Bu­dva­nin Mi­lić Vu­ka­ši­no­vić vra­tio se pri­je se­dam go­di­na iz Ame­ri­ke, gdje je pro­veo vi­še od po­la vi­je­ka, ka­ko bi bra­nio svo­ju imo­vi­nu. On ka­že da mu je od­lu­kom su­da od­u­ze­to na­sled­stvo ko­je je po­tom pri­pa­lo nje­go­vim ro­đa­ci­ma, a da za to ni­je ni znao.
Vu­ka­ši­no­vić ka­že da je na­kon 60 go­di­na pro­ve­de­nih u Sje­di­nje­nim Ame­rič­kim Dr­ža­va­ma (SAD) do­šao u Cr­nu Go­ru ka­ko bi ob­i­šao rod­nu gru­du i ku­ću u Sta­rom gra­du u Bu­dvi ko­ja mu je od­lu­kom su­da pri­pa­la još osam­de­se­tih go­di­na pro­šlog vi­je­ka. Me­đu­tim, po do­la­sku u Cr­nu Go­ru za­te­klo ga je ne­pri­jat­no iz­ne­na­đe­nje i za­klju­ča­na vra­ta na do­mu.
Po­ku­ša­va­ju­ći da sa­zna o če­mu se ra­di, Vu­ka­ši­no­vić se obra­tio bu­dvan­skom ka­ta­stru ko­ji, ka­ko na­vo­di, ni­je mo­gao da na­đe ni­ka­kva do­ku­men­ta o nje­go­voj imo­vi­ni. Pre­tra­gom po ar­hi­vi u po­dru­mu ka­ta­stra Vu­ka­ši­no­vić je na­šao pre­su­du iz 1996, pre­ma ko­joj je ostao bez na­sled­stva ko­je mu je maj­ka osta­vi­la u ko­rist ro­đa­ka.
Od to­ga tre­nut­ka po­če­la je nje­go­va bor­ba za na­sled­stvo, ko­ju ni na­kon de­ce­ni­je ne uspi­je­va da iz­vo­je­vu­je do kra­ja.
– U pre­su­di ko­ju sam na­šao na­ve­de­no je da su mo­ji ro­đa­ci po­sta­li na­sled­ni­ci ku­će ko­ja mi je pri­pa­la još 1986. go­di­ne. Ne znam na ko­ji na­čin je do­šlo do ta­kve od­lu­ke ka­da ni­jed­nom ni­je­sam po­zvan na su­đe­nje, ni­ti sam znao da ono uop­šte tra­je. Sud je tre­bao da me oba­vi­je­sti i po­zo­ve na su­đe­nje, ali je pre­su­da na mo­ju šte­tu do­ni­je­ta bez to­ga – pri­ča Vu­ka­ši­no­vić za „Dan”.
Ka­ko na­vo­di, an­ga­žo­vao je advo­ka­ta ko­ji mu je sa­op­štio da je pre­su­da ne­za­ko­ni­ta jer ni­ka­da ni­je bio oba­vi­je­šten o tu­žbi i su­đe­nju.
– Pod­ni­je­li smo tu­žbu Osnov­nom su­du u Ko­to­ru ko­ji ju je od­ba­cio. Po­stu­pa­ju­ći po na­šoj žal­bi, Vi­ši sud je po­ni­štio pre­su­du – pri­ča Vu­ka­ši­no­vić.
U po­no­vlje­nom po­stup­ku, ka­ko na­vo­di, ni­ži sud opet do­no­si pre­su­du na nje­go­vu šte­tu, ko­ju je Vi­ši sud po­no­vo po­ni­štio.
– U obra­zlo­že­nju rje­še­nja Vi­ši sud je bu­kval­no na­re­dio ni­žem su­du da usvo­ji pre­su­du. To je ta­da ko­nač­no i uči­nje­no i pre­su­đe­no je u mo­ju ko­rist – ka­zao je Vu­ka­ši­no­vić.
Me­đu­tim, ta­da se ja­vio još je­dan član po­ro­di­ce ko­ji je tra­žio dio na­sled­stva. Vu­ka­ši­no­vić is­ti­če da je sud od­bio taj za­htjev, jer se, ka­ko na­vo­di, ra­di­lo o li­cu ko­je se do ta­da tri pu­ta zva­nič­no od­re­klo pra­va na­sled­stva.
Ipak, ni ta­da ni­je sta­vlje­na tač­ka na vi­še­de­ce­nij­ski sud­ski spor ko­ji tra­je oko po­ro­dič­ne ku­će u Sta­rom gra­du. Iako je pre­su­da pra­vo­sna­žna i bez ob­zi­ra na to što je sto od­sto vla­snik ku­će, Vu­ka­ši­no­vić na­vo­di da ga opet tu­že ro­đa­ci ko­ji­ma je sum­nji­vom sud­skom od­lu­kom pri­pa­la ne­kret­ni­na, te da im je sa­da osnov tu­žbe­nog za­htje­va ori­gi­nal­na tu­žba iz 1986. go­di­ne, pod­ni­je­ta pro­tiv nje­go­ve maj­ke.
– Oni su tu tu­žbu pro­tiv mo­je maj­ke iz­gu­bi­li pod istim okol­no­sti­ma kao i pro­tiv me­ne – is­ti­če on.
Vu­ka­ši­no­vić na­vo­di da je sa­mo na­sled­nik i da to ne­ma ve­ze sa njim.
– Ne znam za­što oni sa­da pod­no­se tu­žbe pro­tiv me­ne jer sam ja sa­mo na­sled­nik. Šta bi bi­lo da je mo­ja maj­ka ovo osta­vi­la ne­kom dru­gom, ili ne­koj in­sti­tu­ci­ji. Pri­tom, i mo­ja maj­ka je do­bi­la tu tu­žbu dok je bi­la ži­va – uvje­ra­va Vu­ka­ši­no­vić.A.T.


Pro­ces tra­je od 1986.

Vu­ka­ši­no­vić, ko­ji je i ame­rič­ki dr­ža­vlja­nin, is­ti­če da je na nje­go­vom pri­mje­ru u vi­še na­vra­ta is­ka­za­na raz­li­či­ta sud­ska prak­sa.
Pr­vo je, ka­ko na­vo­di, nje­go­va maj­ka do­bi­la tu­žbu, a po­tom je nje­mu kao za­kon­skom na­sled­ni­ku ku­ća od­u­ze­ta. Na­kon to­ga je, ka­ko na­vo­di, utvr­đe­no da ku­ća pri­pa­da nje­mu, da bi i sa­da su­do­vi pri­hva­ti­li tu­žbu ko­ja, pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, ne­ma ni­ka­kvog za­kon­skog ute­me­lje­nja.