U slu­ča­ju da na­šu dr­ža­vu po­go­di ze­mljo­tres sna­ge de­vet ste­pe­ni Mer­ka­li­je­ve ska­le, u pe­ri­o­du van tu­ri­stič­ke se­zo­ne od­nio bi od 300 do 600 žr­ta­va, dok bi to­kom se­zo­ne taj broj bio 10 pu­ta ve­ći, upo­zo­rio je ru­ko­vo­di­lac Sek­to­ra za se­i­zmo­lo­gi­ju u Za­vo­du za hi­dro­me­te­o­ro­lo­gi­ju i se­i­zmo­lo­gi­ju Bra­ni­slav Gla­va­to­vić.
Cr­nu Go­ru je pri­je 36 go­di­na, 15. apri­la u 7 ča­so­va i 19 mi­nu­ta, po­go­dio sna­žan ze­mljo­tres ja­či­ne se­dam ste­pe­ni Rih­te­ro­ve ska­le, ko­ji je od­nio 101 ljud­ski ži­vot. Epi­cen­tar ze­mljo­tre­sa bio je u Ja­dran­skom mo­ru iz­me­đu Ul­ci­nja i Ba­ra, na uda­lje­no­sti 15 ki­lo­me­ta­ra od oba­le.
U ze­mljo­tre­su 1979. go­di­ne uni­šten je ogro­man dio mo­der­nih ho­tel­skih ka­pa­ci­te­ta, ošte­će­na su 53 zdrav­stve­na objek­ta, 570 obje­ka­ta so­ci­jal­ne i dje­či­je za­šti­te, 240 škol­skih usta­no­va. Uni­šte­ni su bi­li i kul­tur­no-isto­rij­ski spo­me­ni­ci (ma­na­sti­ri, cr­kve, mu­ze­ji). Ve­li­ke šte­te kon­sta­to­va­ne su na put­noj mre­ži – ošte­će­no je oko 350 km ma­gi­stral­nih i 200 km re­gi­o­nal­nih pu­te­va. Ne­ke od spe­ci­fič­nih ma­ni­fe­sta­ci­ja ošte­će­nja tla iza­zva­ne ze­mljo­tre­som bi­le su po­ja­ve li­kvi­fak­ci­je (te­če­nja tla), kli­zi­šta i od­ro­ni.
U slu­ča­ju da nam se sa­da do­go­di ze­mljo­tres raz­mje­ra onog iz 1979. go­di­ne, ukup­ne šte­te iz­no­si­le bi iz­me­đu pet i 50 mi­li­jar­di eura, na­vo­di Gla­va­to­vić.
– Mi­slim da su ove ocje­ne pot­pu­no re­al­ne. Ne tre­ba za­bo­ra­vi­ti da su u ze­mljo­tre­su iz 1979. go­di­ne na­stra­da­li objek­ti, ko­ji ni­je­su bi­li kon­struk­tiv­no pri­la­go­đe­ni lo­ka­ci­ji na ko­joj su gra­đe­ni. Da vas pod­sje­tim, ni­vo di­rekt­nih šte­ta u tom ze­mljo­tre­su bio je iz­nad 20 mi­li­jar­di do­la­ra na da­na­šnjem ni­vou, a ni­je po­teb­no pod­sje­ća­ti ko­li­ko je u me­đu­vre­me­nu iz­gra­đe­no obje­ka­ta upra­vo u se­i­zmič­ki naj­u­gro­že­ni­jem di­je­lu – iz­ja­vio je Gla­va­to­vić. Pod­sje­ća na sta­ti­stič­ke po­dat­ke ko­ji uka­zu­ju da se na pod­ruč­ju Cr­no­gor­skog pri­mor­ja sva­kih 50 do 70 go­di­na do­ga­đa­ju sna­žni ze­mljo­tre­si.
On ka­že i da broj­na no­vi­ja i isto­rij­ska is­ku­stva u re­gi­o­nu svje­do­če o vi­so­kom ste­pe­nu se­i­zmič­ke opa­sno­sti na pro­sto­ru Cr­ne Go­re, kao i ci­je­log za­pad­nog Bal­ka­na.
– Obal­no pod­ruč­je Cr­ne Go­re i su­sjed­nih dr­ža­va je i na naj­no­vi­jim kar­ta­ma ze­ljo­tre­sne opa­sno­sti ozna­če­no kao zo­na sa mo­gu­ćim ze­mljo­tre­si­ma od de­vet ste­pe­ni Mer­ka­li­je­ve ska­le, pri če­mu je po­vrat­ni pe­ri­od ta­kvih do­ga­đa­ja re­la­tiv­no dug, ali je sa­ma vje­ro­vat­no­ća ta­kve prog­no­ze još skrom­na. Oče­ki­va­no je da je u bur­nom se­i­zmič­kim do­ga­đa­ju od pri­je rav­no 36 go­di­na iz ze­mlji­ne unu­tra­šnjo­sti is­pra­žnje­no to­li­ko se­i­zmič­ke ener­gi­je da se u na­šem pri­o­ba­lju ne­će do­go­di­ti ni­šta slič­no naj­ma­nje još 36 go­di­na, ko­li­ko nas di­je­li od ka­ta­stro­fal­nog ze­mljo­tre­sa – sma­tra Gla­va­to­vić.
