NIK­ŠIĆ - U Bo­ge­ti­ći­ma, osam ki­lo­me­ta­ra od sve­ti­li­šta Ostrog i pet­na­e­stak ki­lo­me­ta­ra od Nik­ši­ća, ju­če je osve­šta­na ob­no­vlje­na cr­kva Sve­tog ve­li­ko­mu­če­ni­ka Ge­or­gi­ja. Sve­tu ar­hi­je­rej­sku li­tur­gi­ju u pri­su­stvu vjer­nog na­ro­da na­kon 70. go­di­na slu­ži­li su mi­tro­po­lit cr­no­gor­sko – pri­mor­ski Am­fi­lo­hi­je i epi­skop ka­ra­ka­ski i ju­žno­a­me­rič­ki Ru­ske za­gra­nič­ne cr­kve Jo­van. Oba­vljen je pri­čest vjer­ni­ka i pre­re­zan slav­ski ko­lač.
Sob­zi­rom na či­nje­ni­cu da u vri­je­me ob­na­vlja­nja ovog sve­tog hra­ma u pre­sto­nom pre­sto­lu ni­je­su pro­na­đe­ne ko­sti sve­tih mu­če­ni­ka i mo­na­ha one su ju­če ugra­đe­ne. I to one iz iz sve­te la­vre Sv.Sa­ve osve­će­no­ga u Pa­le­sti­ni.
Sve­tu taj­nu kr­šte­nja pri­mi­li su Va­nja Stri­ko­vić, sa kćer­kam An­đe­lom i Jo­va­nom, kao i Va­si­li­sa i Vuk Man­da­li­nić.
Ka­ko je to­kom sve­te ar­hi­je­reske li­tur­gi­je ka­zao mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je za­pam­će­no je ka­ko je mi­tro­po­lit Mi­tro­fan Ban dao bla­go­slov svim po­ro­di­ca­ma da sva­ka od njih pri­pre­mi po je­dan ko­lač ra­di osve­će­nja hra­ma.
- On je pro­na­šao po­tom­ke tih po­ro­di­ca ko­ji su ta­ko­đe, da­nas ov­dje do­ni­je­li tri ko­la­ča da ih bla­go­slo­vi­mo i osve­ti­mo u spo­men tog ve­li­kog do­ga­đa­ja. Osim tom do­ga­đa­ja mo­ram da na­gla­sim da su po­sli­je 100 go­di­na za­zvo­ni­la zvo­na na ovom sve­tom hra­mu. On­da­nji oku­pa­to­ri Austro­u­ga­ri ski­nu­li su zvo­na sa ovo­ga sve­to­ga hra­ma, kao što su to uči­ni­li sa mno­gih hra­mo­va ši­rom Cr­ne Go­re i ši­re i ista pre­to­pi­li da bi mo­gli da ubi­ja­ju na­ro­de ko­ji ži­ve na ovim pro­sto­ri­ma. Pa evo po­sli­je jed­nog vi­je­ka zvo­ne zvo­na na ­o­vo­me sve­to­me hra­mu sa­gra­đe­nom u sla­vu Bo­ži­ju a u čast ve­li­ko­mu­če­ni­ka Ge­or­gi­ja. U zna­ku mu­če­ni­štva je isto­ri­ja sto­dva­de­set­go­di­šnje­ga ovo­ga sve­to­ga hra­ma - ka­zao je Am­fi­lo­hi­je.
On je pod­sje­tio da je u tim pre­lom­nim go­di­na­ma kra­jem 1917. go­di­ne i kra­jem Pr­vog svet­skog ra­ta na tim pro­sto­ri­ma vr­še­no na­si­lje od stra­ne austro­u­gar­ske voj­ske.
Mi­tro­po­lit je pod­sje­tio i na krv­ne osve­te če­tr­de­se­tih go­di­na mi­nu­log vi­je­ka, „ka­da su Ma­na­stir Ostrog i ći­vot Sv. Va­si­li­ja za­li­ve­ni mu­če­nič­kom kr­vlju bra­ni­te­lja, njih 28. naj­u­gled­ni­jih lju­di to­ga vre­me­na u Cr­noj Go­ri”.
