Opo­zi­ci­ja je ogor­če­na po­na­ša­njem Vla­de ko­ja je od­bi­la pred­log DF-a da se gra­đa­ni­ma ko­ji su po­di­gli kre­di­te u švaj­car­skim fran­ci­ma kod Hi­po Al­pe Adri­ja ban­ke po­mog­ne, ta­ko što će dug vra­ti­ti dr­ža­va, ban­ka i kli­jen­ti. Iz Vla­de su u mi­šlje­nju o za­ko­nu ka­za­li da ne­će da pla­ća­ju gre­ške gra­đa­na, dok su po­sled­njih go­di­na gra­đa­ni pla­ća­li gre­ške Vla­de i nji­ho­vih stra­te­ških part­ne­ra, zbog ko­jih su gra­đa­ni­ma za­mr­znu­te pen­zi­je, uve­de­ne tak­se na mo­bil­ne te­le­fo­ne i po­ve­ćan PDV. Pri­je dvi­je go­di­ne je pla­će­no 125 mi­li­o­na kre­di­ta Kom­bi­na­ta alu­mi­ni­ju­ma, a go­di­nu ra­ni­je 27 mi­li­o­na zbog ga­ran­ci­ja iz­da­tih Že­lje­za­ri. Pod­sje­ti­mo, Dr­žav­na re­vi­zor­ska in­sti­tu­ci­ja je utvr­di­la da su ga­ran­ci­je KAP-u da­te ne­za­ko­ni­to.
Član skup­štin­skog od­bo­ra za eko­no­mi­ju Ne­boj­ša Me­do­je­vić (DF) is­ta­kao je da Vla­da ne­ma osje­ćaj so­li­dar­no­sti pre­ma gra­đa­ni­ma.
– Ne iz­ne­na­đu­je­mo se da Vla­da vo­di ra­ču­na da za­šti­ti svo­je in­te­re­se, dok ih pro­ble­mi gra­đa­na ne za­ni­ma­ju. Mo­gao bih da na­bra­jam do zo­re či­je je sve du­go­ve Vla­da pre­ba­ci­la na te­ret po­re­skih ob­ve­zni­ka i to sve zbog ne­či­jih gre­ša­ka – re­kao je Me­do­je­vić.
On je pod­sje­tio da je kra­đa stru­je za KAP pla­će­na iz bu­dže­ta, dok je iz dr­žav­ne ka­se po­mog­nu­to i Pr­voj ban­ci.
– Je­da­na­est pu­ta je je­dan isti mi­li­on pre­ko Re­gi­o­nal­nog vo­do­vo­da pre­ba­čen Pr­voj ban­ci. La­ni je opro­šte­no 50 mi­li­o­na eura po­re­skog du­ga Elek­tro­pri­vre­di, ta­ko što je dug za po­rez na­mi­ren ak­ci­ja­ma ko­je vri­je­de tri pu­ta ma­nje. Po­re­ski dug je 500 mi­li­o­na eura, op­šti­na du­gu­je 200 mi­li­o­na, sve je to Vla­da do­pu­sti­la – is­ta­kao je Me­do­je­vić.
On je na­veo da u slu­ča­ju kre­di­ta u fran­ci­ma, gra­đa­ni ni­je­su po­gri­je­ši­li iz svog ne­zna­nja ili na­mje­re, već ni­je­su bi­li do­volj­no in­for­mi­sa­ni.
– Pla­ća­ju ra­te, ali kurs­ne raz­li­ke se mo­gu sma­tra­ti vi­šom si­lom. De­si­li su se šo­ko­vi na tr­ži­štu. Cen­tral­na ba­ka je ima­la mo­guć­nost da spri­je­či kre­di­te u fran­ci­ma i kam­pa­njom oba­vi­je­sti gra­đa­ne da ne uzi­ma­ju kre­di­te – na­gla­sio je Me­do­je­vić.
Ne­za­vi­sni po­sla­nik Mla­den Bo­ja­nić na­veo je da dr­ža­va ne bi smje­la na ta­kav na­čin da tre­ti­ra gra­đa­ne ko­ji su uze­li kre­di­te u fran­ci­ma.