On kon­sta­tu­je da su pri­mor­je i cen­tral­ni re­gi­on naj­u­gro­že­ni­ja pod­ruč­ja i is­ti­če da in­ten­ziv­na grad­nja ne­mi­nov­no po­ve­ća­va se­i­zmič­ki ri­zik zbog po­ve­ća­nja bro­ja sta­nov­ni­ka.
– Uko­li­ko se u pro­ce­su pla­ni­ra­nja, pro­jek­to­va­nja i iz­grad­nje obje­ka­ta svi re­le­vant­ni su­bjek­ti pri­dr­ža­va­ju pro­pi­sa u toj obla­sti, ne­pri­jat­na iz­ne­na­đe­nja se mi­ni­mi­zi­ra­ju. Objek­ti mno­go ve­će sprat­no­sti da­nas se sa­svim bez­bjed­no gra­de i na pr­o­sto­ri­ma ši­rom svi­je­ta ko­ji su mno­go se­i­zmič­ki ugro­že­ni­ji od ovih u Cr­noj Go­ri – is­ti­če Gla­va­to­vić.
Ka­ko je bi­lo pri­je 36 go­di­na na dan ve­li­kog ze­mljo­tre­sa do­bro se sje­ća fo­to­graf An­to Ba­ko­vić. Ma­lo ko u Cr­noj Go­ri se sje­ća da je pr­ve fo­to­gra­fi­je ze­mljo­tre­som ra­zo­re­nog Ba­ra sni­mio baš on, po­la sa­ta na­kon pr­vog uda­ra, dok je tlo još po­drh­ta­va­lo.
– Tog rad­nog da­na, 15. apri­la 1979. go­di­ne, drm­nu­lo je že­sto­ko. Ter­mo­peć je iz ku­hi­nje do­šla do so­be. Vri­ska, u hod­ni­ku gu­žva. Ni­smo od­mah iza­šli, ali sam sa fa­mi­li­jom če­kao is­pod do­vrat­ni­ka. Za pet mi­nu­ta sve se smi­ri­lo. Iza­šli smo na li­va­du is­pred la­me­la i po­ro­di­cu sam smje­stio u „fi­ću”, a ja sam mo­rao na po­sao – sje­ća se Ba­ko­vić.
Na Tri­kon­ho­su je, ka­že, bio kri­zni štab.
– Še­fe, sni­mam? Sni­maj. Uzmem apa­rat, i ka­me­ru 16mm. Sni­mim tri tra­ke sa To­po­li­ce. Zgra­da su­da i onaj „NSU princ” is­pred – ta fo­to­gra­fi­ja je ob­i­šla cio svi­jet. I fo­to­a­pa­ra­tom i ka­me­rom sam ja sni­mio. Tra­ke sam dao da he­li­kop­te­rom po­ne­su u TV Ti­to­grad. Ču­de se, ne zna­ju ko­ji je to re­por­ter. Snim­ci se raz­vi­ja­ju i od­la­ze kao pr­vi u svi­jet bez pot­pi­sa auto­ra. Za dva da­na u Ti­to­gra­du pi­tam ka­ko je bi­lo sa snim­ci­ma, oni odu­še­vlje­ni, da­ju mi de­set tra­ka da na­sta­vim. Sje­ćam se do­bro da je Šok Ra­do­ji­čić bio u pro­sto­ri­ji do sta­re la­bo­ra­to­ri­je RTCG. Imam sve ne­ga­ti­ve i dan-da­nas – ka­že Ba­ko­vić.
Ob­ja­šnja­va da je ob­i­šao sve čla­no­ve eki­pE ko­ja je pra­vi­la plan za po­moć.
– Na osno­vu to­ga je na­sta­la pr­va knji­ga, ko­ja je ugle­da­la svje­tlost da­na za­hva­lju­ju­ći Mo­mu Po­po­vi­ću. Da je sre­će, ta knji­ga bi tre­ba­lo da ima re­print, da se ne za­bo­ra­vi ka­ko je bi­lo ta­da. Od 109 sli­ka u knji­zi 102 su mo­je, autor­ske. No, ja sam htio da spo­me­ne­mo i osta­le ko­le­ge, da se zna da su bi­li tu – ka­že Ba­ko­vić.
Čel­ni čo­vjek op­šti­ne Bar ta­da je bio Bla­žo Or­lan­dić. U svo­joj knji­zi „Kad ze­mlja po­drh­ta­va”, 30 go­di­na na­kon ze­mljo­tre­sa, on je na­pi­sao da je „oslo­bo­đe­na ener­gi­ja iz ze­mlji­šta utro­be ka­ta­stro­fal­nih raz­mje­ra iza­zva­la vri­sak, plač i su­ze, a mno­ge i u cr­no za­vi­la. Ru­ši­la su se i ma­te­ri­jal­na do­bra, ali ni­je ubi­je­na od­luč­nost na­ro­da da ob­na­vlja po­ru­še­no i gra­di no­ve objek­te za bo­lji i ljep­ši ži­vot”.
