Pi­še: Pa­vle Dar­ma­no­vić


Te­ško je po­vje­ro­va­ti da da­nas u eri ci­vi­li­za­ci­je i mo­der­ni­za­ci­je na­ša dr­ža­va ne mo­že, ili ne či­ni do­volj­no, da obez­bi­je­di si­gur­nost za sve nje­ne gra­đa­ne. Iako vlast stal­no po­na­vlja ka­ko će se ne­mi­lo­srd­no ob­ra­ču­na­ti sa svi­ma ko­ji po­ku­ša­va­ju da se sta­ve iz­nad za­ko­na, si­tu­a­ci­ja sve vi­še iz­mi­če kon­tro­li i po­pri­ma ka­rak­ter anar­hi­je i be­za­ko­nja. Ni­je­smo mi vi­še­mi­li­on­ska ze­mlja, pa da nam se mo­gu do­ga­đa­ti bi­lo ka­kvi pro­pu­sti, već ma­la dr­ža­va sa ma­lo ži­te­lja gdje sva­ko sva­ko­ga po­zna­je i gdje bismo sa pra­vom or­ga­ni­za­ci­jom i po­što­va­njem za­ko­na mo­gli bes­pre­kor­no da funk­ci­o­ni­še­mo. Ne­će­mo da po­vje­ru­je­mo da ubi­ja­nje po Cr­noj Go­ri ne­ko­me od­go­va­ra (ra­di oču­va­nja po­lo­ža­ja, pri­ma­ta ili pro­fi­ta) jer bi to bi­lo vi­še ne­go po­ni­ža­va­ju­će za na­še dru­štvo. Ne že­li­mo da po­vje­ru­je­mo da su ma­fi­ja, kri­mi­nal­ci i pod­ze­mlje pre­u­ze­li po­lu­ge upra­vlja­nja i od­lu­či­va­nja i sta­vi­li se iz­nad za­ko­na. Ali kr­va­vi su­ko­bi i do­ga­đa­ji ko­ji se od­vi­ja­ju ši­rom na­še ze­mlje, pred oči­ma gra­đa­na i ove vla­sti, naj­sli­ko­vi­ti­je svje­do­če da nam se sve gr­đe pi­še. Sa­mo­i­stri­je­bi­će­mo se: sto­ga, go­spo­do iz vla­sti, ala­ver­ti­te se već jed­nom, jer ka­ko je kre­nu­lo ma­lo će nas osta­ti. Ne tre­ba­ju na­ma ni­ka­kve ebo­le, epi­dimi­je, si­de ili dru­ge bo­le­sti, da bi­smo se pla­ši­li is­tre­blje­nja, jer do­volj­no je i ovo što sad ima­mo – ubi­ja­nje i sa­mo­u­ni­šte­nje, bez mo­guć­no­sti da se od to­ga – od­bra­ni­mo?!
Od­go­va­ra li ovo sta­nje ne­ko­me u CG i da li su u mut­nom naj­bo­lje lo­vi? Zar ni­je­su za­bri­nja­va­ju­će či­nje­ni­ce da smo dru­ga ze­mlja u svi­je­tu po oruž­ju ko­je je u po­sje­du nje­nih gra­đa­na. Po­zna­va­ju­ći na­rav Cr­no­go­ra­ca i ne sa­mo njih, ko­ji su br­ži na oba­ra­ču i ru­žnim ri­je­či­ma od sun­če­ve svje­tlo­sti (da nas ni ču­ve­ni vla­din „mi­lo­srd­ni” NA­TO ne bi mo­gao sa­ču­va­ti ži­ve) to je još vi­še oba­ve­zi­va­lo vlast da do­ne­se ri­go­ro­zne za­ko­ne i mje­re za one ko­ji pre­kr­še pro­pi­se i ko­ji uzi­ma­ju se­bi za pra­vo da no­se i ko­ri­ste oruž­je. In­te­gri­tet i pra­va gra­đa­na se ga­ze ili su po­ga­že­na na naj­cr­nji mo­gu­ći na­čin, pa se ni­ko ne osje­ća slo­bod­no u svo­joj ro­đe­noj ku­ći, uli­ci ili sre­di­ni... Sta­nje ka­kvo ima­mo da­nas u CG mo­že do kra­ja iz­ma­ći kon­tr­o­li sa ne­sa­gle­di­vim po­sle­di­ca­ma i mo­žda iz­nu­đe­no vra­ti­ti krv­nu osve­tu kao je­di­nu mje­ru sa­mo­od­bra­ne i oma­zde u isto vri­je­me. Sto­ga ko­mu­ni­sti pred­la­žu: da oruž­je kod gra­đa­na „za­ću­ti” i da ga slu­žbe­no – no­si sa­mo voj­ska i po­li­ci­ja i dru­gi or­ga­ni ko­ji su u slu­žbi za­šti­te gra­đa­na, ali ne i ma­fi­ja, kri­mi­nal­ni po­je­din­ci ili kla­no­vi. Da se hit­no po­vu­če sve oruž­je iz po­sje­da gra­đa­na jer im ne tre­ba – oruž­je ni­je sli­ka da ga ka­či­mo o zi­d ili pak kao tro­fej dr­ži­mo u fi­o­ci.
