Pred­stav­ni­ci po­ro­di­ca pre­mi­nu­lih rad­ni­ka ko­ji su bi­li za­po­sle­ni u Fa­bri­ci ce­lu­lo­ze i pa­pi­ra upu­ti­li su apel Fon­du ra­da tra­že­ći da im u što kra­ćem ro­ku is­pla­ti ot­prem­ni­nu u vi­si­ni od 1.920 eura. Nji­ho­va re­ak­ci­ja usli­je­di­la je na­kon što je Ustav­ni sud Cr­ne Go­re do­nio od­lu­ku ko­jom je utvr­đe­no da od­red­ba čla­na 19. Za­ko­na o Fon­du ra­da, ko­jim je ospo­re­na is­pla­ta ot­prem­ni­na po­ro­di­ca­ma pre­mi­nu­lih rad­ni­ka, ni­je u sa­gla­sno­sti s Usta­vom Cr­ne Go­re. Oni is­ti­ču da je od­lu­kom Ustav­nog su­da ko­nač­no ot­klo­nje­na ne­prav­da ko­ja je na­ni­je­ta po­ro­di­ca­ma pre­mi­nu­lih rad­ni­ka biv­še Fa­bri­ke ce­lu­lo­ze i pa­pi­ra ko­ji su 1987. i 1989. go­di­ne, zbog ste­ča­ja, osta­li bez po­sla i kraj­nje obes­pra­vlje­ni upu­će­ni na Bi­ro ra­da, bez ika­kve na­dok­na­de.
- Već ne­ko­li­ko go­di­na smo uka­zi­va­li da je na­pra­vlje­na stra­šna gre­ška ka­da je do­ne­sen akt ko­ji uka­zu­je da po­ro­di­ca­ma pre­mi­nu­lih rad­ni­ka ne pri­pa­da pra­vo na is­pla­tu ot­prem­ni­na. Na taj na­čin su po­vri­je­đe­na ste­če­na pra­va po­ro­di­ca pre­mi­nu­lih rad­ni­ka, jer se zna da nov­ča­na po­tra­ži­va­nja ne za­sta­ri­je­va­ju. Is­ti­ca­li smo da je ne­pri­mje­re­no da se na ova­kav na­čin na­šim mr­tvim ro­di­te­lji­ma i mu­že­vi­ma pri­re­đu­ju no­va po­ni­že­nja. Na­vo­di­li smo da je ža­lo­sno što su oti­šli na onaj svi­jet, a da ni­je­su ostva­ri­li ono što im po za­ko­nu pri­pa­da. Za­to smo od nad­le­žnih in­sti­tu­ci­ja tra­ži­li da se ta ne­prav­da is­pra­vi. Ko­nač­no Ustav­ni sud Cr­ne Go­re je pre­su­dio u na­šu ko­rist po­ni­šta­va­ju­ći spor­ni član Za­ko­na o Fon­du ra­da či­me se stvo­ri­la mo­guć­nost za is­pla­tu ot­prem­ni­na po­ro­di­ca­ma pre­mi­nu­lih rad­ni­ka. Za­to oče­ku­je­mo da će Fond ra­da bla­go­vre­me­no po­stu­pi­ti po na­šim za­htje­vi­ma i da će­mo ko­nač­no do­bi­ti no­vac ko­ji nam po za­ko­nu pri­pa­da – na­gla­si­li su pred­stav­ni­ci po­ro­di­ca pre­mi­nu­lih rad­ni­ka ko­ji su bi­li za­po­sle­ni u Fa­bri­ci ce­lu­lo­ze i pa­pi­ra.
Pred­sjed­nik be­ran­skog Udru­že­nja pen­zi­o­ne­ra i ko­or­di­na­tor po­me­nu­tih ak­tiv­no­sti Ivan Še­ku­la­rac, je pod­sje­tio da je ra­ni­je oko tri­sta po­ro­di­ca pre­mi­nu­lih rad­ni­ka Fa­bri­ke ce­lu­lo­ze i pa­pi­ra pod­no­si­lo za­htje­ve za is­pla­tu ot­prem­ni­na. On je po­zvao sve te po­ro­di­ce kao i one ko­je ni­je­su ra­ni­je pod­no­si­le za­htje­ve da se u ci­lju bli­žeg in­for­mi­sa­nja i ostva­ri­va­nja po­me­nu­tih pra­va ja­ve u kan­ce­la­ri­ju Udru­že­nja pen­zio­ne­ra u Be­ra­na­ma.
