Pi­še: Velj­ko Ra­čić


In­ter­pre­ta­ci­ja sve­to­sa­vlja u mno­go­broj­nim tek­sto­vi­ma ide­o­lo­ga no­vo­cr­no­gor­ske dog­me, či­ja se su­šti­na ogle­da u već do­bro po­zna­tom, ali na­uč­no ne­u­te­me­lje­nom sta­vu da su Cr­no­gor­ci ,,sa­mo­ni­kla na­ci­ja i sa­mo­ro­dan na­rod” ko­ji ne­ma ni­če­ga za­jed­nič­kog sa Sr­bi­ma, za­o­ku­plja po­sled­njih go­di­na in­te­re­so­va­nje ka­ko la­ič­ke ta­ko i struč­ne i ši­re jav­no­sti. Ako pri­tom do­da­mo i stav da su Cr­no­gor­ci već du­ži pe­ri­od žr­tva ve­li­ko­srp­skog he­ge­mo­ni­zma, on­da obi­čan i ne­u­pu­ćen či­ta­lac mo­že stvo­ri­ti pot­pu­no is­kri­vlje­nu i vir­tu­el­nu sli­ku.
Pot­pu­no je ja­sno da je ot­klon od srp­stva u re­ži­ji ide­o­lo­ga no­vo­cr­no­gor­ske dog­me sa­mim tim ot­klon od sve­to­sa­vlja, a za cilj ima po­ri­ca­nje isto­rij­skog i na­ci­o­nal­nog iden­ti­te­ta srp­skog na­ro­da u Cr­noj Go­ri i stva­ra­nje po­la­znih osno­va za kon­stru­i­sa­nje no­vog cr­no­gor­skog, mo­der­nog, evro­pe­i­zi­ra­nog čo­vje­ka ko­ji ne­ma ni­ka­kvu ve­zu sa pro­šlo­šću i isto­ri­jom. Po­me­nu­tu ,,stra­te­gi­ju” iz­me­đu dva svjet­ska ra­ta raz­ra­đi­va­li su po­zna­ti ide­o­lo­zi S.M. Šte­di­mli­ja i Se­ku­la Dr­lje­vić, a na­sta­vlje­na je do da­nas i naj­in­ten­ziv­ni­je se re­flek­tu­je u po­li­tič­kom dis­kur­su, u obra­zov­nom si­ste­mu, me­di­ji­ma, ra­znim ku­hi­nja­ma i pred­so­blji­ma broj­nih dr­žav­nih in­sti­tu­ci­ja.
Da bi ,,do­ka­za­li” ka­ko Cr­na Go­ra ne­ma ni­ka­kve ve­ze sa Sve­tim Sa­vom, a sa­mim tim ni sa srp­stvom, oni se če­sto ko­ri­ste kla­sič­nim ne­i­sti­na­ma i me­dij­skim ma­ni­pu­la­ci­ja­ma, po­čev od one da je Ste­fan Ne­ma­nja, otac Sve­tog Sa­ve, ka­ko ka­žu, „u jed­nom od svo­jih po­ho­da po­pa­lio i opljač­kao cr­no­gor­ske gra­do­ve”. Pod­sje­ti­mo, Ste­fan Ne­ma­nja je ro­đen u Rib­ni­ci, da­na­šnjoj Pod­go­ri­ci, kr­šten u cr­kvi Sve­tog Đor­đa, bio vla­dar ovih pro­sto­ra i nje­gov za­štit­nik. O vje­kov­nom pri­su­stvu Nje­ma­nji­ća na ovim pro­sto­ri­ma svje­do­či Ne­ma­nji­na tvr­đa­va u cen­tru da­na­šnje mo­der­ne Pod­go­ri­ce ko­ju mno­gi kri­vo­tvor­ci i la­ži­i­sto­ri­ča­ri na­zi­va­ju tur­skom tvr­đa­vom.
Go­vo­re­ći o sve­to­sa­vlju i nje­go­vom uko­ri­je­nje­nom kul­tu u na­šem na­ro­du, ide­o­lo­zi du­kljan­sko-mon­te­ne­grin­ske pro­fi­la­ci­je is­ti­ču ka­ko ono ne­ma ,,ni­ka­kvo vjer­sko, već is­klju­či­vo po­li­tič­ko zna­če­nje”. Šte­di­mli­ja je čak tvr­dio da je taj ,,kult po­stao plat­for­ma, ko­jom će srp­ska cr­kva de­fi­ni­sa­ti svoj po­li­tič­ki pra­vac ko­ji ide i do vjer­skog fa­na­ti­zma”. Da bi na­pra­vio ot­klon od sve­to­sa­vlja, nje­gov isto­mi­šlje­nik Dr­lje­vić je upo­tre­blja­vao iz­raz i ,,cr­no­gor­sko pra­vo­sla­vlje” tvr­de­ći pri­tom da su ,,cr­no­gor­ska re­li­gi­ja” i cr­no­gor­ski po­gled na svi­jet sa­mo­ni­kli, šta god to zna­či­lo...
