коме треба а то jе доступан свима и дио културне баштине jер његов рад то и jесте - један од наjважниjих ствараоца коjи jе негдjе диктирао и кретање умjетничке сцене у последњих 30 година. Кад смо већ код проjеката стално jе отворена наша прича прикупљања Миланове архиве и позивамо све коjи имаjу нешто не мораjу физички да нам даjу своjу успомену већ да то дигитализуjемо и богатимо архиву Задужбине не би ли она постала jавно добро. Све то са идеjом да jедног дана постоjи соба Милана Младеновића у коjоj ће ти артефакти бити изложени -казала jе Jована.
Прије 30 година Милан је стварао музику која је и данас умјетнички врх епохе, али остаје питање да ли смо се као регион адекватно одужили Милановом лику и дjелу.
-Мислим да то неће моћи никад, барем не толико колико jе он дао овом друштву и на овим просторима али ствари се помjераjу. Знам да у свакоj држави има по jедан град коjи има улицу Милана Младеновића, у Београду постоjи трг Милана Младеновића, у Подгорици има jедан фантастичан мурал њему посвећен. Сад како се одужити њему jе питање на коjе нема тачног одговора, али можда на прави начин третирати дjело jе оно што jе наjбољи одговор - закључила је Јована.
