Ko­mi­si­ja za spre­ča­va­nje su­ko­ba in­te­re­sa (sada Agencija za sprečavanje korupcije) go­di­na­ma ig­no­ri­še či­nje­ni­cu da je Vo­jin Vla­ho­vić, sa­vjet­nik pre­mi­je­ra Mi­la Đu­ka­no­vi­ća, je­dan od di­rek­to­ra fir­me ko­ja je for­mi­ra­na u Pa­na­mi a da to ni­je zva­nič­no pri­ja­vio, i ni­je pro­vje­ra­va­la nje­go­ve even­tu­al­ne pri­ho­de od po­slo­va­nja te kom­pa­ni­je. Iako je pre­ma Za­ko­nu o spre­ča­va­nju su­ko­ba in­te­re­sa jav­ni funk­ci­o­ner du­žan da pod­ne­se ostav­ku na član­stvo u or­ga­nu upra­vlja­nja pri­vred­nog dru­štva, Vla­ho­vić je i da­lje na li­sti di­rek­to­ra fir­me ko­ja je zva­nič­no re­gi­stro­va­na u Pa­na­mi.
Po po­da­ci­ma sa saj­ta „Open ko­ro­prejts”, ko­ji do­no­si in­for­ma­ci­je o vla­sni­štvu u pri­vred­nim dru­štvi­ma, Vo­jin Vla­ho­vić je je­dan od di­rek­to­ra kom­pa­ni­je Mon­te me­na in­vest­ment Fand S.A., osno­va­ne u vri­je­me ka­da je kon­tro­verz­ni pa­le­stin­ski bi­zni­smen Mo­ha­med Ra­šid po­kre­nuo pro­je­kat iz­grad­nje luk­su­znog tu­ri­stič­kog kom­plek­sa Sko­či­đe­voj­ka.
Osim Vla­ho­vi­ća, di­rek­to­ri ove fir­me u Pa­na­mi su i Sa­mih Sa­vi­ris, Mo­ha­med Ra­šid, Hi­sam Abu Se­na, Ju­suf Al-Sa­raj i Ma­džid Ski­rat. Broj kom­pa­ni­je je 584896, a osno­va­na je 27. sep­tem­bra 2007. go­di­ne.
U imo­vin­skom kar­to­nu ko­ji je pu­bli­ko­van 2008. go­di­ne, Vla­ho­vić ne na­vo­di da je vla­snik fir­me u Pa­na­mi. On je u tom kar­to­nu na­veo sa­mo da je vla­snik ak­ci­ja u fir­ma­ma Za­go­ra Kop, Ko­lor Tim i Dr­vo­im­peks Pod­go­ri­ca, a da je član or­ga­na upra­vlja­nja u Mon­te­ne­gro­bo­nu­su Ce­ti­nje.
Ni­šta se ni­je mi­je­nja­lo ni u 2009. i 2010. go­di­ni, a ni ka­sni­je, ka­da je Vla­ho­vić ime­no­van za am­ba­sa­do­ra Cr­ne Go­re u Ita­li­ji.
Na­kon što se vra­tio iz am­ba­sa­dor­ske mi­si­je, Vla­ho­vić je u mar­tu pro­šle go­di­ne od­lu­kom Vla­de po­no­vo ime­no­van za Đu­ka­no­vi­će­vog sa­vjet­ni­ka.
Pa­nam­ska fir­ma je osno­va­na 27. sep­tem­bra 2007. go­di­ne, što je, ka­ko je ra­ni­je utvr­dio MANS, bi­lo u vri­je­me ka­da je fir­ma Mon­te me­na (re­gi­stro­va­na u Cr­noj Go­ri) pre­u­ze­la vla­sni­štvo nad Sko­či­đe­voj­kom, biv­šim voj­nim kom­plek­som na Cr­no­gor­skom pri­mor­ju. Di­rek­tor fir­me i u Cr­noj Go­ri, kao i one sko­ro iden­tič­nog na­zi­va u Pa­na­mi, bio je Ra­šid.
