Mi­ni­star­stvo ra­da i so­ci­jal­nog sta­ra­nja uvo­di broj­ne ad­mi­ni­stra­tiv­ne pre­pre­ke da bi iz­bje­glo re­fun­da­ci­ju tro­ško­va po­ro­dilj­skog od­su­stva po­slo­dav­cu, što će ne­hu­ma­no uti­ca­ti na sma­nje­nje bro­ja za­po­sle­nih že­na u re­pro­duk­tiv­noj do­bi, upo­zo­ri­li su iz NVO Ju­ven­tas. Ta ne­vla­di­na or­ga­ni­za­ci­ja pod­ni­je­la je tu­žbu pro­tiv Mi­ni­star­stva ra­da zbog od­bi­ja­nja nji­ho­vog za­htje­va za re­fun­da­ci­ju na­kna­de za po­ro­dilj­sko odu­stvo ko­ju su da­li svo­joj za­po­sle­noj, a ko­ju je dr­ža­va, shod­no za­ko­nu, tre­ba­lo da im na­do­mje­sti u pot­pu­no­sti. Cen­tar za so­ci­jal­ni rad Pod­go­ri­ca, ka­ko su uka­za­li to­kom ras­pra­ve pred Uprav­nim su­dom, od­bi­jao je da pri­mi nji­hov za­htjev za re­fun­da­ci­ju na­kna­de za po­ro­dilj­sko od­su­stvo, po­zi­va­ju­ći se na ne­pot­pu­nu do­ku­men­ta­ci­ju, od­no­sno do­kaz o iz­mi­re­nju po­re­skih oba­ve­za, iako su pre­ma Za­ko­nu o uprav­nom po­stup­ku (ZUP) ta­kve po­dat­ke tre­ba­li sa­mi da pri­ba­ve.
Iz Ju­ven­ta­sa uka­zu­ju da po ZUP-u to i ni­je nji­ho­va oba­ve­za, po­zi­va­ju­će se na član 127 tog za­ko­na, ko­ji na­la­že da će slu­žbe­no li­ce ko­je vo­di po­stu­pak pri­ba­vi­ti po­dat­ke iz evi­den­ci­je ko­ja se vo­di kod dr­žav­nog or­ga­na. Iz te NVO na­po­mi­nju da je Po­re­ska upra­va ta­ko­đe dr­žav­ni or­gan, pa je Cen­tar za so­ci­jal­ni rad, po­štu­ju­ći ZUP, sam tre­ba­lo da za­tra­ži te po­dat­ke. Oni ističu da ni­je nad­le­žnost za­po­sle­nih ko­ji pri­ma­ju za­htje­ve da ci­je­ne da li su oprav­da­ni ili ne. Ta­kvom prak­som, ka­ko uka­zu­ju, spre­ča­va­ju po­slo­dav­ca da ostva­ri pra­va, či­me se, ka­ko na­vo­de, obe­smi­šlja­va i svr­ha Za­ko­na o so­ci­jal­noj i dje­či­joj za­šti­ti.
Iz Ju­ven­ta­sa su pod­sje­ti­li da se pra­vo na po­ro­dilj­sku na­kna­du sti­če da­nom otva­ra­nja bo­lo­va­nja. Nji­hov advo­kat Sr­đan Ča­vić rekao je da je pra­vo na upla­tu jed­no i je­din­stve­no, da se za­sni­va po­čet­kom po­ro­dilj­skog od­su­stva i is­pla­te na­kna­de po­ro­di­lji.
–To pra­vo po­sto­ji ili ne po­sto­ji, a pod­no­si se nu­žno na iz­nos ko­ji se is­pla­ću­je po­ro­di­lji. Ako i po­sto­ji ne­do­u­mi­ca oko spor­ne od­red­be, ona se ni u kom slu­ča­ju ne bi smje­la tu­ma­či­ti na šte­tu ko­ri­sni­ka. Mi­slim da tu­ma­če­nje pra­va od stra­ne dr­žva­nog or­ga­na do­vo­di u pi­ta­nje Usta­vom za­ga­ran­to­va­na pra­va – jed­na­kost svih pred za­ko­nom, pra­vo na rad, a pro­tiv­no je i čl. 73 Usta­va ko­ji re­gu­li­še po­seb­nu za­šti­tu maj­ke i dje­te­ta, bu­du­ći da se re­fun­da­ci­ja tre­ti­ra kao pra­vo iz obla­sti za­šti­te dje­te­ta – re­kao je Ča­vić.