Mi­tro­po­lit je na­gla­sio da me­đu ra­na­ma kao svje­do­čan­stvo jed­nog vre­me­na na iko­no­sta­su od me­ta­ka osta­le oskr­na­vlje­ne iko­ne Maj­ke Bo­ži­je i Hri­sta.
- Od dav­ni­na bra­to­u­bi­la­štvo je svoj­stvo ljud­sko­ga ro­da. Svje­dok to­me je i ovaj hram. Po­sled­nja slu­žba u nje­mu bi­la je za bo­žić 1946. go­di­ne. Pre­pun je bio hram kao i da­nas. Po­sli­je to­ga po­stao je pu­sto­li­na. A da zna­te po hra­mo­vi­ma se po­zna­ju lju­di. Ka­kvi su nam hra­mo­vi i gro­blja ta­kvi su lju­di. Ako su za­pu­stje­li, za­ga­đe­ni i oskr­na­vlje­ni hra­mo­vi, to zna­či ljud­ske du­še su za­ga­đe­ne i oskr­na­vlje­ne. Ako po­tom­ci ne bri­nu o gro­bo­vi­ma svo­jih pre­da­ka ne­go za­ra­stu u tr­nje, to zna­či nji­ho­ve du­še su za­ra­sle u se­bič­nost, iz­gu­bi­li su pam­će­nje i sje­ća­nje na svo­je pret­ke. I evo da­nas po­sli­je sto go­di­na za­zvo­ni­la su zvo­na na ovo­me sve­to­me hra­mu, oskr­na­vlje­ne mu­če­nič­ke ko­sti ko­je su bi­le ugra­đe­ne u ovaj sve­ti pre­sto po­no­vo su se vra­ti­le iz la­vre Sve­to­ga Sa­ve iz Pa­le­sti­ne, gdje je sam Go­spod ra­za­pet. Nje­go­vo ras­pe­će je te­melj i osno­va stra­da­nja na prav­di Bo­ga. Za isti­nu i prav­du Bož­ju. Ne­vi­nog stra­da­nja. U zna­ku Hri­sto­vog ras­pe­ća, one tro­i­ce ras­pe­tih na gol­go­ti se od­vi­ja sva ljud­ska isto­ri­ja do da­na­šnjeg da­na. Go­spod ras­pe­ti žr­tvu­je se­be za ži­vot svi­je­ta - po­ru­čio je mi­tro­lo­plit Am­fi­lo­hi­je.
U ime Pje­ši­va­ca oku­plje­ne vjer­ni­ke po­zdra­vio je Bo­ško Vu­ki­će­vić, pri­lo­žnik jed­nog od tri zvo­na na hra­mu je is­ti­ču­ći da je bi­ti na Bo­ge­ti­ći­ma kod cr­kve S. Ve­li­ko­mu­če­ni­ka Ge­or­gi­ja na­spram vr­le­ti ostro­ške sve­ti­nje čast i za­do­volj­stvo.
- Da­na­šnji dan osta­će upam­ćen kao ve­li­ki pra­znik i svet­ko­vi­na za ple­me na­še Pje­ši­vač­ko, za sve lju­de do­bre vo­lje ši­rom Cr­ne Go­re a i da­lje. Da­na­šnja de­ša­vanj­a po­kla­pa­ju se sa mno­gim de­ša­va­nji­ma i do­ga­đa­ji­ma i ti­ču se na­še­ga brat­stva, ple­me­na i hra­ma Sv. Ge­or­gi­ja, ko­ji obi­lje­ža­va 120. go­di­na po­sto­ja­nja i 100. go­di­na od otu­đe­nja zvo­na za istog, aod stra­ne ta­da­šnjeg oku­pa­to­ra austro­u­ga­ra i isto to­li­ko go­di­na od smr­ti po vi­te­škom pod­vi­gu za­pam­će­nog Pje­šiv­ca Pet­ka Usko­ko­vi­ća iz se­la Ćur­či­ća. Taj ple­me­ni­ti sta­rac hra­bro po­sta­vio svo­ja pr­sa pred ci­je­vi­ma švab­sko­ga oruž­ja da spa­si ži­vot si­nov­cu svo­me.To je mo­že se re­ći je­din­stven slu­čaj u isto­ri­ji bal­kan­skih na­ro­da , a i ši­re. U po­men na te do­ga­đa­je, a na po­nos svih nas a i či­ta­vog ple­me­na Pje­ši­vač­ki hram bli­sta u pu­nom sja­ju, po­no­sno sto­ji na­sred Bo­ge­ti­ća pr­ko­se­ći oni­ma ko­ji mu de­ce­ni­ja­ma ni­je­su htje­li po­mo­ći da bu­de ono što je da­nas - ka­zao je Vu­ki­će­vić.