Ze­mljo­tres je po­go­dio ši­re pod­ruč­je Cr­ne Go­re, ali su naj­ve­ća stra­da­nja do­ži­vje­le pri­mor­ske op­šti­ne Bar, Ul­cinj, Bu­dva, Ti­vat, Ko­tor i Her­ceg No­vi. Na pod­ruč­ju tih op­šti­na po­gi­nu­la je 101 oso­ba, a po­vri­je­đe­no je pre­ko 1.700. Sa­mo u bar­skoj op­šti­ni po­gi­nu­lo je 48 li­ca, te­že ih je po­vri­je­đe­no 210, a lak­še pre­ko 300. Sru­še­ni su mno­gi objek­ti – stam­be­ni, po­slov­ni, kul­tur­ni, vjer­ski i dru­gi. Po­ki­da­na je in­fra­struk­tur­na mre­ža, vo­do­vod­na, elek­trič­na, PTT i sa­o­bra­ćaj­na, put­na i že­lje­znič­ka, na­vo­di Or­lan­dić u knji­zi. Is­ti­če da je Bar do 1978. go­di­ne bio do­sti­gao za­vi­dan ni­vo raz­vi­je­no­sti, i bio je me­đu raz­vi­je­ni­jim op­šti­na­ma u re­pu­bli­ci.
M.S–D.S.


Lje­ka­ri se ni­je­su šte­dje­li

Je­dan od re­cen­ze­na­ta knji­ge, dr Lju­bo Živ­ko­vić, ta­da­šnji di­rek­tor bar­ske bol­ni­ce, ka­že da je u ša­to­ru po­red sru­še­ne bol­ni­ce pro­veo če­ti­ri mje­se­ca.
– Bio sam po­no­san na svo­je ko­le­ge lje­ka­re, me­di­cin­ske se­stre, po­moć­no oso­blje. Svi su bi­li tu, ni­je bi­lo bo­lo­va­nja ni od­su­stvo­va­nja. Ni­je bi­lo pri­je­kih na­mje­ra i ka­žnja­va­nja. Po­ma­ga­li su nam mno­gi. Ne­za­bo­rav­ne su ko­le­ge iz Slo­ve­ni­je, Šap­ca, Ivan­gra­da, Ti­to­gra­da, Nik­ši­ća... Ne­za­bo­ra­van je gest kra­gu­je­vač­kih ma­tu­ra­na­ta. Ko mo­že da za­bo­ra­vi mla­de voj­ni­ke iz gar­ni­zo­na? Spa­so­no­snu po­moć pru­žio nam je Cr­ve­ni krst Nje­mač­ke. Slu­ša­li smo mno­go o so­li­dar­no­sti i do­bro­ti, a ta­da smo je i do­ži­vje­li. To­li­ko po­mo­ći sa svih stra­na i to­li­ko do­brih lju­di, to­li­ko do­bro­te, pa­žnje i lju­ba­vi – na­pi­sao je dr Živ­ko­vić u re­cen­zi­ji, na­gla­siv­ši da je u to te­ško vri­je­me Bar imao sre­ću što je upra­vo Or­lan­dić bio nje­gov gra­do­na­čel­nik i pr­vi čo­vjek.
Dr Živ­ko­vić ka­že da je ple­me­ni­ta na­mje­ra auto­ra ove knji­ge da otrg­ne od za­bo­ra­va te da­ne i ta stra­da­nja, do­ga­đa­je i lju­de, en­tu­zi­ja­zam i pre­ga­la­štvo, ogrom­nu ener­gi­ju ko­ja se go­mi­la­la i tri­jum­fo­va­la.


Obu­ka za 910 đa­ka

Po­vo­dom go­di­šnji­ce od ka­ta­stro­fal­nog ze­mljo­tre­sa Di­rek­to­rat za van­red­ne si­tu­a­ci­je Mi­ni­star­stva unu­tra­šnjih po­slo­va, Pod­ruč­na je­di­ni­ca Bar, or­ga­ni­zo­vao je edu­ka­tiv­ne ak­tiv­no­sti u OŠ „Bla­žo Jo­kov Or­lan­dić“, jed­noj od naj­ve­ćih ško­la u toj op­šti­ni. Uče­stvo­va­lo je 910 uče­ni­ka, kao i 63 za­po­sle­na.
– Rad sa uče­ni­ci­ma ogle­dao se i u prak­tič­nim vje­žba­ma eva­ku­a­ci­je. Upra­va ško­le u sa­rad­nji sa PJ Bar sa­či­ni­la je de­ta­ljan plan pre­ma ko­jem su uče­ni­ci ima­li za­da­tak da ko­ri­ste sve eva­ku­a­ci­o­ne iz­la­ze, pri­dr­ža­va­ju­ći se pla­ni­ra­nih ak­tiv­no­sti vje­žbe i vo­de­ći ra­ču­na o pro­ce­du­ra­ma i di­sci­pli­ni pri nje­noj re­a­li­za­ci­ji – sa­op­šte­no je iz MUP-a.