De­ce­ni­ja od ubi­stva Pod­go­ri­ča­ni­na Sr­đa­na Vo­ji­či­ća na­vr­ša­va se da­nas, a nad­le­žni i da­lje ću­te o ovom zlo­či­nu. Stric stra­da­log mla­di­ća Pu­ni­ša Pu­co Vo­ji­čić ogor­čen je što u is­tra­zi uče­stvu­ju ću­to­lo­zi i za­ta­ški­va­či, ko­ji su omo­gu­ći­li da već de­set go­di­na po­či­ni­o­ci ovog dje­la bu­du na slo­bo­di, da ni­ko ne od­go­va­ra za to što je nje­gov bra­ta­nić, ka­ko tvr­di, bez raz­lo­ga, zbog svo­je hra­bro­sti, hlad­no­krv­no li­kvi­di­ran.
– Da­nas na­kon de­set go­di­na ko tre­ba da zna zna, ali ću­ti. Svi ko­ji su nad­le­žni da ot­kri­ju i ri­je­še mi­ste­ri­ju ubi­stva Sr­đa­na Vo­ji­či­ća ću­te. Ubi­stva ko­ja su ima­la do­dir­nih ta­ča­ka sa vla­šću, taj­ku­ni iz taj­ne i jav­ne po­li­ci­je su N.N. iz­vr­ši­o­ci, N.N. na­lo­go­dav­ci, N.N. eki­pa ko­ja za­ma­ja­va, N.N. či­sta­či do­ka­za – ka­zao je Vo­ji­čić za „Dan”.
On tvr­di da svi nad­le­žni zna­ju de­ta­lje o zlo­či­nu, ali da ipak ću­te. Vo­ji­čić je pod­sje­tio da već 10 go­di­na uka­zu­je na to ko je i po či­jem na­lo­gu ubio nje­go­vog bra­ta­ni­ća.
– Ne­ma od­je­ka. Ne­ma efek­ta od oso­ba ko­je su pla­će­ne i za­ko­nom oba­ve­zne da to ot­kri­ju. Svi ću­te kao za­li­ve­ni, kao da im je ne­ko mno­go mo­ćan na­re­dio da ću­te. Pr­vi i naj­va­žni­ji ću­to­log je Je­vrem Br­ko­vić, ko­ji mi je na po­čet­ku ot­krio da je Ve­sko Ba­ro­vić or­ga­ni­zo­vao da se ubi­je Sr­đan, a da je iz­vr­ši­lac nje­gov tje­lo­hra­ni­telj Ra­de Živ­ko­vić. To mi je re­kao, po­tom po­re­kao, a ka­sni­je za­ću­tao iz sa­mo nje­mu zna­nog raz­lo­ga – tvr­di Vo­ji­čić.
Sve in­for­ma­ci­je ko­je je do­bio od Br­ko­vi­ća, ka­ko na­gla­ša­va, pro­sli­je­dio je vi­še pu­ta nad­le­žnim in­sti­tu­ci­ja­ma, ko­je ni­je­su pred­u­ze­le ni­je­dan ko­rak. Kao „eki­pu ću­to­lo­ga” ko­ja ne že­li da jav­no sa­op­šti in­for­ma­ci­je o Sr­đa­no­vom ubi­stvu ozna­čio je biv­še i sa­da­šnje slu­žbe­ni­ke po­li­ci­je i bez­bjed­no­snih slu­žbi – Eka­na Ja­sa­vi­ća, Si­ni­šu Stoj­ko­vi­ća, Mi­ja Bu­la­to­vi­ća, Ti­ha Ga­če­vi­ća, Pre­dra­ga Aša­ni­na, Ve­se­li­na Ve­ljo­vi­ća, Zo­ra­na La­zo­vi­ća, Du­ška Go­lu­bo­vi­ća i Du­ška Mar­ko­vi­ća.
– Naj­od­go­vor­ni­ji za neo­t­kri­va­nje ubi­ca Sr­đa­na Vo­ji­či­ća ko­ji su bi­li na od­go­vor­nim funk­ci­ja­ma i ko­ji pri­ma­ju pla­tu da ra­de po za­ko­nu, a ne da ne­či­nje­njem po­dr­ža­va­ju zlo­či­ne i zlo­čin­ce su Ga­če­vić, Aša­nin i Ve­ljo­vić, ko­ji je bio al­fa i ome­ga – di­rek­tor po­li­ci­je za vri­je­me zlo­či­na. Sva tro­ji­ca su se kle­li u dje­cu da će sve ot­kri­ti, ali da im tre­ba vre­me­na jer je ubi­ca u ino­stran­stvu, a or­ga­ni­za­tor u Cr­noj Go­ri. Re­kli su da če­ka­ju da ubi­ca do­đe u Cr­nu Go­ru da ih za­jed­no uhap­se. To su čak obe­ća­va­li i pre­ko me­di­ja – ka­že stric ubi­je­nog mla­di­ća.
Vo­ji­čić po­na­vlja da je ci­je­la ak­ci­ja po­sma­tra­nja, pra­će­nja, pla­ća­nja, a ka­sni­je i za­ta­ška­va­nja tra­go­va i bri­sa­nja zlo­či­na kre­nu­la iz lo­ka­la „Grand”.
On je re­dak­ci­ji „Da­na” do­sta­vio taj­nu za­bi­lje­šku o ubi­stvu bra­ta­ni­ća ko­ju je, ka­ko tvr­di, do­bio još 2007. go­di­ne. U za­bi­lje­šci je na­ve­de­no da je utvr­đen DNK li­ca ko­je je vje­ro­vat­no uče­stvo­va­lo u ubi­stvu Sr­đa­na. Pi­še i da je za to li­ce i gru­pu ko­ja je sa njim od­re­đe­na mje­ra taj­nog nad­zo­ra. Vo­ji­čić na­gla­ša­va i da je ogor­čen za­što to li­ce ni­je pri­ve­de­no i pro­ce­su­i­ra­no ka­da već ima do­ka­za ko­ji uka­zu­ju na nje­go­vo uče­stvo­va­nje u zlo­či­nu.
M.V.P.


