Zem­ni osta­ci 23 mi­tro­po­li­ta, ko­ji su osam­de­se­tih go­di­na pro­šlog vi­je­ka eks­hu­mi­ra­ni pri­li­kom ar­he­o­lo­ških is­tra­ži­va­nja, sa­hra­nje­ni su ju­če u cr­kvi Ce­tinj­skog ma­na­sti­ra na Ći­pu­ru. Sve­tu za­u­po­ko­je­nu li­tur­gi­ju slu­ži­li su mi­tro­po­lit cr­no­gor­sko-pri­mor­ski Am­fi­lo­hi­je i ar­hi­e­pi­skop mi­hal­sko-ko­šic­ki Pra­vo­slav­ne cr­kve če­ških i slo­vač­kih ze­ma­lja Gre­go­ri­je sa sve­šten­stvom.
Obra­ća­ju­ći se oku­plje­nim vjer­ni­ci­ma, mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je je ka­zao da ako za­bo­ra­vi­mo te sve­te bož­je lju­de – apo­sto­le cr­kve Hri­sto­ve, on­da će i Bog nas za­bo­ra­vi­ti.
– Ka­da lju­di za­bo­ra­ve ko­sti svo­jih pre­da­ka i kad ih oskr­na­ve, on­da znaj­te da će ta­kvi lju­di ubi­ja­ti i bra­ću svo­ju i oče­ve svo­je – na­gla­sio je mi­tro­po­lit cr­no­gor­sko-pri­mor­ski.
Is­ta­kao je da, s ob­zi­rom na to da smo ži­vje­li u jed­nom bo­go­u­bi­lač­kom, oce­u­bi­lač­kom i bra­to­u­bi­lač­kom vre­me­nu, ne tre­ba da ču­di što su i ove ko­sti bi­le ubi­je­ne, za­bo­ra­vlje­ne i de­ce­ni­ja­ma sa­kri­ve­ne u ne­kom hod­ni­ku Dvor­ca kra­lja Ni­ko­le.
– A to se do­go­di­lo upra­vo u vri­je­me ka­da je Cr­nom Go­rom za­vla­dao naj­te­ži bra­to­u­bi­lač­ki po­riv, po­čev od 1941. go­di­ne ka­da je bra­to­u­bi­la­štvo po­sta­lo na­če­lo ži­vlje­nja, ka­da je po­ve­de­no bra­to­u­bi­lač­ko ko­lo ko­je se kr­va­vo za­vr­ša­va­lo i de­ve­de­se­tih go­di­na pro­šlog vi­je­ka če­ga smo svje­do­ci. Sve je to plod bra­to­u­bi­lač­kog, de­mon­skog du­ha ko­ji je za­vla­dao i ka­da se naš na­rod i sve­u­kup­na ze­mlja na­šla iz­me­đu če­ki­ća i na­kov­nja – dvi­je de­mon­ske bez­bo­žne si­le. Ta dva opa­ka zla, na­ci­fa­ši­stič­ko i ko­mu­ni­stič­ko sa­mlje­li su mi­li­o­ne lju­di u ime no­vog po­ret­ka ko­ji je za­go­va­rao obez­bo­že­ni Hi­tler i ni­šta ma­nje obez­bo­že­ni Le­njin, Sta­ljin i nji­ho­vi na­sled­ni­ci Broz i dru­gi. I šta se do­go­di­lo – kao što su ove ko­sti za­bo­ra­vlje­ne, isto ta­ko se pr­vi put u na­šoj isto­ri­ji po­ja­vlju­je bez­grob­ni na­rod ko­me je svu­da u onoj biv­šoj Ju­go­sla­vi­ji, a naj­vi­še u ovoj na­šoj Cr­noj Go­ri, jed­no vri­je­me bi­lo za­bra­nje­no i ime po­me­nu­ti – is­ta­kao je mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je, na­gla­ša­va­ju­ći da se mo­šti cr­kve­nih ve­li­ko­do­stoj­ni­ka osve­šta­va­ju i bla­go­si­lja­ju po­no­vo da bi­smo do­bi­li bla­go­slov od 23 mi­tro­po­li­ta ko­ji su se­be ugra­di­li u bi­će Cr­ne Go­re.