Iz­vr­šna di­rek­tor­ka Ju­ven­ta­sa Iva­na Vu­jo­vić ka­za­la je za „Dan“ da Mi­ni­star­stvo ra­da i so­ci­jal­nog sta­ra­nja vo­di sna­žnu kam­pa­nju us­kra­ći­va­nja so­ci­jal­nih pra­va gra­đa­ni­ma i su­bjek­ti­ma ko­ji na to ima­ju pra­vo. Po­red oprav­da­nog spre­ča­va­nja zlo­u­po­tre­ba, što, ka­ko je ka­za­la, u Ju­ven­ta­su po­dr­ža­va­ju, na dje­lu je uvo­đe­nje broj­nih mje­ra ko­je sta­vlja­ju van sna­ge za­kon­ske od­red­be, iako su ni­že prav­ne sna­ge.
–Oprav­da­no je da se ka­zne oni ko­ji su vr­ši­li zlo­u­po­tre­be, ali se pod pla­štom mje­ra pro­tiv zlo­u­po­tre­ba ne smi­ju sma­nji­va­ti za­ko­nom ute­me­lje­na pra­va. S jed­ne stra­ne, ra­zu­mlji­vo je da mi­ni­star­stvo po­ku­ša­va da sma­nji tro­ško­ve, ali je, s dru­ge stra­ne, ne­pri­hva­tlji­vo da se bru­tal­no po­ku­ša­va­ju us­kra­ti­ti pra­va oni­ma ko­ji­ma su naj­po­treb­ni­ja.Na­ža­lost, na uda­ru mi­ni­star­stva naj­če­šće se na­la­ze po­ro­di­lje i po­slo­dav­ci ko­ji ih za­po­šlja­va­ju. Mi­ni­star­stvo uvo­di broj­ne ad­mi­ni­stra­tiv­ne pre­pre­ke da bi spri­je­či­lo pro­pi­sa­nu re­fun­da­ci­ju tro­ško­va po­slo­dav­cu. Oči­gled­no je da se že­le sma­nji­ti po­sto­je­će oba­ve­ze, ali i ne­hu­ma­no uti­ca­ti da se sma­nji za­po­šlja­va­nje že­na u re­pro­duk­tiv­noj do­bi, te da se na taj na­čin du­go­roč­no sma­nje oba­ve­ze dr­ža­ve pre­ma po­slo­dav­ci­ma ko­ji za­po­šlja­va­ju po­ro­di­lje – is­ta­kla je Vu­jo­vi­će­va.
Ona je upo­zo­ri­la da će ta­kva po­li­ti­ka ima­ti za po­sle­di­cu po­ve­ća­nu dis­kri­mi­na­ci­ju že­na u za­po­šlja­va­nju, pr­ven­stve­no u re­pro­duk­tiv­noj do­bi. Ko­nač­ne ne­ga­tiv­ne po­sle­di­ce, ka­ko je oci­je­ni­la, od­ra­zi­će se i na sam bu­džet kroz po­ve­ća­nje ne­za­po­sle­nih že­na, te na po­ve­ća­nje bro­ja že­na za­po­sle­nih u si­voj zo­ni bez ade­kvat­nih ugo­vo­ra o ra­du.
