Ne­dav­ni pro­ces iz­bo­ra pred­sjed­ni­ka Pri­vred­ne ko­mo­re ni­je bio tran­spa­ren­tan i rav­no­pra­van, već od­ra­đen na br­zi­nu, ta­ko da jav­nost ni­je bi­la upo­zna­ta da je po­red Ve­li­mi­ra Mu­ju­ško­vi­ća kan­di­tat bi­la i in­že­njer Dra­ga­na Ka­do­vić.
Ka­do­vi­će­va je u raz­go­vo­ru za „Dan” ka­za­la da po­sto­ji sum­nja da je pred­sjed­nik PKCG iza­bran zbog lo­jal­no­sti od­re­đe­noj po­li­ti­ci, te da u na­šem dru­štvu že­ne ima­ju ma­le šan­se da se na­đu na ru­ko­vo­de­ćim mje­sti­ma. Is­ta­kla je da je iz­bor pred­sjed­ni­ka PKCG bio ne­tran­spa­ren­tan, te da kan­di­da­ti ni u jed­nom tre­nut­ku ni­je­su bi­li rav­no­prav­ni.
Ka­ko je na­ve­la, u pri­log nje­noj tvrd­nji idu i po­da­ci ob­ja­vlje­ni na saj­tu PKCG gdje se ni­gdje ni­je po­me­nu­lo da je po­red Mi­ju­ško­vi­ća bi­lo još kan­di­da­ta.
– Mi­ju­ško­vi­ća do­mi­nant­no pre­po­ru­ču­je či­nje­ni­ca da je pret­hod­nih go­di­na bio na is­toj funk­ci­ji, a na saj­tu ni­je bi­lo ni po­seb­nog osvr­ta na kon­kret­ne po­slov­ne uspje­he i do­stig­nu­ća u pret­hod­nom če­tvo­ro­go­di­šnjem man­da­tu. Me­đu­tim, ne­ko­rekt­no po­na­ša­nje nad­le­žnih pri­li­kom iz­bo­ra za pred­sjed­ni­ka PKCG na­vo­di na sum­nju da je Mi­ju­ško­vić već bio pri­pre­mljen za re­i­zbor i da ni­ko dru­gi ni­je imao ni pro­mil šan­se po­red nje­ga – sa­op­šti­la je Ka­do­vi­će­va.
Ona je ka­za­la da je Mi­ju­ško­vi­ća, su­de­ći pre­ma ono­me što je pre­zen­to­va­no, za po­nov­ni iz­bor na ovu funk­ci­ju naj­vi­še pre­po­ru­či­lo to što ga je pred­lo­ži­lo 117 pri­vred­nih su­bje­ka­ta, dok se ni­jed­nom ri­ječ­ju ne po­mi­nju nje­go­vi do­me­ti u pe­ri­o­du pri­je ne­go što je oba­vljao funk­ci­ju pr­vog čo­vje­ka PKCG.
– Ta­ko­đe, pre­ma do­stup­nim po­da­ci­ma, Mi­ju­ško­vić ima 66 go­di­na i sle­de­će go­di­ne po si­li za­ko­na sti­če sta­tus pen­zi­o­ne­ra, pa je sa­mim tim ne­ja­sno zbog če­ga je PKCG in­si­sti­ra­la baš na ovom rje­še­nju, ako se ima u vi­du da man­dat tra­je če­ti­ri go­di­ne – re­kla je Ka­do­vi­će­va.
Na­ve­la je da je za funk­ci­ju pred­sjed­ni­ka ko­mo­re mno­go vi­še kva­li­fi­ko­va­na od Mi­ju­ško­vi­ća.
– Sma­tra­la sam da sa po­zi­ci­je pred­sjed­ni­ce PKCG mo­gu ostva­ri­ti mno­go bo­lje re­zul­ta­te od onih ko­je je po­sled­njih go­di­na ima­la ova in­sti­tu­ci­ja. Pri­je sve­ga, da­ti do­pri­nos raz­vo­ju bo­lje po­slov­ne kli­me i po­ve­zi­va­nju pri­vred­ni­ka unu­tar i van gra­ni­ca ze­mlje, pro­ak­tiv­no­šću i im­ple­men­ta­ci­jom no­vih ide­ja, pri­mje­ri­ma do­bre prak­se stra­nih kom­pa­ni­ja i slič­no. Is­ta­kla bih da sam van­stra­nač­ka lič­nost, da sam is­klju­či­vo svo­jim zna­njem i umi­je­ćem iz­gra­di­la sop­stve­ni bi­znis, uspje­šno sa­vla­da­va­ju­ći raz­ne po­slov­ne ba­ri­je­re to­kom dvo­de­ce­nij­skog ra­da i sa­gle­da­va­ju­ći kom­plet­nu sli­ku po­slov­ne kli­me u ze­mlji ste­kla is­ku­stvo ko­je bi bi­lo zna­čaj­no za una­pre­đe­nje op­šte po­slov­ne kli­me – sa­op­šti­la je Ka­do­vi­će­va.
Is­ta­kla je da je ima­la du­go­go­di­šnje is­ku­stvo na ru­ko­vo­de­ćim mje­sti­ma u pri­vre­di, iz­me­đu osta­log i na mje­sto ge­ne­ral­nog di­rek­to­ra Haj­ne­ken im­por­ta Mon­te­ne­gro.
– Mo­ja kan­di­da­tu­ra za pred­sjed­ni­cu PK bi­la je usmje­re­na i na po­dr­šku že­na­ma u Cr­noj Go­ri ko­je su ve­o­ma ma­lo za­stu­plje­ne na ru­ko­vo­de­ćim po­zi­ci­ja­ma, ka­ko bi se po­ka­za­lo da kao dru­štvo te­ži­mo do­sti­za­nju evrop­skih stan­dar­da, tim pri­je što je Cr­na Go­ra, čak i u re­gi­o­nu na naj­ni­žoj lje­stvi­ci po bro­ju že­na ko­je su vla­sni­ce bi­zni­sa. Na­ve­la bih pri­mjer kom­pa­ni­je Haj­ne­ken, za ko­ju sam ra­di­la, u ko­joj se spro­vo­di po­li­ti­ka rav­no­prav­no­sti po­lo­va i gdje su že­ne za­stu­plje­ne na me­na­džer­skim po­zi­ci­ja­ma čak do 45 od­sto – re­kla je Ka­do­vi­će­va. B.Ma.


Bit­ne su spo­sob­no­sti, ne no­mi­na­ci­je

Iako je Mi­ju­ško­vi­ća za funk­ci­ju pred­sjed­ni­ka kan­di­do­va­lo 117 pri­vred­nih su­bje­ka­ta, Ka­do­vi­će­va is­ti­če da je to sa­mo je­dan od seg­me­na­ta for­mal­ne pri­ro­de i to naj­ma­nje bi­tan.
– Pot­pu­no je sve­jed­no da li je ne­ko imao 100 no­mi­na­ci­ja, a ne­ko jed­nu. Mno­go je va­žni­je da li ne­ki kan­di­dat po­sje­du­je zna­nje i vje­šti­ne da oba­vlja po­sao za ko­ji se kan­di­do­vao, a ne broj no­mi­na­ci­ja, stvar­nih ili na­mje­šte­nih – po­ru­ču­je ona.