– Bez njih, bez ove cr­kve Bož­je ce­tinj­ske, cr­no­gor­ske, zet­ske, bez ove cr­kve Sve­to­ga Sa­ve ne­ma bu­duć­no­sti, ne­ma na­pret­ka, mi­ra, sre­će, ne­ma ni bla­go­sta­nja, ne sa­mo Cr­noj Go­ri ne­go sve­u­kup­nom na­šem na­ro­du i či­ta­voj Evro­pi. Onaj ko­ji njih za­bo­ra­vi i nje­ga će Bog za­bo­ra­vi­ti i sve što bu­de ra­dio bi­će mu pro­kle­to bez sve­ti­nje ko­ja je ov­dje ute­me­lje­na pri­je 500 go­di­na. Ovo je da­nas ve­li­ki pra­znik i naj­zna­čaj­ni­ji do­ga­đaj ne sa­mo na Ce­ti­nju i u Cr­noj Go­ri ne­go u Evro­pi. Ne­ma zna­čaj­ni­jeg i va­žni­jeg do­ga­đa­ja od ovo­ga ko­ji da­nas u ime Go­spod­nje oba­vlja­mo pri­no­se­ći Go­spo­du Hri­stu svo­je da­ro­ve i spo­mi­nju­ći mo­li­tve­no sve one ko­ji su ži­vot svoj, vje­ru i žr­tvu svo­ju kroz vje­ko­ve ugra­di­li u bi­će i po­lo­ži­li ne­po­ko­le­blji­ve, ne­u­ni­šti­ve i ne­ra­zor­ne te­me­lje Cr­noj Go­ri – re­kao je mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je.
Na­kon li­tur­gi­je slu­žen je pa­ra­stos, a mi­tro­po­lit je to­kom be­sje­de ka­zao da „smo se sa­bra­li da po­hra­ni­mo mo­šti, sve­te ostat­ke 23 na­sled­ni­ka Sve­to­ga Sa­ve, Ila­ri­o­na i Ger­ma­na na če­lu sa Vi­sa­ri­o­nom ko­ji je sto­lo­vao ov­dje i bio pr­vi epi­skop na Ce­ti­nju sa svo­jim na­sled­ni­kom Pa­ho­mi­jem i Va­vi­lom”.
– A on­da po­sli­je i 23 njih sve do 1692. go­di­ne ka­da je ova sve­ti­nja, ovaj drev­ni hram na Ći­pu­ru po­sve­ćen Pre­sve­toj Bo­go­ro­di­ci ra­zo­ren do te­me­lja i ka­da su i gro­bo­vi svih onih ko­ji su sa­hra­nje­ni u nje­mu i oko nje­ga bi­li oskr­na­vlje­ni – is­ta­kao je mi­tro­po­lit.
On je pod­sje­tio da je u 19. vi­je­ku, na te­me­lji­ma sta­rog Ce­tinj­skog ma­na­sti­ra, kralj Ni­ko­la Dru­gi Pe­tro­vić sa­gra­dio no­vi hram po­sve­ćen Sve­tom Đor­đu, a u ko­jem da­nas po­či­va­ju i on i kra­lji­ca Mi­le­na, te da u hra­mu na Ći­pu­ru po­či­va i knjaz Ivan Cr­no­je­vić, go­spo­dar Ze­te ko­ji se upo­ko­jio 1490. go­di­ne.