–Ključ­na mje­ra ko­ju Vla­da pred­u­zi­ma je spre­ča­va­nje po­slo­da­va­ca da pre­da­ju za­htjev, i to odu­go­vla­če­njem, od­no­sno od­bi­ja­njem da ga pri­me ako ne sa­dr­ži pra­te­ću do­ku­men­ta­ci­ju, ko­ja ni­je pred­vi­đe­na za­ko­nom, či­me ne­za­ko­ni­to sma­nju­ju pe­ri­od i iz­nos re­fun­di­ra­nja. Ne­za­ko­ni­to tu­ma­če da dr­ža­va tre­ba sa­mo da re­fun­di­ra dio od da­tu­ma pod­no­še­nja za­htje­va, a ne iz­no­se bru­to pri­ma­nja za kom­ple­tan pe­ri­od dok je že­na na ro­di­telj­skom od­su­stvu. Mi­ni­star­stvo ne­za­ko­ni­to tu­ma­či i da ni­je du­žno da re­fun­di­ra cje­lo­ku­pan iz­nos bru­to za­ra­de, čak ka­da je, po nji­ho­vim tu­ma­če­nji­ma, sve u ro­ku pre­da­to, već sa­mo oko 90 od­sto ukup­ne bru­to za­ra­de – re­kla je Vu­jo­vi­će­va za „Dan“.
Ona je oci­je­ni­la da su ne­hu­ma­ni pred­lo­zi Mi­ni­star­stva zdra­vlja iz­ni­je­ti kroz Na­crt za­ko­na o zdrav­stve­noj za­šti­ti da se za trud­nič­ko od­su­stvo pri­zna­je re­fun­da­ci­ja sa­mo za pe­ri­od na­kon is­te­ka od 60 da­na od po­čet­ka od­su­stva.
–Oči­gled­no je da Vla­da spro­vo­di mje­re pro­tiv in­te­re­sa trud­ni­ca, i po­slo­da­va­ca ko­ji za­po­šlja­va­ju trud­ni­ce. Po­treb­na je ak­ci­ja ši­re jav­no­sti, jer se ne mo­že do­zvo­li­ti da zbog ma či­jih par­tij­skih am­bi­ci­ja i ka­ri­je­ra Cr­nu Go­ru za­hva­ti bi­je­la ku­ga – po­ru­či­la je Vu­jo­vi­će­va.
A.T.

Obavezno podnošenje poreske prijave


Iz Ministarstva rada i socijalnog staranja su kazali da je članom 30, stavom 1 Pravilnika o bližim uslovima za ostvarivanje osnovnih materijalnih davanja iz socijalne i dječje zaštite propisano da uz zahtjev za refundaciju naknade zarade za porodiljsko, između ostalih dokumenata, poslodavac prilaže i individualni analitički račun poreskog osiguranika na kome se nalaze sve mjesečne IOPPD prijave za period propisan članom 51 stav 1 Zakona, obrazac JPR od Poreske uprave, obrazac M4 od Fonda penzijskog i invalidskog osiguranja Crne Gore i izvod poslovne banke preko kojeg je korisniku isplaćena zarada koja je predmet refundacije.
-Pravo na refundaciju podrazumijeva da je poslodavac u obavezi da izmiri sve troškove na ime naknade zarade zaposlenom o čemu prilaže odgovarajuće dokaze na osnovu kojih mu se po tom osnovu refundiraju sredstva. Kada se radi o početku korišćenja prava članom 30 stav 1 Zakona o socijalnoj i dječjoj zaštiti propisano je da ako je zahtjev za refundaciju naknade zarade, odnosno zahtjev za naknadu zarade za porodiljsko, odnosno roditeljsko odsustvo podnijet u roku od 30 dana od dana početka korišćenja prava isplata teče od toga dana, a ako je zahtjev podnijet poslije toga roka, isplata teče od dana podnošenja zahtjeva. Stavom 2 navedenog člana Zakona propisano je da se refundacija naknade zarade, odnosno naknada zarade za porodiljsko, odnosno roditeljsko odsustvo se ne može ostvariti, ukoliko je zahtjev podnijet po isteku vremena koje je zaposleni koristio za porodiljsko, odnosno roditeljsko odsustvo – saopšteno je „Danu“ iz Ministarstva rada.
Kada je u pitanju pokretanje upravnog postupka, kako objašnjavaju, Zakonom o opštem upravnom postupku članom 128 propisano je da činjenično stanje na kome zasniva svoj zahtjev je stranka dužna da iznese tačno, potpuno i određeno.