Ne­ri­je­še­na ubi­stva ne smi­ju da is­tra­že

– Ra­ni­ji tu­ži­o­ci ko­je sam ta­ko­đe pro­zi­vao pre­ko me­di­ja, Ve­sna Me­de­ni­ca i Ran­ka Ča­ra­pić, ko­je sam mo­lio da ot­kri­ju ko mi je ubio bra­ta­ni­ća, sa­mo su ću­ta­le i iz­ja­vlji­va­le da su za njih kri­mi­nal­ci do­bri mom­ci i da dr­že ri­ječ. Na­dao sam se u no­ve vr­hov­ne i spe­ci­jal­ne tu­ži­o­ce ko­je i lič­no po­zna­jem da će me po­zva­ti na raz­go­vor da me sa­slu­ša­ju, ali od njih ni slo­va. Valj­da su im pri­o­ri­tet Ve­se­lin Mu­jo­vić, Sve­to Ma­ro­vić, Ma­li Le­gi­ja, a za ne­sreć­nog Sr­đa­na ne­ma­ju vre­me­na, kao ni za osta­la ubi­stva ko­ja su po­či­nje­na od ne­po­zna­tih iz­vr­ši­o­ca. Te pred­me­te ne smi­ju da po­gle­da­ju, ka­mo­li da ih uzmu u ru­ke – tvr­di Vo­ji­čić.


Po­no­san na hra­brost i ka­rak­ter

– Dra­gi Sr­đa Vo­ji­či­ću, iako je pro­šlo 10 go­di­na od tvo­je tra­gič­ne po­gi­bi­je mo­gu sa­mo s po­no­som da iz­go­vo­rim tvo­je ime, po­seb­no što si imao obraz i hra­br­ost kao i za­štit­nič­ki duh i ka­rak­ter da spa­siš jed­nog star­ca i daš ne­što naj­vred­ni­je na svi­je­tu, svoj je­dan je­di­ni ži­vot i pri­mje­rom po­ka­žeš svim ću­to­lo­zi­ma ka­ko se ču­va obraz – ka­zao je Vo­ji­čić.