Elem, pre­ma nje­go­vim tvrd­nja­ma, cr­no­gor­sko pra­vo­sla­vlje ra­đa no­vu re­li­gi­ju ,,cr­no­go­ro­slo­vlje ko­je se odi­je­li­lo od osta­log pra­vo­sla­vlja” na­sla­nja­ja­ju­ći se na Gor­ski vi­je­nac, gdje su, pre­ma nje­go­vom mi­šlje­nju, sa­dr­ža­ni ,,svi pro­pi­si cr­no­gor­ske re­li­gi­je”.
Od­go­vor ovim i ova­kvim tu­ma­če­nji­ma su i Sa­vin kuk, Sa­vi­ne vo­de, Sa­vin do (u Va­so­je­vi­ći­ma, oda­kle i sam po­ti­čem i gdje je po na­rod­nom pre­da­nju Sve­ti Sa­va pro­la­zio), Sa­vi­ni po­to­ci, Sa­vin vir, Sa­vin bor, Sa­vi­ne stra­ne i dru­gi to­po­ni­mi po ze­mlji čoj­stva i ju­na­štva... Mno­gi za­go­vor­ni­ci sa­mo­ni­kle na­ci­je iz svo­jih et­no­fi­le­ti­stič­kih ili, pak, eta­ti­stič­kih raz­lo­ga i sta­no­vi­šta idu do te­ze da je Sve­ti Sa­va pro­tiv­nik cr­no­gor­ske dr­ža­ve, što je ap­surd. Sve­ti Sa­va, pr­vi srp­ski ar­hi­e­pi­skop i ute­me­lji­vač na­še po­mje­sne cr­kve za­stu­pljen je u Cr­noj Go­ri od vre­me­na ka­da je ho­dio ovim pro­sto­ri­ma do da­na­šnjih da­na. To što je nje­go­vo pro­sla­vlja­nje u ško­la­ma u Cr­noj Go­ri po­če­lo tek sre­di­nom 19. vi­je­ka ni­je kriv sam sve­ti­telj, a ni lju­di to­ga vre­me­na, već to što je tek ta­da po­če­lo osni­va­nje pr­vih ško­la. Pri­sje­ti­mo se i da je ovaj naš ,,naj­ve­ći osva­jač” sla­vljen kroz vla­da­vi­nu dič­nih Pe­tro­vi­ća, po­go­to­vo u vri­je­me kra­lja i go­spo­da­ra Ni­ko­le Pr­vog, a broj­na cr­no­gor­ska ple­me­na i dan-da­nas pr­o­sla­vlja­ju sve­ti­te­lja Sa­vu kao svo­ju kr­snu sla­vu. Broj­ni hra­mo­vi u Cr­noj Go­ri no­se ime po ovom ve­li­kom sve­ti­te­lju i pro­svje­ti­te­lju srp­skog ro­da, či­ji je kult ov­dje pri­su­tan pri­su­tan vje­ko­vi­ma. Iako po­ti­snut u vri­je­me ko­mu­ni­sta, po­no­vo se vra­tio u na­še vri­je­me kroz isto­rij­sko sje­ća­nje i pam­će­nje, obi­lje­ža­va­njem broj­nih aka­de­mi­ja i dru­gih ma­ni­fe­sta­ci­ja. Vra­tio se kao svoj na svo­me bez ob­zi­ra na još uvi­jek broj­ne ot­po­re uglav­nom iz re­do­va na­sled­ni­ka ko­mu­ni­stič­ke ide­o­lo­gi­je, osvje­do­če­nih ate­i­sta, ni­hi­li­sta, is­klju­či­vih ma­te­ri­ja­li­sta i mo­der­nih evro­fa­na­ti­ka mon­te­ne­grin­sko-za­pad­njač­kih ubje­đe­nja.
Svi po­ku­ša­ji za­ti­ra­nja ko­lek­tiv­nog pam­će­nja pra­vo­slav­nih Sr­ba kroz isto­ri­ju, pa i da­nas po­či­nja­li su i po­či­nju uda­ri­ma na Sve­to­ga Sa­vu, uda­ri­ma u te­melj i ko­ri­jen na­šeg bi­ća i iden­ti­te­ta, jer sma­tra­ju da će Sr­be lak­še sa­vla­da­ti ako im odu­zmu Sve­tog Sa­vu...
Me­đu­tim, sve dok je Sve­ti Sa­va me­đu Sr­bi­ma i pred Sr­bi­ma, ima­mo se če­mu na­da­ti... Ako bi ne daj Bo­že sti­ca­jem isto­rij­skih i dru­gih okol­no­sti, ne­pri­li­ka i ne­da­ća bi­li pri­si­lje­ni da se od­rek­ne­mo Sve­tog Sa­ve, pre­stao bi i raz­log na­šeg po­sto­ja­nja, jer ...„Bla­go maj­ci ko­ja Sa­vu ro­di i Sr­bi­ma dok ih Sa­va vo­di!”