Ne­ko­li­ko de­se­ti­na ra­se­lje­nih Sr­ba iz Đa­ko­vi­ce ju­če je, na Za­du­šni­ce, po­sje­ti­lo ta­mo­šnje gro­blje. Vi­še od 300 Sr­ba, uz prat­nju ko­sov­ske po­li­ci­je, po­sje­ti­lo je pra­vo­slav­no gro­blje u ju­žnom di­je­lu Ko­sov­ske Mi­tro­vi­ce. In­ci­de­na­ta ni­je bi­lo.
Ošte­će­no je na de­se­ti­ne spo­me­ni­ka. Gro­blje je oči­šće­no od ko­ro­va i ši­blja. Sr­bi su do gro­blja, u ju­žnom di­je­lu Mi­tro­vi­ce, ko­ji je na­sta­njen al­ban­skim sta­nov­ni­štvom, sti­gli or­ga­ni­zo­va­no auto­bu­si­ma ko­je je pra­ti­la po­li­cij­ska pa­tro­la i pri­vat­nim auto­mo­bi­li­ma.
Po­ne­ki či­tav spo­me­nik, gro­bo­vi oskr­na­vlje­ni, bi­ste od­ni­je­te - to je sli­ka ko­ja je i ovog pu­ta do­če­ka­la sve ko­ji su do­šli da upa­le svi­je­će za po­koj du­ša pre­mi­nu­lih ro­đa­ka i pri­ja­te­lja.
Na­ta­ša Velj­ko­vić ži­vi u Sme­de­re­vu i ju­če je pr­vi put po­slije 18 go­di­na do­šla na gro­blje u ju­žnom di­je­lu Ko­sov­ske Mi­tro­vi­ce gdje su joj sa­hra­nje­ni ro­di­te­lji.
Pri­ča­li su joj da je ve­ći­na spo­me­ni­ka uni­šte­na, ali sli­ku ko­ju je za­te­kla ni­je oče­ki­va­la.
-Mo­ji ro­di­te­lji su sa­hra­nje­ni ov­dje, ni­sam bi­la 18 go­di­na i sad sam do­šla, pod sna­žnim sam uti­skom, pri­ča­li su mi, ali ni­sam mo­gla da vje­ru­jem da je ova­ko. I stra­šno mi je i ne znam ka­da ću sle­de­ći put do­ći. Raz­o­ča­ra­na sam, te­ško mi je, ne znam šta bih re­kla- ka­za­la je Velj­ko­vi­će­va.
-Nji­ho­vo gro­blje u sje­ver­nom di­je­lu gra­da ni­je tak­nu­to, odr­ža­va se - na­po­mi­nje ona, do­da­ju­ći da se vi­di ko­me sme­ta­ju spo­me­ni­ci na gro­blju u ju­žnoj Mi­tro­vi­ci, da je to ja­sno svi­ma, ali da ne mo­že ni­šta da se ura­di pro­tiv to­ga.
Ra­do­mir Mi­lić ka­že da na gro­blju, osim tro­to­a­ra, ni­šta vi­še ni­je ura­đe­no.
-Mi pro­đe­mo po­red nji­ho­vog gro­blja (u sje­ver­nom di­je­lu Ko­sov­ske Mi­tro­vi­ce) što se ka­že kao po­red tur­skog gro­blja, ni­ko gla­vu ne okre­ne. Mi nji­ho­ve ne di­ra­mo, a što oni na­še di­ra­ju, za­što im to sme­ta, ho­će iz­gle­da da nas za­tru odav­de, a mi se ne da­mo. Do­la­zi­mo, obi­la­zi­mo, či­sti­mo, odr­ža­va­mo ko­li­ko mo­že­mo- ka­za­ao je Mi­lić. Na­ta Vi­do­sa­vlje­vić je is­ta­kla da se ri­je­či­ma ne mo­že opi­sa­ti ko­li­ko je te­ško do­ći na gro­blje i sva­ki put za­te­ći istu sli­ku.
-Sve ru­še­vi­ne, nji­ho­vo gro­blje ni­je tak­nu­to, a na­še ka­ta­stro­fa. Do­đem ov­dje - raz­o­ča­ram se, kad odem ku­ći, bo­lu­jem. Re­kli su da će po­pra­vi­ti, ali ni­šta po tom pi­ta­nju ni­su ura­di­li. A da je te­ško, sva­ko­me je te­ško. Čak ima ro­di­te­lja ko­ji­ma su dje­ca ov­dje sa­hra­nje­na, ne­ma tra­ga, ni spo­me­ni­ka, ni­ti bi­lo ka­kvog obi­ljež­ja, na­sred gro­blja pa­le svi­je­će- ka­za­la je ona.
Pro­to­je­rej sta­vro­for Mi­li­ja Ar­so­vić, ar­hi­je­rej­ski na­mje­snik ko­sov­sko­mi­tro­vač­ki, re­kao je da na gro­blju ni­šta no­vo ne mo­že da se vi­di, sem iste sli­ke sru­še­nih spo­me­ni­ka.
-I da­lje ru­še­vi­ne, po­lo­mlje­ni spo­me­ni­ci, uru­še­ni kr­sto­vi. Na­da­mo se u Bo­ga i to nam je oba­ve­za da vo­di­mo ra­ču­na i da ovo gro­blje, ako bog da, po­ku­ša­mo na sve na­či­ne da ob­no­vi­mo, jer mo­ra­mo opet da sta­vi­mo sim­bol kr­sta ko­ji je ov­dje bio mno­go go­di­na- ka­zao je Ar­so­vić.
Na gro­blju u ju­žnom di­je­lu Ko­sov­ske Mi­tro­vi­ce ne­dav­no je ob­no­vlje­na ka­pe­la ko­ja je bi­la uni­šte­na.
Na tom gro­blju vi­še od 70 od­sto nad­grob­nih spo­me­ni­ka je na­kon za­vr­šet­ka su­ko­ba 1999. go­di­ne po­ru­še­no ili oskr­na­vlje­no.(RTS)


Bez or­ga­ni­zo­va­nog pre­vo­za do Pri­šti­ne

Pri­štin­ski pa­roh Dar­ko Ma­rin­ko­vić iz­ja­vio je da za Za­du­šni­ce ni­je bio or­ga­ni­zo­van pre­voz za ra­se­lje­ne Sr­be ka­ko bi iz gra­do­va cen­tral­ne Sr­bi­je mo­gli da do­đu na grad­sko pra­vo­slav­no gro­blje u Pri­šti­ni.
U Pri­šti­ni je pri­je ra­ta ži­vje­lo oko 40.000, a da­nas sa­mo 35 Sr­ba.
Ma­rin­ko­vić je re­kao da nje­ga ni­ko ni­je oba­vi­je­stio o even­tu­al­nim raz­lo­zi­ma zbog ko­jih ove go­di­ne ni­je or­ga­ni­zo­van do­la­zak ra­se­lje­nih Sr­ba.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, na pra­vo­slav­no gro­blje u Pri­šti­ni in­ter­no ra­se­lje­ni Sr­bi, ko­ji od 1999. go­di­ne ži­ve u srp­skim se­li­ma oko Pri­šti­ne, do­šli su svo­jim ko­li­ma i jed­nim kom­bi­jem.
Pa­roh je re­kao da gro­blje “sa­mo dje­lu­je či­sti­je ne­go ra­ni­jih go­di­na”, ali da se oni ko­ji su za­du­že­ni za odr­ža­va­nje “ni­su pre­tr­gli od po­sla”.