BAR - Pe­tak je pa­zar­ni dan na sta­ro­bar­skoj pi­ja­ci, ali ovog Veli­kog pet­ka pred Vas­krs gu­žve ni­je bi­lo. Po­nu­da je bi­la so­lid­na, ali ma­lo ku­pa­ca. To po­tvr­đu­ju i ri­je­či pro­da­va­ca ko­ji na­gla­ša­va­ju da je opa­la ku­pov­na moć gra­đa­na. Sta­ro­ba­ra­ni
na­gla­ša­va­ju da su ne­ka­da na nji­ho­vu pi­ja­cu pet­kom do­la­zi­li mje­šta­ni iz čak ne­ko­li­ko ki­lo­me­ta­ra uda­lje­nih mje­sta Crm­ni­ce, Kra­ji­ne, Vla­di­mi­ra, Mr­ko­je­vi­ća, i kup­ci iz Du­brov­ni­ka, Ko­to­ra, Bu­dve, Pe­trov­ca... Pet­kom, na pa­zar­ni dan od ju­tar­njih sa­ti štan­do­vi su se pu­ni­li ro­bom, a on­da su do­la­zi­li kup­ci. Da­nas je na ta vre­me­na osta­lo sa­mo sje­ća­nje. Po­sled­njih go­di­na sve je ma­nje ku­pa­ca i pro­da­va­ca, pa po­la­ko, ali si­gur­no, ne­sta­je uobi­ča­je­na ve­se­la gra­ja i ga­la­ma. Isti­na, da­nas su tu Ru­si ko­ji se pre­po­zna­ju po gla­snom go­vo­ru, a naj­če­šće su go­sti ugo­sti­telj­skog objek­ta „Spi­lja” či­ji je vla­snik Lju­bo Ka­ra­ni­kić. U ovom objek­tu, ko­ji je ujed­no i mi­ni et­no –mu­zej i kon­cert­ni po­di­jum za kla­pe, sva­kog pet­ka je ve­se­lo.
- Dru­ži­mo se, pje­va­mo, or­ga­ni­zu­je­mo raz­ne pro­sla­ve, a sve to pra­ti re­per­to­ar kla­pe „Spi­lja – na­gla­ša­va Ka­ra­ni­kić.
Na ve­li­ke gu­žve pet­kom u Sta­rom Ba­ru pod­sje­ća Da­ni­lo Mi­jo­vić.
- Da­nas u Sta­ri Bar lju­di uglav­nom do­la­ze da tr­gu­ju, i kad to od­ra­de odu. Raz­go­vo­ra i su­sre­ta sve je ma­nje. Ne­ka­da su štan­do­vi za pro­da­ju ro­be bi­li sa obje stra­ne pu­ta, i od na­ro­da se ni­je mo­glo pro­ći. Ka­fa­ne i pro­dav­ni­ce su bi­le pu­ne, a da­nas je to rijet­kost. Ko­li­ko sam ja za­pa­zio, pa­zar­ni dan je od po­lo­vi­ne ‘80-ih go­di­na po­la­ko po­čeo da gu­bi svo­je zna­če­nje - kon­sta­tu­je Mi­jo­vić.
Vla­snik pri­vat­ne tr­go­vin­ske rad­nje Di­no Ka­ra­đu­zo­vić ni­je za­do­vo­ljan pa­za­ri­ma i ti­me ka­ko sa­da iz­gle­da pa­zar­ni dan na Staro­bar­skoj pi­ja­ci.
- Ro­be ima, ni­šta ne fa­li, ali na­rod jed­no­stav­no ne­ma pa­ra – kon­sta­tu­je Ka­ra­đu­zo­vić.
Po­ljo­pri­vred­nik iz Vla­di­mi­ra Ma­lić Ja­ho­vić ka­že da je re­do­van po­sje­ti­lac sta­ro­bar­ske pi­ja­ce, gdje uglav­nom iz­la­že svo­je pro­iz­vo­de ku­ku­ruz i ku­ku­ru­zno bra­šno ko­je pro­da­je po ci­je­ni od jed­nog eura, luk i dru­gi ze­le­niš.