– Ni­je bi­lo ta­ko dav­no ka­da se dr­ža­va umi­je­ša­la da spa­sa­va pri­vat­ne ban­ke. Odo­bri­la je 44 mi­li­o­na da bi spa­si­la jed­nu pri­vat­nu ban­ku – re­kao je Bo­ja­nić i do­dao da je u pro­ce­du­ri za­kon ko­jim se re­struk­tu­i­ra­ju lo­ši kre­di­ti ba­na­ka.
– Ti­me dr­ža­va ta­ko­đe po­ma­že ban­ke. Dr­ža­va tre­ba da se umi­je­ša i po­mog­ne gra­đa­ni­ma ko­ji su dio nje­ne od­go­vor­no­sti, jer je 500 po­ro­di­ca do­ve­de­no u du­žnič­ko rop­stvo – na­veo je Bo­ja­nić.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, pred­log DF-a da dug po osno­vu kre­di­ta po­di­je­le dr­ža­va, ban­ka i kli­jen­ti pra­vi­čan je.
– Mo­žda bi čak i CBCG tre­ba­lo da pre­u­zme vra­ća­nje tre­ći­ne du­ga jer je pro­pu­sti­la da pri­li­kom odo­bra­va­nja kre­di­ta upo­zo­ri da su kre­di­ti u fran­ci­ma ri­zič­ni. Čak bi i dru­ge ko­mer­ci­jal­ne ban­ke mo­gle da se so­li­da­ri­šu i bu­du ko­le­gi­jal­ni pa pre­u­zmu na se­be ot­pla­tu di­je­la du­ga – re­kao je Bo­ja­nić.
Pred­log DF-a ni­je do­bio po­dr­šku ve­ći­ne ni u Skup­šti­ni. Pre­ko 500 kli­je­na­a­ta ko­ji su po­di­gli stam­be­ne kre­di­te u fran­ci­ma sa­da ima­ju ve­ći dug po osno­vu kre­di­ta ne­go ka­da su ih po­di­gli, iako su od 2007. go­di­ne re­dov­no pla­ća­li ra­te.
D.M.


Kli­jen­ti ne tra­že da im gra­đa­ni pla­ća­ju du­go­ve

CE­ZAP je pod­nio ju­če pred­log za rje­še­nje pro­ble­ma stam­be­nih kre­di­ta u euri­ma sa va­lut­nom kla­u­zu­lom u švaj­car­skim fran­ci­ma. Oni su pred­log po­sla­li mi­ni­stru fi­nan­si­ja, gu­ver­ne­ru, ban­kar­skom om­bud­sma­nu i svim po­li­tič­kim par­ti­ja­ma.
– Pred­la­že­mo kao rje­še­nje da se kre­dit pre­ra­ču­na u eure na dan za­klju­če­nja ugo­vo­ra i da se ob­ra­ču­na ka­ma­ta za 100 od­sto uve­ća­na u od­no­su na sa­da­šnju, ko­ja je 4,1 od­sto. To je­ste da ka­ma­ta iz­no­si 8,2 od­sto ko­li­ko je bi­la u Hi­po ban­ci, za kre­di­te u euri­ma, u tre­nut­ku odo­bra­va­nja kre­di­ta – pred­lo­žio je pred­stav­nik kli­jen­ta Dra­gan Se­nić.
On je za „Dan” ka­zao da pre­ko 500 kli­jen­ta ne že­li da nji­ho­ve du­go­ve pla­ća­ju gra­đa­ni, već tra­že od ban­ke da im poč­ne ob­ra­ču­na­va­ti kre­dit po fik­snoj ka­mat­noj sto­pi od 8,2 od­sto.
– Pri­sta­je­mo na naj­ve­ću ka­ma­tu, a ban­ka će i u tom slu­ča­ju du­plo za­ra­di­ti od su­me ko­ju će po­zaj­mi­ti. Ban­ka bje­ži od fik­sne ka­ma­te, jer ova­ko ubi­ra eks­tra pro­fit – re­kao je Se­nić.