Ozi­ma ži­ta, a na­ro­či­to pše­ni­ca na pod­ruč­ju bje­lo­polj­ske op­šti­ne se na­la­ze u raz­li­či­tim fa­za­ma raz­vo­ja. Ta­kvo sta­nje je iza­zva­no ve­li­kim ko­li­či­na­ma pa­da­vi­na u ok­to­bru ko­je ni­su do­zvo­li­le da se is­po­štu­je op­ti­mal­ni rok za sje­tvu pše­ni­ce i osta­lih ozi­mih ži­ta. U za­vi­sno­sti od po­ro­zno­sti ze­mlji­šta umno­go­me je za­vi­si­lo i vri­je­me sje­tve, pa je ta­ko na te­žim i za­ba­re­nim par­ce­la­ma sje­tva za­vr­še­na tek kra­jem no­vem­bra, pod­sje­tio je Mu­jo Vre­va, dipl. inž. po­ljo­pri­vre­de iz Se­kra­ta­ri­ja­ta op­štin­skog za odr­ži­vi raz­voj, za­du­žen za po­ljo­pri­vre­du.
- Tre­ba ima­ti na umu da na ta­kvim nji­va­ma ni­je bi­lo mo­gu­će spro­ve­sti po­treb­ne agro­teh­nič­ke mje­re, a one i ko­je su spro­ve­de­ne ni­su kva­li­tet­no ura­đe­ne. Za­to ima­mo ne­ke par­ce­le gdje su usje­vi u od­lič­nom sta­nju, ali i one na ko­ji­ma su ži­ta u lo­šem sta­nju i gdje te­re­ba raz­mi­šlja­ti o pre­si­ja­va­nju. Pri­hra­nom ži­ta, ko­ja pred­sto­ji, tre­ba da se obez­bi­je­di da usje­vi ko­ji su u do­brom sta­nju da­ju do­bre mo­žda i nad­pro­sječ­ne pri­no­se. A, pri­hra­na kod usje­va u ko­ji su u lo­ši­jem sta­nju tre­ba­lo bi da obez­bi­je­di pro­sječ­ne pri­no­se. Ovom ve­o­ma va­žnom agro­teh­nič­kom mje­rom mo­že­mo po­ve­ća­ti pri­nos i do 30 od­sto – na­veo je Vre­va.
Pri­li­kom pri­hra­ne ozi­me pše­ni­ce, a isto va­ži i za osta­la ozi­ma ži­ta, tre­ba vo­di­ti ra­ču­na o vre­me­nu pri­hra­ne, bro­ju pri­hra­nji­va­nja, vr­sti azot­nih đu­bri­va i ko­li­či­ni azo­ta. Vri­je­me pr­ve pri­hra­ne ozi­mih str­nih ži­ta za pod­ruč­je bje­lo­polj­ske op­šti­ne je dru­ga po­lo­vi­na mar­ta i po­če­tak apri­la.
Pri­hra­na ozi­mih str­nih ži­ta za­vi­si od fa­ze ra­sta i raz­vi­ća, me­te­o­ro­lo­ških uslo­va kao i bro­ja pla­ni­ra­nih pri­hra­nji­va­nja. Na­ši ra­ta­ri obič­no pri­hra­nju­ju ozi­mu pše­ni­cu dva, vr­lo ri­jet­ko tri pu­ta. Pr­va pri­hra­na naj­va­žni­ja i iz­vo­di se kra­jem bo­ko­re­nja i u po­čet­ku vla­ta­nja ži­ta. Tre­ba je oba­vi­ti opre­zno, vo­de­ći ra­ču­na da se ne une­se pre­vi­še azo­ta, jer vi­šak če­sto mo­že da na­pra­vi ve­će šte­te ne­go ma­njak.
- Tre­ba uni­je­ti 70 od­sto azo­ta ako su pla­ni­ra­ne dvi­je pri­hran, od­no­sno tre­ba uni­je­ti 6 od­sto azo­ta ako su pla­ni­ra­ne tri pri­hra­ne. Dru­ga, ko­rek­tiv­na, pri­hra­na iz­vo­di se u to­ku vla­ta­nja sa 25 do 30 od­sto azo­ta, za­vi­sno od to­ga ko­li­ko je pri­hra­na pla­ni­ra­no. Tre­ća pri­hra­na se oba­vlja po­čet­kom kla­sa­nja, i ona ima ve­li­ki uti­caj na kva­li­tet zr­na, do­pri­no­si po­ra­stu hek­to­li­tar­ske ma­se i pro­te­i­na u zr­nu – ka­že Vre­va.
- Že­lim da po­ru­čim po­ljo­pri­vred­ni­ci­ma da ko­li­či­nu đu­bri­va u ovom kao i osta­lim slu­ča­je­vi­ma ne od­re­đu­ju na­su­mi­ce, već da to ura­de na­kon iz­vr­še­ne ana­li­ze ze­mlji­šta. Na ovaj na­čin ostva­ri­će zna­čaj­ne ušte­de u nov­cu s jed­ne stra­ne, a ze­mlji­šte će bi­ti za­šti­će­no od pre­ko­mjer­nog uno­še­nja ni­tra­ta (Ni­trat­na di­rek­ti­va). Ni­trat­na di­rek­ti­va je pro­pis EU usvo­jen 1991. go­di­ne, a do­ne­se­na je ra­di sma­nje­nja po­sto­je­ćeg za­ga­đe­nja vo­da ni­tra­ti­ma iz po­ljo­pri­vred­nih iz­vo­ra – ka­zao je Vre­va.M.N.


Ne­u­tral­na i al­kal­na ze­mlji­šta

Pri­li­kom od­re­đi­va­nja ko­li­či­ne azo­ta u pri­hra­ni tre­ba vo­di­ti ra­ču­na o pla­ni­ra­nom pri­no­su, ko­li­či­ni azo­ta uni­je­tog to­kom sje­tve kao i pred­kul­tu­ri. U prak­si se uglav­nom ko­ri­sti 55 do 95 ki­lo­gra­ma či­stog azo­ta (200-350 ki­lo­gra­ma KAN-a ili 120-200 kg Urea). On pre­po­ru­ču­je po­ljo­pri­vred­ni­ci­ma da se Urea pri­mje­nju­je na ne­u­tral­nim i al­kal­nim ze­mlji­šti­ma (pH pre­ko 6.5), a KAN na ki­sje­lim ze­mlji­šti­ma (pH is­pod 6.5) – ka­že on.