- Te­ško se da­nas ba­vi­ti po­ljo­pri­vre­dom, jer su ve­li­ka ula­ga­nja a pro­da­ja ma­la. Ta­ko­đe, ne­ma ni­ka­kve po­mo­ći od re­sor­nog mi­ni­star­stva. Ja, isti­na, ni­sam ni tra­žio, ni­ti sam do­bi­jao, bi­lo ka­kvu po­moć ili kre­dit. Du­go go­di­na do­la­zim na sta­ro­bar­sku pi­ja­cu, ali mo­ram re­ći da je pro­da­ja sla­ba. Mi sta­ri­ji sje­ća­mo se ka­ko je ne­kad ov­dje bi­lo, kad su bi­le ve­li­ke gu­žve, a par­king iz­nad pi­ja­ce bio pun auto­bu­sa. Da­nas na­rod ima ma­lo pa­ra, što je uzrok skrom­nih pa­za­ra - ka­že Ja­ho­vić.
Na­da Ma­lje­vić je iz Bar­tu­le, ka­že da se nje­na po­ro­di­ca ba­vi po­ljo­pri­vre­dom, i da je ona na pi­ja­ci u Sta­rom Ba­ru sva­kog pet­ka.
- Mo­ja po­ro­di­ca i ja ula­že­mo pu­no na­po­ra da bi pro­iz­ve­li či­stu i zdra­vu hra­nu. Pro­da­jem ko­zji sir po ci­je­ni od 8 eura, ma­sli­no­vo ulje po ci­je­ni od 10 eura, i ma­sli­ne od 5 eura. Što se me­ne lič­no ti­če imam svo­je stal­ne kup­ce, i ne­mam pro­ble­ma da pro­dam ono što iz­ne­sem – ka­že Ma­lje­vi­će­va.
Iz pri­grad­skog na­se­lja Ve­lem­bu­si sva­kog pet­ka do­la­zi i Esma Ša­bo­vić. Ona nu­di kra­vlji sir, sta­ri po ci­je­ni od 5 eura i mla­di za 4 eura, ma­sli­no­vo ulje po 10, i ma­sli­ne po pet eura.
Po­ljo­pri­vred­nik Mir­sad Re­dža iz Vla­di­mi­ra ka­že da pet­kom če­sto do­la­zi na Sta­ro­bar­sku pi­ja­cu i iz­la­že svo­je pro­iz­vo­de.
- Mo­žda je da­nas na pi­ja­cu do­šlo vi­še ku­pa­ca ne­go obič­no pet­kom, ali ne­ma ne­što iz­ra­že­ni­je pro­da­je. Pri­mjet­no je da se ja­ja vi­še pro­da­ju. Za je­dan euro pro­da­vao sam šest ja­ja. Iz­lo­žio sam i sir kra­vlji, sta­ri 5 eura i mla­di 4 eura, kra­vlje mli­je­ko po ci­je­nu od 0,70 po li­tru, ko­zje po 2 eura, spa­nać 1,50, bli­tva 0,70, mla­di luk tri ve­zi­ce za euro. Nu­dim i ku­ku­ru­zno bra­šno, sa­mlje­ve­no u vo­de­ni­ci, po ci­je­ni od 1,20 eura – ka­že Re­dža.
Sta­ro­ba­ra­nin Ra­mo Ko­va­če­vić je vla­snik far­me ko­ko­ša­ka, ali is­ti­če da ni­je za­do­vo­ljan pro­da­jom.
- U za­vi­sno­sti od vr­ste ko­ko­ša­ka ci­je­ne su od 10, 15 pa do 20 eura. Osim Ba­ra, ja od­la­zim i na pi­ja­cu u Ul­cinj, kao i dru­ge u okru­že­nju, me­đu­tim, ni ta­mo ni­je ni­šta bo­lja pro­da­ja jer na­rod ne­ma pa­ra - is­ti­če Ko­va­če­vić.
D.Sto­ja­no­vić


Ure­đe­nje pi­ja­ce u
am­bi­jen­tal­nom sti­lu

U Sta­rom Ba­ru ne­dav­no je re­a­li­zo­van vr­lo va­žan seg­ment „Ure­đe­nje pi­ja­ce u am­bi­jen­tal­nom sti­lu”. U pi­ta­nju je pro­je­kat u ko­jem su uče­stvo­va­li Evrop­ska uni­ja i Op­šti­na Bar, vri­je­dan oko 120.000 eura. Cilj je bio da se ovaj pro­stor ure­di ona­ko ka­ko su to že­lje­li mje­šta­ni. Na­ža­lost, sve to ni­je uti­ca­lo na po­nu­du i pro­da­ju. Ono što Sta­ro­ba­ra­ni­ma sme­ta je što su na jed­nom mje­stu i pro­iz­vo­đa­či eko­lo­ške hra­ne i na­kup­ci, ko­ji če­sto od­re­đu­ju ci­je­ne eko­lo­ških pro­iz­vo­da, te da je ci­je­na od 3,50 eura pre­vi­so­ka za za­kup te­zge.