NIK­ŠIĆ - Su­di­ja nik­šić­kog Osnov­nog su­da Na­đa To­do­ro­vić ocije­ni­la je ne­dav­no kao neo­sno­van tu­žbe­ni za­htjev Nik­ši­ća­ni­na Cve­ti­sla­va Mi­li­či­ća ko­ji je tra­žio od Elek­tro­pri­vre­de Cr­ne Go­re (EPCG), Op­šti­ne Nik­šić i dr­ža­ve na­kna­du šte­te ko­ju su mu pri­či­ni­le ele­men­tar­ne ne­po­go­de 2010. go­di­ne. Mi­li­čić, ko­ji je naj­ve­ći pro­iz­vo­đač sje­men­skog i kon­zum­nog krom­pi­ra u dr­ža­vi, vla­snik je fir­me „Gim Trejd“ ko­ja je u na­se­lju Stra­še­vi­na, u bli­zi­ni tu­ne­la Bu­doš, ima­la po­slov­no-skla­di­šni obje­kat ko­ji je u pot­pu­no­sti bio po­la­vljen to­kom vre­men­skih ne­po­go­da pri­je pet go­di­na. Tu­žbe­nim za­htje­vom Mi­li­čić je tra­žio na­dok­na­du od pre­ko 250 hi­lja­da eura na ime uni­šte­nog krom­pi­ra, od­no­sno 232, 6 to­na sje­men­skog i 92,5 to­na kon­zum­nog, kao i osta­le ro­be ko­ja se na­la­zi­la u skla­di­štu. Vo­da je, ka­že on, ta­da na­pra­vi­la šte­tu ko­ja je i pre­ko 300 hi­lja­da eura, ali se po­na­dao da će tu­žbom us­pje­ti ma­kar da na­dok­na­di dio uni­šte­nog. Sud­ski pro­ces je tra­jao če­ti­ri go­di­ne, a fir­ma je ban­kro­ti­ra­la jer, ka­ko je po­ja­snio, ni­je mo­gao da vra­ća ra­te kre­di­ta uze­tog da skla­di­šte do­vr­ši i pro­ši­ri po­sao.
- Skla­di­šte je iz­gra­đe­no 2006. i 2007. go­di­ne i ni­je bi­lo u pot­pun­so­ti zvr­še­no ali smo ga ko­ri­sti­li. U tom ma­ga­ci­nu ko­ji ima pet ko­mo­ra pla­ni­ra­li smo la­ge­ro­va­nje ne sa­mo krom­pi­ra ko­ji mi pro­iz­ve­de­no, ne­go čak i krom­pir pro­iz­vo­đa­ča sa sje­ve­ra Cr­ne Go­re. Me­đu­tim, po­pla­va nas je u pot­pu­no­sti uni­šti­la. Fir­ma je pri­je če­ti­ri go­di­ne ban­kro­ti­ra­la, a upo­šlja­va­li smo pet-šest stal­nih i to­kom se­zo­ne čak do 30 rad­ni­ka - is­pri­čao je Mi­li­čić.
Po­ro­di­ca Mi­li­čić krom­pir pro­iz­vo­di na ze­mlji­štu ko­je uzi­ma­ju pod za­kup u Mi­lo­ča­ni­ma, Iva­nju, Kr­no­vu, Lu­ka­vi­ci, Gra­dač­koj po­lja­ni, Bre­zni­ma, te Ža­blja­ku, Pi­vi i Gra­ho­vu. U go­di­ni ka­da mu je po­pla­va uni­šti­la skla­di­šte pro­iz­veo je 700 to­na krom­pi­ra, a, ka­ko is­ti­če, da se ni­je de­si­lo ono što je­ste pr­o­iz­vod­nja bi bi­la vi­še ne­go dvo­stru­ko ve­ća.