- Na­kon od­lu­ke Ustav­nog su­da o sta­vlja­nju van sna­ge spor­nog čla­na Za­ko­na o Fon­du ra­da po­nov­ne za­htje­ve za is­pla­tu ot­prem­ni­na pod­ni­je­lo je oko 70 po­ro­di­ca. S ob­zi­rom da je ra­ni­je slič­ne za­htje­ve pod­ni­je­lo oko tri­sta po­ro­di­ca po­zi­va­mo sve za­in­te­re­so­va­ne da se ja­ve i iz­vr­še do­pu­nu do­ku­men­ta­ci­je na adre­su Fon­da ra­da. Ta­ko­đe, sma­tra­mo da se po­ro­di­ce ko­je ni­je­su pod­no­si­le za­htje­ve, vje­ru­ju­ći da ih ne sle­du­je ovo pra­vo, mo­ra­ju or­ga­ni­zo­va­ti i lič­no obra­ti­ti Ustav­nom su­du, jer su ra­ni­je do­ve­de­ni u za­blu­du i ni­je­su u za­kon­skom ro­ku ostva­ri­le pra­vo na ot­prem­ni­ne – na­veo je Še­ku­la­rac.
On je is­ta­ko da je po­gub­no i to što zna­ča­jan broj ži­vih rad­ni­ka biv­še Fa­bri­ke ce­lu­lo­ze i pa­pi­ra još uvi­jek ni­je do­bio za­ko­nom za­ga­ran­to­va­ne ot­prem­ni­ne.
- Oko 2.000 biv­ših rad­ni­ka Fa­bri­ke ce­lu­lo­ze i pa­pira su to, ve­li­ki bro­ju rad­ni­ka ni do da­na­šnjih da­na ni­je do­bio na­zna­če­na po­tra­ži­va­nja što je za­i­sta ne­pri­hva­tlji­vo, jer su bez po­sla osta­li u naj­bo­ljim go­di­na­ma kad su mo­gli naj­vi­še da da­ju se­bi, svo­jim po­ro­di­ca­ma i či­ta­voj za­jed­ni­ci. Oni su prak­tič­no iz­ba­če­ni na uli­ce i pre­pu­šte­ni kon­stant­nom pro­pa­da­nju. Ni­ko na njih ni­je okre­nuo gla­vu, iako je ovaj grad svo­je­vre­me­no iz­gra­đi­van za­hva­lju­ju­ći nji­ho­vim iz­dva­ja­nji­ma. Za­to bi bi­lo kraj­nje i ko­rekt­no i hu­ma­no da se svim biv­šim rad­ni­ci­ma iz Be­ra­na ko­nač­no isp­late ot­prem­ni­ne, jer svi do­bro zna­mo da se vla­da kre­dit­no za­du­ži­la ka­ko bi se udo­vo­lji­lo nji­ho­vim za­htje­vi­ma - na­veo je Še­ku­la­rac, pod­sje­ća­ju­ći da je Be­ra­ne je u dru­goj po­li­vi­ni pro­šlog vi­je­ka bio pra­vi in­du­strij­ski grad sa blizu 10.000 rad­ni­ka.
D.J.


Ur­gen­ci­ja Šće­ki­ća

Pred­sjed­nik op­šti­ne Dra­go­slav Šće­kić je sa­op­štio da će po­no­vo od nad­le­žnih dr­žav­nih or­ga­na za­tra­ži­ti da što pri­je iz­vr­še is­pla­tu za­o­sta­lih po­tra­ži­va­nja za sve rad­ni­ke ko­ji su osta­li bez po­sla pri­je 2000. go­di­ne.
- Ne­do­pu­sti­vo je da po­je­di­ni rad­ni­ci vi­še od če­ti­ri go­di­ne če­ka­ju na is­pla­tu ot­prem­ni­na. Ta­ko­đe, je ne­do­pu­sti­vo što se u či­ta­vom slu­ča­ju pri­mje­nji­va­ni raz­li­či­ti kri­te­ri­ju­mi za­vi­sno od po­li­tič­ke pri­pad­no­sti rad­ni­ka. Za­to po­no­vo ape­lu­jem da se svim bi­šim rad­ni­ci­ma za­o­sta­la po­tra­ži­va­nja is­pla­te u što kra­ćem ro­ku, jer smo svje­do­ci da su mno­gi od njih u me­đu­vre­me­nu pre­mi­nu­li ne do­če­kav­ši da ostva­re svo­ja pra­va – ka­zao je Šće­kić.