– Ti mi­tro­po­li­ti, ti apo­sto­li cr­kve Hri­sto­ve za­pi­sa­li su ime­na svo­ja u knji­gu ži­vo­ta vječ­no­ga, sva­ki na svoj na­čin, po­čev­ši od Vi­sa­ri­o­na i Va­vi­le u vri­je­me ko­jih je na Obo­du i ov­dje ra­di­la pr­va pre­čat­nja ko­ja je štam­pa­la osmo­gla­snik Ok­to­ih i dru­ge knji­ge. Sva­ki od nji­ho­vih na­sled­ni­ka je osta­vio du­bo­kog trag iza se­be. Sa­bi­ra­li su na­rod Bož­ji, pro­svje­ći­va­li, mi­ri­li ga sa Bo­gom i me­đu­sob­no jed­ne sa dru­gi­ma i uči­li da ne­ma ve­će lju­ba­vi od one da ne­ko ži­vot svoj žr­tvu­je za bli­žnje svo­je. Mno­go bi vre­me­na tre­ba­lo da se is­pri­po­vi­je­da­ju svi pod­vi­zi ovih ve­li­kih i div­nih apo­sto­la Hri­sto­vih. Go­spod je to za­pi­sao, ali i oni su to za­pi­sa­li u bi­ću ovog na­ro­da jer sve što je ovaj na­rod iz­nje­drio u to­ku vje­ko­va od 1490. pa do da­nas, sve je to bla­go­da­re­ći tom sve­tom sje­me­nu ko­je su ti apo­sto­li si­ja­li po na­rod­noj du­ši – re­kao je mi­tro­po­lit cr­no­gor­sko-pri­mor­ski Am­fi­lo­hi­je.
Z.P.


Vi­dim ra­dost i vje­ru

Vla­di­ka Gre­go­ri­je pre­nio je bla­go­slov po­gla­va­ra Pra­vo­slav­ne cr­kve če­ških i slo­vač­kih ze­ma­lja Ras­ti­sla­va na­gla­ša­va­ju­ći ka­ko mu je uvi­jek dra­go sre­sti se sa pra­vo­slav­nim Sr­bi­ma iz Cr­ne Go­re.
– Na va­šim li­ci­ma vi­dim ra­dost, vje­ru i bli­skost ko­ja ob­je­di­nju­je sve pra­vo­slav­ne lju­de. Mi da­nas ov­dje spo­mi­nje­mo 23 mi­tro­po­li­ta ko­ji su tu vje­ru i taj duh sa­ču­va­li i ugra­di­li ga u Cr­nu Go­ru, ka­ko bi se nji­ho­vim mo­li­tva­ma raz­ra­slo sva­ko do­bro i sva­ki na­pre­dak na ovoj ze­mlji – ka­zao je Gri­go­ri­je.


Hi­lja­de lju­di ubi­je­no bez su­da

Mi­tro­po­lit je pod­sje­tio da su pro­te­klih da­na bi­li u Slo­ve­ni­ji u Kam­ni­škoj Bi­stri­ci gdje su, ka­ko je re­kao, osve­šta­li ka­pe­lu u spo­men na taj bez­grob­ni na­rod i bez­grob­nu voj­sku.
– Hi­lja­da­ma lju­di se ne zna­ju gro­bo­vi, a me­đu nji­ma je i grob jed­nog od na­sled­ni­ka ovih mi­tro­po­li­ta sve­šte­no­mu­če­ni­ka Jo­a­ni­ki­ja cr­no­gor­sko­ga i pri­mor­sko­ga, ubi­je­nog bez su­da i pre­su­de u Aran­đe­lov­cu, a za­jed­no sa njim i 70 nje­go­vih naj­bo­ljih sve­šte­ni­ka Mi­tro­po­li­je cr­no­gor­sko-pri­mor­ske. Bi­li smo u Slo­ve­ni­ji da bla­go­slo­vi­mo, osve­šta­mo, da po­mi­lu­je­mo, da vi­nom pre­li­je­mo te ne­zna­ne gro­bo­ve – na­gla­sio je mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je.