On je pla­ni­rao da pre­u­re­di voj­ni kom­pleks Sko­či­đe­voj­ka u Re­že­vi­ći­ma, ko­ji je 2007. go­di­ne ku­pio od bi­zni­sme­na Zo­ra­na Be­ći­ro­vi­ća za 41,7 mi­li­o­na eura. Ra­ši­do­va Mon­te me­na osta­la je du­žna zbog ne­vra­će­nog kre­di­ta Hi­po ban­ci 5,28 mi­li­o­na eura. Hi­po ban­ka je zbog tog du­ga ogla­si­la pro­da­ju imo­vi­ne u Re­že­vi­ći­ma ukup­ne po­vr­ši­ne od 63.025 kva­dra­ta. Tu imo­vi­nu je 2014. go­di­ne ku­pi­la austrij­ska Me­i­nel ban­ka.
Mo­ha­med Ra­šid je bio fi­nan­sij­ski sa­vjet­nik pa­le­stin­skog li­de­ra Ja­se­ra Ara­fa­ta. Nje­ga su pa­le­stin­ske vla­sti te­re­ti­le za vi­še­mi­li­on­sku pro­ne­vje­ru i kri­mi­nal­ne nov­ča­ne tran­sak­ci­je. Sud u Pa­le­sti­ni je Ra­ši­da 2012. go­di­ne osu­dio na 15 go­di­na za­tvo­ra, uz oba­ve­zu da dr­ža­vi vra­ti 33,5 mi­li­o­na eura ko­je je pro­ne­vje­rio iz jav­nih fon­do­va.
U vri­je­me dok je Ra­šid bio op­tu­žen, kom­pa­ni­je ko­je je osno­vao u Cr­noj Go­ri po­di­gle su sko­ro 13 mi­li­o­na eura kre­di­ta u Pr­voj ban­ci, či­ji je naj­ve­ći ak­ci­o­nar pre­mi­je­rov brat Aco Đu­ka­no­vić, a ak­ci­je je jed­no vri­je­me imao i pred­sjed­nik Vla­de Mi­lo Đu­ka­no­vić. Na­kon iz­ri­ca­nja pre­su­de, Pa­le­sti­na je ras­pi­sa­la po­tjer­ni­cu za Ra­ši­dom, ali je nje­nim nad­le­žnim or­ga­ni­ma on i da­lje ne­do­stu­pan. Na­vod­no, na­la­zi se u Uje­di­nje­nim Arap­skim Emi­ra­ti­ma (UAE), gdje je i nje­gov glav­ni part­ner i pri­ja­telj pre­mi­je­ra Đu­ka­no­vi­ća Mo­ha­med Da­hlan.
Pre­ma slu­žbe­nim bi­o­graf­skim po­da­ci­ma, Ra­šid je naj­ve­ći dio ka­ri­je­re pro­veo uz pa­le­stin­skog li­de­ra Ja­se­ra Ara­fa­ta, a imao je sta­tus eks­per­ta za fi­nan­sij­ska pi­ta­nja. U tek­stu pre­su­de se na­vo­di da je Ra­šid no­vac iz jav­nih fon­do­va na ino­stra­ne ra­ču­ne i na ra­ču­ne of­šor kom­pa­ni­ja po­čeo da pre­ba­cu­je od 2004.go­di­ne.
Vla­snik kom­pa­ni­je Ora­skom, Egip­ća­nin Sa­mih Sa­vi­ris, do­bio je po­čet­kom 2011. go­di­ne cr­no­gor­sko dr­ža­vljan­stvo, a obra­zlo­že­nje je da je to ura­đe­no jer je u pi­ta­nju po­zna­ti in­ve­sti­tor ko­ji pla­ni­ra zna­čaj­na ula­ga­nja u Cr­nu Go­ru. Kom­pa­ni­ja ko­jom upra­vlja Egip­ća­nin in­ve­sti­tor je luk­su­znih pr­o­je­ka­ta na Lu­šti­ci i Ma­mu­li.
U upra­vljač­koj struk­tu­ri pa­nam­ske fir­me je i Ma­džid Ski­rat, ko­ji je za­stu­pao Ra­ši­do­ve fir­me u Cr­noj Go­ri. Je­dan od di­rek­to­ra Mon­te me­na in­vest­ment Fand S.A. je i Ju­suf Al-Sa­raj, ko­ji je ta­ko­đe za­stu­pao Ra­ši­do­ve po­slov­ne in­te­re­se u ovom di­je­lu svi­je­ta.
