Si­gur­na žen­ska ku­ća (SŽK), na čijem je čelu Ljiljana Raičević, upu­ti­la je po­sla­ni­ci­ma ini­ci­ja­ti­vu ko­jom se tra­že iz­mje­ne Kri­vič­nog za­ko­ni­ka i Za­ko­na o za­šti­ti od na­si­lja u po­ro­di­ci, od­no­sno pro­ši­ri­va­nje kru­ga za­šti­će­nih li­ca od na­si­lja u po­ro­di­ci i uvo­đe­nje no­vih ob­li­ka kri­vič­nog dje­la si­lo­va­nje. U toj NVO na­vo­de da po­ro­dič­no na­si­lje če­sto po­ga­đa i že­ne i dje­voj­ke ko­je je­su ili su bi­le u emo­tiv­noj ve­zi, a ne sa­mo one u bra­ku.
Cr­na Go­ra je ra­ti­fi­ka­ci­jom Kon­ven­ci­je Sa­vje­ta Evro­pe o spre­ča­va­nju i bor­bi pro­tiv na­si­lja nad že­na­ma i na­si­lja u po­ro­di­ci pre­u­ze­la oba­ve­zu da u okvi­ru na­si­lja u po­ro­di­ci sank­ci­o­ni­še i na­si­lje pre­ma onim li­ci­ma ko­ja nijesu van­brač­ni su­pru­žni­ci i ne ži­ve u za­jed­nič­kom do­ma­ćin­stvu.
– Sto­ga, neo­p­hod­no je do­pu­ni­ti Kri­vič­ni za­ko­nik i Za­kon o za­šti­ti od na­si­lja u po­ro­di­ci i obez­bi­je­di­ti da za­ko­ni šti­te sve že­ne žr­tve na­si­lja u po­ro­di­ci. Si­gur­na žen­ska ku­ća upu­ti­la je po­sla­ni­ca­ma ini­ci­ja­ti­vu za iz­mje­nu de­fi­ni­ci­je po­ro­di­ce u po­me­nu­tim za­ko­ni­ma i nji­ho­vo usa­gla­ša­va­nje sa Kon­ven­ci­jom. Pro­ši­ri­va­nje kru­ga za­šti­će­nih li­ca na oso­be ko­je su u emo­tiv­nim ve­za­ma pre­po­ru­ka je i Uje­di­nje­nih na­ci­ja – sma­tra­ju u SŽK.
Zah­ti­je­va­ju i iz­mje­ne Kri­vič­nog za­ko­ni­ka, pro­pi­si­va­njem no­vog ob­li­ka kri­vič­nog dje­la „si­lo­va­nje bez pri­stan­ka u od­su­stvu pri­jet­nje i pri­nu­de”, kao i „si­lo­va­nje pre­ma čla­nu po­ro­di­ce”, uklju­ču­ju­ći „si­lo­va­nje u bra­ku” kao kva­li­fi­ko­va­ni ob­lik kri­vič­nog dje­la si­lo­va­nje.
– Pre­ma po­sto­je­ćem za­kon­skom rje­še­nju, si­lo­va­nje je pri­nud­na ob­lju­ba. Da­kle, da bi po­či­ni­lac bio ka­žnjen tre­ba do­ka­za­ti da je žr­tva si­lo­va­nja pru­ža­la ot­por. Ova­kvo rje­še­nje, me­đu­tim, ne od­go­va­ra stvar­no­sti, jer mno­ge že­ne ni­je­su u mo­guć­no­sti da pru­že ot­por, naj­če­šće zbog stra­ha za svoj ži­vot. Na­gla­ša­va­mo da je sek­su­al­no na­si­lje mo­gu­će i bez pri­mje­ne pri­nu­de, pa su u tom prav­cu i kon­ci­pi­ra­ne iz­mje­ne Kri­vič­nog za­ko­ni­ka. Pod­sje­ća­mo da je i Evrop­ski sud za ljud­ska pra­va za­u­zeo stav da de­fi­ni­ci­je si­lo­va­nja ko­je se za­sni­va­ju na upo­tre­bi si­le ne pru­ža­ju do­volj­nu za­šti­tu že­na­ma od sek­su­al­nog na­si­lja – is­ti­ču u SŽK.
Pod­sje­ća­ju da Kri­vič­ni za­ko­nik Cr­ne Go­re ne sank­ci­o­ni­še si­lo­va­nje u bra­ku kao te­ži ob­lik kri­vič­nog dje­la.
– Pa ta­ko dr­ža­va na taj na­čin po­sred­no po­dr­ža­va si­lo­va­nje u po­ro­dič­nom kon­tek­stu. Mi­šlje­nja smo da upra­vo si­lo­va­nje u po­ro­dič­nom okru­že­nju zah­ti­je­va stro­že ka­zne, jer bi se sa­mo na taj na­čin po­sla­la po­ru­ka da sek­su­al­no na­si­lje u po­ro­di­ci ni­je le­gi­tim­no, ni­ti dru­štve­no pri­hva­tlji­vo – is­ti­ču u SŽK.
M.S.