Pri­je grad­nje objek­ta u Stra­še­vi­ni Mi­li­čić je ku­pio par­ce­lu ko­ja je od­mah uz ma­gi­stral­ni put Nik­šić-Pod­go­ri­ca, za šta je od nad­le­žnih op­štin­skih or­ga­na, ka­ko tvr­di, do­bio gra­đe­vin­sku do­zvo­lu, ali ne i upo­treb­nu jer mu je bi­lo pre­o­sta­lo da as­fal­ti­ra pri­la­zni put u če­mu su ga, kao i u po­slu ko­jim se ba­vi, ome­le vre­men­ske ne­pri­li­ke. Od Fon­da za raz­voj i Pr­ve ban­ke ta­da je uzeo kre­dit od oko po­la mi­li­on eura, za ko­ji je pod hi­po­te­ku sta­vio skla­di­šte i svoj stan, ali je pri­či­nje­na šte­ta od po­pla­va sto­pi­ra­la nje­go­ve upla­te. Po­tom su na te­ren, ka­zao je on, iza­šli ban­či­ni pro­cje­nji­te­lji ko­ji su ze­mlji­šte i obje­kat od 1.800 kva­dra­ta pro­ci­je­ni­li na 1,1 do 1,2 mi­li­o­na eura. U sud­skom po­stup­ku tu­že­ni su se bra­ni­li „vi­šom si­lom“ iako je Mi­li­či­ćev advo­kat Mi­lan Vo­ji­no­vić ja­sno na­veo raz­lo­ge zbog ko­jih tre­ba da mu na­dok­na­de šte­tu. Lo­ka­ci­ja na ko­joj je nje­go­vo skla­di­šte pri­pa­da sli­vu nik­šić­kog po­lja na ko­jem su če­ti­ri bra­ne aku­mu­la­ci­ja Kru­pac i Sla­no, kao i dvi­je re­ten­zi­je Vr­tac i Sli­vlje ko­jim upra­vlja EPCG. Ta kom­pa­ni­ja je tre­ba­la, na­ve­de­no je u tu­žbi, da vo­di ra­ču­na o sta­nju i ni­vou aku­mu­la­ci­ja. Svoj po­sao pri ele­men­tar­nim ne­po­go­do­ma ni­je od­ra­di­la ni Op­šti­na, kao ni nad­le­žni re­so­ri Vla­de ko­ji pre­ko svo­jih slu­žbi ni­je­su pred­u­ze­li ni­šta da se šte­ta iz­bjeg­ne ni­ti su „na­lo­ži­li EPCG da pre­du­zme mje­re to­kom obil­nih pa­da­vi­na“. Po­me­nu­ti su se „bra­ni­li“ či­nje­ni­com da je lo­ka­ci­ja u Stra­še­vi­ni odav­no pre­po­zna­ta kao pod­lo­žna za po­pla­ve, te da je tu pred­vi­đen „po­se­ban re­žim grad­nje“. Mi­li­čić je na­gla­sio da mu na to pri­li­kom pri­ku­plja­nja po­treb­ne do­ku­men­ta­ci­je ni­ko od nad­le­žnih ni­je skre­nuo pa­žnju.
- Pi­tao sam u Op­šti­ni mo­že li se ku­pi­ti to ze­mlji­šte, ko­je je bi­lo u vla­sni­štvu tri li­ca, i re­kli su mi da mo­že, da je to in­du­strij­ska zo­na i da mo­gu tu gra­di­ti skldi­šte, na­kon če­ga sam pri­ba­vio sve što su od me­ne tra­ži­li. Nji­ho­va ko­mi­si­ja je ob­i­šla plac i kon­sta­to­va­la da se mo­že gra­di­ti. Da sam znao da je to, ka­ko su tu­že­ni na­ve­li, plav­no pod­ruč­je na­rav­no da tu ne bih ni ze­mlju ku­po­vao, ni bi­lo šta gra­dio jer za­što bih se­be uveo u mi­li­on­sku šte­tu - ka­te­go­ri­čan je Mi­li­čić.
Na­kon što je su­di­ja To­do­ro­vić po­sli­je vi­še­go­di­šnjeg po­stup­ka od­ba­ci­la nje­go­vu tu­žbu, Mi­li­či­ćev advo­kat Vo­ji­no­vić ulo­žio je žal­bu Vi­šem su­du od ko­jeg oče­ku­ju da će se na pra­vi na­čin ci­je­ni­ti či­nje­ni­ce i do­ni­je­ti pre­su­da u skla­du sa do­ka­zi­ma.
B.Bra­šnjo


Raz­li­či­ta mi­šlje­nja vje­šta­ka i nad­le­žnog Za­vo­da

Su­da­ni­ja je do­dat­no eko­nom­ski is­cr­pi­la Mi­li­či­ća ko­ji je to­kom po­stup­ka mo­rao da pla­ća neo­p­hod­ne tro­ško­ve,a uz to po pre­su­di su­da mo­ra pla­ti­ti i tu­žbe­nu tak­su od 750 eura. Ka­ko je is­ta­kao, čud­ni su bi­li i sta­vo­vi su­di­je po pi­ta­nju vje­šta­če­nja jer an­ga­žo­va­ni vje­štak, ge­o­log po stru­ci, ni­je vi­dio mal­te­ne ni­ka­kvu kri­vi­cu tu­že­nih. Na­kon pri­go­vo­ra advo­ka­ta Vo­ji­no­vi­ća, ka­že Mi­li­čić, pred­lo­že­no je da no­vo vje­šta­če­nje na te­re­nu oba­vi nad­le­žni Za­vod za ge­o­lo­ška is­tra­ži­va­nja ko­ji je u mi­šlje­nju utvr­dio ne­spor­ne či­nje­ni­ce i od­go­vor­no­sti.
- Za­vod je ura­dio na­laz upra­vo ona­kav ka­kav tre­ba da bu­de i obra­zlo­ži­li su šta su EPCG, Op­šti­na i dr­ža­va tre­ba­li da ura­de pri­li­kom po­pla­va. Me­đu­tim, su­di­ja se u pre­su­di ipak po­zva­la na mi­šlje­nje vje­šta­ka ko­jeg je ot­klo­ni­la sa su­đe­nja. U su­šti­ni, is­pa­lo je da sam ja kriv za to što mi se de­silo. Kriv sam što sam ured­no pla­tio sve do­zvo­le i što sam ra­dio po za­ko­nu - ogor­čen je Mi­li­čić.