Isti od­nos dr­ža­ve tre­ba­lo bi da bu­de i za one ko­ji ras­tu­ra­ju dro­gu, jer i tu smo svje­do­ci da ma­fi­ja ne pre­za ni od če­ga ka­ko bi do­šla do ogrom­nog ka­pi­ta­la, na­ža­lost, na šte­tu zdra­vlja gra­đa­na, a vi­še od zlo­či­na je ka­da dje­ca do­la­ze u po­sjed nar­ko­ti­ka i kon­zu­mi­ra­ju ih.
Go­spo­do iz vla­sti, ako ne mo­že­te da spro­vo­di­te za­kon i za­šti­ti­te gra­đa­ne, od­mah pod­ne­si­te ostav­ke jer sju­tra mo­že bi­ti pre­ka­sno. Na­ro­du je do­sta va­šeg li­ce­mjer­stva i pra­znih obe­ća­nja, dok se pro­li­va krv po ploč­ni­ci­ma ši­rom Cr­ne Go­re.
Sma­tra­te li da je mo­ral­no i na kra­ju pra­ve­de­no to što su čla­no­vi Vla­de i broj­ni funk­ci­o­ne­ri se­be okru­ži­li ra­znim ču­va­ri­ma i obez­bje­đe­nji­ma, a gra­đa­ne osta­vi­li na cje­di­lu da im ži­vot sva­kog tre­nut­ka mo­že bi­ti ugro­žen od onih ko­ji ne pre­za­ju od za­ko­na. Zar su va­ši ži­vo­ti vred­ni­ji od ži­vo­ta, slo­bo­de i mi­ra gra­đa­na ove ze­mlje.
Po­ka­ži­te na­ro­du da ste sprem­ni da na efi­ka­san na­čin, ko­ri­ste­ći in­sti­tu­ci­je dr­ža­ve, ri­je­ši­te ovaj pro­blem za sva vre­me­na. Je­di­no ta­da će na­rod po­vje­ro­va­ti da ste tu da bih ih šti­ti­li. Sve dok se to ne do­go­di, sma­tra­će vas ne­volj­nim po­kro­vi­te­ljom ovog sta­nja u Cr­noj Go­ri. Po­ka­ži­te na­ro­du da su kri­mi­nal i ko­rup­ci­ja naj­ve­ći pro­blem ove ze­mlje, a ne slo­bod­ni me­di­ji, slo­bo­da go­vo­ra, slo­bod­ni po­je­din­ci i or­ga­ni­za­ci­je ko­ji se bo­re za ljud­sko do­sto­jan­stvo. Po­ka­ži­te da vam po­lo­žaj, no­vac i bo­gat­stvo ni­je­su uda­ri­li u gla­vu, pa ste zbog to­ga za­bo­ra­vi­li na na­rod i osta­vi­li ga na cje­di­lu. Ko­mu­ni­sti tra­že od Vla­de Cr­ne Go­re, pred­sjed­ni­ka dr­ža­ve, na­rod­nih po­sla­ni­ka i od­go­va­ra­ju­ćih in­sti­tu­ci­ja, da obez­bi­je­de gra­đa­ni­ma op­štu i ma­te­ri­jal­nu si­gur­nost i ra­de na pre­va­zi­la­že­nju ba­ri­je­ra da ze­mlju uči­ne pri­vred­no u eko­nom­sko odr­ži­vom, oslo­bo­de vje­štač­ke re­ce­si­je i pre­za­du­že­no­sti kri­mi­na­la i ko­rup­ci­je. Tra­ži­mo i da u dr­žav­no vla­sni­štvo vra­ti­te Elek­tro­pri­vre­du, KAP, Že­lje­za­ru, Naft­nu in­du­stri­ju, Rud­ni­ke uglja, Te­le­kom, So­la­nu... Pre­sta­ni­te i da for­si­ra­te put u NA­TO, jer to Cr­noj Go­ri ni­je neo­p­hod­no. Na­ro­du je do­sta mu­ke i si­ro­ma­štva i ne mo­že da mi­sli o ula­sku (po na­lo­gu moć­ni­ka) u agre­sor­sku kom­pa­ni­ju – zva­nu NA­TO.
Vla­da tre­ba da vra­ti po­li­ci­ju na uli­ce, a voj­sku na gra­ni­ce na­še ze­mlje. Na­še voj­ni­ke ne tre­ba sla­ti u bor­be­ne mi­si­je ma gdje bi­lo u svi­je­tu (da se mu­če ili bu­du žr­tve za ra­čun gru­pa­ci­ja im­pe­ri­ja­li­sta) već is­klju­či­vo u pra­ve mi­rov­ne mi­si­je pod okri­ljem UN.
Go­spo­do iz vla­sti, mo­ra­te već jed­nom re­ći ovim ne­spo­koj­nim i osi­ro­ma­še­nim do go­le ko­že gra­đa­ni­ma, „na ko­joj ste stra­ni”, da bi oni zna­li šta im je či­ni­ti, jer va­kat je, pri­je ne­go po­je­di­nač­no ili ko­lek­tiv­no ne po­sta­ne­mo ta­o­ci i žr­tve dis­kri­mi­na­ci­je, na­si­lja i ha­o­sa.