Pre­o­sta­la dva zvo­na su pri­lo­ži­li De­jan i Ra­do­ji­ca Ma­gov­če­vić i Du­ši­ca Ma­gov­če­vić.
U kul­tur­no-umjet­nič­kom pro­gra­mu uče­stvo­va­li hor Pre­po­dob­ne Ma­ti An­ge­li­ne, re­ci­ta­to­ri Sve­to­zar Sa­mar­džić i Lu­ka Šku­le­tić, Lji­lja­na Po­po­vić i Lu­ka Cic­mil, et­no poj­ci, KUD „Dur­mi­tor“ iz Da­ni­lov­gra­da, Slav­ko Go­ra­no­vić, gu­slar. L.N.


Najav­lje­na grad­nja spo­me­ni­ka Pet­ku Usko­ko­vi­ću

Mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je je is­ta­kao da je po­sled­nih 26. go­di­na u Cr­noj Go­ri ob­no­vlje­no bli­zu 700 hra­mo­va i ne­kim ču­dom Bož­jim sa­gra­đe­ni Sa­bor­ni hram u Pod­go­ri­ci i osve­štan ru­ka­ma je­ru­sa­lim­skog pa­tri­jar­ha, maj­ke cr­kve svih cr­ka­va Hram S. Jo­va­na Vla­di­mi­ra u Ba­ru.
- Me­đu tim hra­mo­vi­ma jed­no mje­sto za­u­zi­ma i ovaj hram. Mo­ram da ka­žem, naj­du­že je tra­ja­la grad­nja hra­ma u Moj­kov­cu, čak 15. go­di­na u spo­men moj­ko­vač­kih rat­ni­ka i stra­dal­ni­ka.Šta se sve ni­je pre­la­ma­lo?. Ipak, na­me­će se za­klju­čak da je ovo vri­je­me sa­zre­lo, i tre­ba lo je če­ka­ti ovo vri­je­me da bi mo­gli svi za­jed­no jed­nim sr­cem i du­šom, da ob­no­vi­mo ovu sve­ti­nju. I da se po­tre­fi baš na sto­dva­de­set­go­di­šnji­cu - ka­zao je mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je, is­ti­ču­ći da se to do­go­di­lo po bo­ži­joj vo­lji.
On je na­gla­sio da upra­vo po bo­ži­joj vo­lji sve se do­ga­đa na sto­go­di­šnji­cu smr­ti Pet­ka Usko­ko­vi­ća.
- Za­to pred­la­žem Pje­šiv­ci­ma kao što su na pu­tu ka Ostro­gu po­di­gli spo­me­nik ser­da­ru Mr­ko­ju Mi­ju­ško­vi­ću ko­ji je se­be žr­tvo­vao u Bi­ci na Mo­ra­či 1820. go­di­ne, da po­vo­dom sto­go­di­šnji­ce stra­da­nja i žr­tve Pet­ka Usko­ko­vi­ća, do idu­će go­di­ne na da­na­šnji dan na ovom mje­stu bu­de iz­gra­đen i osve­štan i nje­mu spo­me­nik. Iz­grad­nju spo­me­ni­ka svi­ će­mo po­mo­ći jer on to za­slu­žu­je no­se­ći Hri­stov krst. Uz to pred­la­žem da se sva­ke na­red­ne go­di­ne sa­bi­ra­mo na ovom mje­stu na da­na­šnji dan i da to bu­de usta­no­vlje­ni da­tum sa­bo­ro­va­nja Pje­ši­va­ca - ka­zao je mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je.