Zgra­da Po­šte na uglu Uli­ce slo­bo­de i Bu­le­va­ra sve­tog Pe­tra Ce­tinj­skog usko­ro će i zva­nič­no bi­ti pro­gla­še­na kul­tur­nim do­brom. Sim­bo­li­ka te zgra­de je vi­še­stru­ka, od to­ga da je sa­ma zgra­da jed­no vri­je­me bi­la je­di­ni do­dir sa svi­je­tom do to­ga da se na njoj na­la­zi, na­ža­lost ma­nje po­znat re­ljef Vu­ja­di­na Po­po­vi­ća ko­ji je i autor zgra­de, že­na u po­kre­tu ko­ja sim­bo­li­zu­je i ko­ja je pred­o­dre­di­la raz­voj gra­da. Da zgra­da za­jed­no sa re­lje­fom za­slu­žu­je da po­sta­ne za­šti­će­no kul­tur­no do­bro i sam se za­la­gao ar­hi­tek­ta An­dri­ja Mar­kuš, čo­vjek ko­ji je u Pod­go­ri­ci pre­po­znat kao ne­ko ko­me ar­hi­tek­tu­ra gra­da zna­či vi­še od pro­fe­si­je. On is­ti­če da je Vu­ja­din Po­po­vić obi­lje­žio ar­hi­tek­tu­ru Cr­ne Go­re pe­de­se­tih go­di­na u toj mje­ri da su u nje­go­vim ur­ba­ni­stič­kim po­stav­ka­ma uoč­lji­va pra­va pret­ska­za­nja i otva­ra­nje vi­di­ka, sa vi­đe­njem gra­da vi­še od sto go­di­na una­pri­jed, da­ju­ći mu ni­kad obri­sa­ni znak pre­po­zna­tlji­vo­sti.
- La­ko je utvr­di­ti da je autor kod pro­jek­to­va­nja Po­šte, i ne sa­mo nje, po­šao od re­lje­fa ob­na­že­ne dje­voj­ke. On for­mi­ra svo­je­vr­sni pa­spar­tu za ovaj re­ljef da mu ni­šta od osta­log ne kon­ku­ri­še. Na fa­sa­di ni­je upo­tri­je­bio bi­lo ka­kav is­pad, čak ni nad­stre­šni­cu iz­nad ula­za. Išao je sa gre­škom da ne bi na­pra­vio gre­šku. Tek sa­da ne­ko je iz­ra­dio nad­stre­šni­cu. On je tu upo­tri­je­bio kraj­nje jed­no­stav­nu kon­tu­ru objek­ta – po­put okvi­ra sli­ke, okvir za re­ljef ob­na­že­ne dje­voj­ke. Re­ljef je bio ini­ci­jal­ni da osmi­sli sve osta­le po­stup­ke ko­ji su se pre­ni­je­li na či­tav grad – pr­vo na po­me­nu­ti niz zgra­da do Mo­sta Bla­ža Jo­va­no­vi­ća, a po­tom da­lje. Ta­ko mo­že­mo re­ći da je fi­gu­ra že­ne u po­kre­tu po­kre­nu­la i obi­lje­ži­la grad. For­mi­ra­njem tim prav­cem Bu­le­va­ra Pe­tra Pr­vog ši­ri­ne 90 me­ta­ra po­ka­zao se iz­u­zet­nim vi­zi­o­na­rom za grad ko­ji je iz Dru­gog svjet­skog ra­ta, po­sli­je bom­bar­do­va­nja od sa­ve­zni­ka, iza­šao sa 5.000 sta­nov­ni­ka. Ne­u­o­bi­ča­je­no je da se poč­ne fi­gu­rom, a za­vr­ši sa fi­zi­o­no­mi­jom gra­da, umje­sto obr­nu­to. Iz tog raz­lo­ga, da ne ra­ču­na­mo zna­čaj ar­hi­tek­te Vu­ja­di­na Po­po­vi­ća, pi­o­ni­ra cr­no­gor­ske ar­hi­tek­tu­re, ovaj re­ljef za­slu­žu­je da uđe u am­blem gra­da – na­vo­di Mar­kuš.
Ka­ko da­lje na­po­mi­nje da je Vu­ja­din Po­po­vić svo­jim objek­ti­ma i ur­ba­ni­stič­kim po­stav­ka­ma dao je ini­ci­jal­ne ka­rak­te­ri­sti­ke Pod­go­ri­ce, ko­je su pri­hva­će­ne kao pra­vi­lo da­lje grad­nje.
- Osnov­ne ka­rak­te­ri­sti­ke su in­tim­nost, pre­po­zna­va­nje pod­ne­blja, am­bi­jen­ta i gra­di­telj­skog na­slje­đa kroz sa­vre­me­nu in­ter­pre­ta­ci­ju svo­jim iz­ra­zom. Ko­li­ko god da se Pod­go­ri­ca bu­de ši­ri­la, uvi­jek će se cen­tar osje­ća­ti na mje­stu ko­je je on obo­lje­žio. To je re­a­li­zo­vao pre­ko dva ukr­šte­na prav­ca Uli­ce slo­bo­de, sa jed­ne stra­ne, i Bu­le­va­ra Pe­tra Pr­vog, sa dru­ge stra­ne. Od obje­ka­ta ko­je je tu pro­jek­to­vao naj­vi­še se is­ti­ču Ho­tel Cr­na Go­ra (1949–53) i Po­šta (1948), kod ko­jih se u sva­kom di­je­lu pre­po­zna­je maj­stor od­mje­re­nih i iz­u­če­nih po­te­za, ši­ro­ke li­kov­ne kul­tu­re. Ta dva objek­ta su isto­vre­me­no ka­pi­ja Uli­ce slo­bo­de i po­če­tak sa­vre­me­ne kul­tu­re u Pod­go­ri­ci – ka­zao je Mar­kuš.S.R.


Zna­čaj­ni­ja dje­la

Dje­la ko­ja su obi­lje­ži­la rad Vu­ja­di­na Po­po­vi­ća su ur­ba­ni­stič­ka po­stav­ka Pod­go­ri­ce (1945–53), Ho­tel Cr­na Go­ra, Po­šta (1948), Stam­be­no­po­slov­na zgra­da P+3 u na uglu Uli­ce slo­bo­de na­spram Rob­ne ku­će „Be­o­grad”, ra­ni­je „NA­MA”, Stam­be­na zgra­da u Uli­ci No­va­ka Mi­lo­še­va, ko­ja sa pret­hod­nom či­ni „G” ob­lik (oko 1953), Stam­be­na zgra­da u Ka­ra­đor­đe­voj uli­ci na­spram zgra­de Iz­vr­šnog vi­je­ća (oko 1952), Ho­tel Ono­gošt u Nik­ši­ću (1952–54); pro­jek­to­vao je i za Bu­dvu i Ti­ra­nu, dok ne­ma­mo po­da­tak šta je pro­jek­to­vao u Austra­li­ji od 1953 do 1999, ali se zna da su to ve­ći­nom bi­bli­o­te­ke u Mel­bur­nu.