Rad­ni­ci Vo­do­vo­da ne­dav­no su po­če­li sa iz­grad­njom fe­kal­ne ka­na­li­za­ci­je u Uli­ci 3. san­džač­ke pro­le­ter­ske bri­ga­de na Ko­ni­ku. Mje­šta­ni na­vo­de da ne­ma­ju ni­šta pro­tiv ra­do­va ali da se na­da­ju po­volj­ni­jim uslo­vi­ma pla­ća­nja pri­ključ­ka. Stan­ka Jo­va­no­vić na­po­mi­nje da ako ih pri­klju­čak i sve što ide uz to bu­de ko­šta­lo sko­ro 300 eura ne­će mo­ći da pla­te.
- Do sad smo se slu­ži­li sep­tič­kim ja­ma­ma, a vje­ro­vat­no će­mo i na­sta­vi­ti jer ne­ma­mo nov­ca da upla­ti­mo za pri­ključ­ke. Tre­ba pre­ko­pa­ti ka­nal od ku­će do uli­ce, po­sta­vi­ti ci­je­vi i pla­ti­ti pri­klju­čak. To će si­gur­no ko­šta­ti iz­me­đu 200 i 300 eura što mi ne­ma­mo. Sve ko­šta, su­prug mi je star, ušao u osmu de­ce­ni­ju ja u sed­mu ta­ko da mi za to te­ško da će­mo mo­ći odvo­ji­ti no­vac, pa ne­ka to ura­de ovi mla­đi što će nas na­sli­je­di­ti - iskre­na je Jo­va­no­vić.
Ona na­po­mi­lje da su već do­sta ula­ga­li u uli­cu iz sop­stve­nih sred­sta­va.
- Ob­zi­rom da nam uli­ca kon­stant­no pla­vi jer vo­da ne­ma gdje da oti­če, bi­li smo pri­nu­đe­ni da uz ogra­du na­pra­vi­mo ma­li tro­to­ar, da ima­mo ku­da ići kad su pa­da­vi­ne. Dje­ca ili bi­lo ko mo­ra­ju gu­me­ne či­zme no­si­ti i to ni­je ga­rant da vam no­ge ne­će bi­ti kva­sne. Za­i­sta je to ve­li­ki pro­blem u uli­ci. Vi­še bih vo­lje­la da su nam to ri­je­ši­li ne­go išta dru­go - ka­za­la je Jo­va­no­vić.
Da je pla­vlje­nje u uli­ci ve­ći pro­blem ne­go ne­ma­nje fe­kal­ne ka­na­li­za­ci­je sa­gla­san je i Dže­malj Ju­ni­ku.
- Tu smo sko­ro 40 go­di­na ta­ko da smo pra­ti­li raz­voj uli­ce, na­se­lja, sve­ga. Uvi­jek smo ima­li sep­tič­ke ja­me i pri­želj­ki­va­li da to­me do­đe kraj. Sad kad su do­šli rad­ni­ci Vo­do­vo­da i re­kli da po­či­nju sa ra­do­vi­ma ni­smo mo­gli da vje­ru­je­mo. To će zna­či­ti do­sta, sa­mo se na­dam da će nam sa ti­me ri­je­ši­ti i pro­blem pla­vlje­nja uli­ce. Jer ni mi sta­ri, ni dje­ca u ki­šnim da­ni­ma ni­kad ne mo­že­mo ni ući ni iza­ći iz ku­ća. A dru­gog pu­ta do ku­ća ne­ma­mo. Čak smo pri­je ne­ko­li­ko is­ko­pa­li i mi­ni upoj­ni bu­nar bu­kval­no na uli­ci da ta vo­da ima gdje da oti­če da se ne za­dr­ža­va u uli­ci ali to je sve pri­vre­me­no rje­še­nje, ni­je ide­al­no. Vje­ro­vat­no grad­ske vla­sti ne­ma­ju nov­ca da nam to re­gu­li­šu ali smo ih upo­zna­li sa pro­ble­mom ta­ko da mo­žda ne­što bu­de bo­lje sad kad bu­du ko­pa­li i po­sta­vlja­li ci­je­vi za fe­kal­nu - pri­ča Ju­ni­ku.
On na­po­mi­nje i da se na­da da pri­klju­čak ne­će bi­ti pre­skup jer u uli­ci i na­se­lju ne­ma baš pu­no imuć­nih lju­di već ve­ći­nom do­ma­ćin­stva sa skrom­nim pri­ma­nji­ma.
Za­do­volj­na što će se ko­nač­no ri­je­ši­ti sep­tič­kih ja­ma i ne­pri­jat­nih mi­ri­sa ko­ji su po­vre­me­no do­la­zi­li iz njih je Isme­ta Mi­la­čić.
- Svi ima­mo po sep­tič­ku ali smo pri­kop­ča­ni na jed­nu glav­nu ko­ja se re­dov­no cr­pi ali kad se to pri­pu­ni bi­lo je ra­zno­ra­znih mi­ri­sa. Ta­kvih da je te­ško bi­lo iza­ći is­pred ku­će, a ni u ku­ći ni­je bi­lo ni­šta bo­lje. Vje­ru­jem da će sa­da iz­grad­njom fe­kal­ne ka­na­li­za­ci­je ti ne­pri­jat­ni mi­ri­si bi­ti pro­šlost- po­ru­či­la je Mi­la­čić.
S.R.

Pro­blem i ra­svje­ta

Isme­ta Mi­la­čić na­po­mi­nje da pro­blem u uli­ci ima­ju i sa ra­svje­tom. Ka­ko na­vo­di, su­prug je u po­sled­nja dva mje­se­ca na­pi­sao ne­ko­li­ko za­htje­va da se po­sta­ve dvi­je si­ja­li­ce na već po­sto­je­ćim stu­bo­vi­ma ra­svje­te ali da se o te do­pi­se upor­no oglu­šu­ju.
- Mi smo po­sta­vi­li re­flek­tor u dvo­ri­štu ko­ji go­ri uve­če jer sva­šta se de­ša­va, bar da u svo­je dvo­ri­šte vi­dim šta se de­ša­va ako ni­gdje dru­go. To me i ko­šta jer se od­ra­zi na ra­čun za stru­ju ali šta ću, ne­ma­mo dru­gog rje­še­nja - ka­že Isme­ta Mi­la­čić.