Iako je in­for­ma­ci­ja da je Vla­ho­vić u upra­vljač­koj struk­tu­ri pa­nam­ske fir­me po­mi­nja­na i ra­ni­je, on se ni­je ja­vljao da de­talj­ni­je ob­ja­sni svo­je ve­ze sa arap­skim bi­zni­sme­ni­ma.
In­te­re­sant­no je, ta­ko­đe, da je prav­ni za­stup­nik jed­ne od Ra­ši­do­vih fir­mi u Cr­noj Go­ri bi­la i pre­mi­je­ro­va se­stra, advo­kat Ana Đu­ka­no­vić.
„Dan” se vezano za nepri-javljivanje direktorske fu-nkcije u firmi u Panami i eventualnih prihoda koje po tom osnovu ostavario Vojin Vlahović obratio Vladinom Birou za odnose sa javnošću, ali do zaključenja ovog broja odgovori nijesu stigli.M.V.


Ne opo­re­zu­ju pri­hod

Da bi fir­ma u Pa­na­mi bi­la osno­va­na, po­treb­no je da bu­du iza­bra­na mi­ni­mum tri di­rek­to­ra. Osni­va­nje of­šor kom­pa­ni­je u Pa­na­mi je pri­stu­pač­no i br­zo. Pre­ma za­ko­ni­ma ko­ji su na sna­zi u toj ze­mlji, pri­hod ko­ji kom­pa­ni­ja ostva­ru­je van Pa­na­me se ne opo­re­zu­je. Ta­ko­đe, ta­mo­šnja vla­da uošte ne­ma kon­tro­lu nad ak­tiv­no­sti­ma of­šor kom­pa­ni­ja u Pa­na­mi. Po­vjer­lji­ve in­for­ma­ci­je o vla­sni­ci­ma fir­mi ne tra­že se od dr­žav­nih or­ga­na, ni­ti se re­gi­stru­ju. In­te­re­sant­no je da uop­šte ni­je po­tre­ban ka­pi­tal za osni­va­nje of­šor kom­pa­ni­je u Pa­na­mi.


Ostav­ka za­kon­ska oba­ve­za

Pre­ma čla­nu se­dam Za­ko­na o spre­ča­va­nju su­ko­ba in­te­re­sa, li­ce ko­je je vla­snik, od­no­sno osni­vač jav­nog pred­u­ze­ća, dru­gog pri­vred­nog dru­štva, usta­no­ve ili dru­gog prav­nog li­ca du­žno je da, u ro­ku od 15 da­na od da­na iz­bo­ra, po­sta­vlje­nja ili ime­no­va­nja na jav­nu funk­ci­ju, pre­ne­se svo­ja upra­vljač­ka pra­va u tim su­bjek­ti­ma na dru­go prav­no ili fi­zič­ko li­ce ko­je ni­je sa njim po­ve­za­no li­ce. To, pre­ma za­ko­nu, mo­ra da bu­de ura­đe­no ka­ko bi to li­ce u svo­je ime, a za ra­čun jav­nog funk­ci­o­ne­ra, ostva­ri­va­lo sva pra­va do pre­stan­ka nje­go­ve jav­ne funk­ci­je.
Ob­ja­šnja­va se da u slu­ča­ju kad je u pri­vred­nom dru­štvu ili dru­gom su­bjek­tu obra­zo­van or­gan upra­vlja­nja u ko­jem jav­ni funk­ci­o­ner, kao član tog or­ga­na, vr­ši svo­ja upra­vljač­ka pra­va, pre­no­še­nje upra­vljač­kih pra­va pod­ra­zu­mi­je­va oba­ve­zu jav­nog funk­ci­o­ne­ra da pod­ne­se ostav­ku na član­stvo u or­ga­nu upra­vlja­nja, u skla­du sa za­ko­nom.
– Jav­ni funk­ci­o­ner je du­žan da u ro­ku od pet da­na od da­na pre­no­še­nja upra­vljač­kih pra­va, Ko­mi­si­ji do­sta­vi po­dat­ke o li­cu na ko­je je pre­nio upra­vljač­ka pra­va i do­ka­ze o pre­no­še­nju upra­vljač­kih pra­va – pre­ci­zi­ra se u za­ko­nu. Na­ve­de­no je i da li­ce na ko­je je jav­ni funk­ci­o­ner pre­nio upra­vljač­ka pra­va po­sta­je „po­ve­za­no li­ce”.