Ne­ja­sno je za­što se tre­nut­no spro­vo­di jav­na ras­pra­va za Ela­bo­rat o pro­cje­ni uti­ca­ja na ži­vot­nu sre­di­nu ima­ju­ći u vi­du ne­iz­vje­snost pro­jek­ta iz­grad­nje dru­gog blo­ka Ter­mo­e­lek­tra­ne Plje­vlja, zbog pro­ble­ma u pro­na­la­že­nju fi­nan­si­je­ra, ka­za­la je ko­or­di­na­tor­ka Is­tra­ži­vač­kog cen­tra MANS-a Ines Mr­do­vić. Jav­na ras­pra­va o ela­bo­ra­tu odr­ža­će se da­nas u Plje­vlji­ma, a MANS je pri­pre­mio 25 pri­mjed­bi.
– Ela­bo­rat sa­dr­ži kon­tra­dik­tor­ne po­dat­ke da li se iz­grad­nja dru­gog blo­ka pla­ni­ra zbog po­tre­be po­kri­va­nja de­fi­ci­ta elek­trič­ne ener­gi­je ili za iz­voz stru­je u ze­mlje re­gi­o­na, a po­seb­no u Ita­li­ju. Na­i­me, pri­li­kom de­fi­ni­sa­nja ci­lja i svr­he pro­jek­ta pi­še da „Elek­tro­pri­vre­da že­li s iz­grad­njom no­vog blo­ka TE po­kri­ti po­tre­be elek­trič­ne ener­gi­je u Cr­noj Go­ri, ko­je su pred­vi­đe­ne za vre­men­ski pe­ri­od do 2050. go­di­ne”, za­tim se uka­zu­je da je raz­log iz­grad­nje i „iz­voz stru­je u ze­mlje re­gi­o­na, a po­seb­no u Ita­li­ju, na­kon po­sta­vlja­nja i pu­šta­nja u rad pod­mor­skog ka­bla”, te se kao je­dan od pri­o­ri­tet­nih ci­lje­va ko­ji će bi­ti re­a­li­zo­va­ni na­vo­di i „eli­mi­na­ci­ja ak­tu­el­nog de­fi­ci­ta stru­je u CG”. Ovo je kon­tra­dik­tor­no, jer se tvr­di da se pla­ni­ra iz­voz stru­je, a sa dru­ge stra­ne se po­tre­ba grad­nje no­ve TE obra­zla­že de­fi­ci­tom stru­je, ko­ji u to­ku 2016. u CG ni­je po­sto­jao – po­ja­sni­la je za „Dan” Mr­do­vić.
Ona je na­ve­la da si­ro­vin­ska osno­va za rad no­ve TE u Plje­vlji­ma ni­je po­tvr­đe­na, te da je osta­lo upit­no da li u užem plje­valj­skom ba­ze­nu ima do­volj­no re­zer­vi uglja za 40 go­di­na ra­da dru­gog blo­ka. U di­je­lu Ela­bo­ra­ta o pro­cje­ni na ži­vot­nu sre­di­nu, ka­ko je na­ve­la, ko­ji se od­no­si na eks­plo­a­ta­ci­o­ne re­zer­ve uglja ni­je­su ta­be­lar­no pri­ka­za­ni po­da­ci o eks­plo­ata­ci­o­nim re­zer­va­ma uglja u to­na­ma u ta­ko­zva­nom užem plje­valj­skom ba­ze­nu, kao i po po­je­di­nim le­ži­šti­ma.
– Na taj na­čin su od jav­no­sti sa­kri­ve­ni po­da­ci ko­ji tre­ba da po­tvr­de da li re­zer­vi uglja ima u do­volj­noj mje­ri za rad no­ve TE. Ne­pri­hva­tlji­vo je da auto­ri do­ku­men­ta na­vo­de da će re­zer­ve uglja u plje­valj­skom ba­ze­nu bi­ti u pot­pu­no­sti is­ko­ri­šće­ne, a da se pri­tom uop­šte ne da­ju po­da­ci o re­zer­va­ma uglja. U ela­bo­ra­tu ni­je­su po­nu­đe­ni re­le­vant­ni po­da­ci ko­ji bi ne­dvo­smi­sle­no po­tvr­di­li da stvar­nih re­zer­vi uglja ima do­volj­no za 40 go­di­na ra­da dru­gog blo­ka – is­ta­kla je Mr­do­vić.
Pre­ma po­da­ci­ma iz ela­bo­ra­ta za rad pr­vog i dru­gog blo­ka bi­će po­treb­no 87,5 mi­li­o­na to­na, dok se da­lje na­vo­di da su re­zer­ve uglja 164,9 mi­li­o­na to­na, od če­ga se na plje­valj­ski ba­zen od­no­si 66,8 mi­li­o­na, rud­nik Ma­o­če 90,7 mi­li­o­na, a rud­nik Ma­ta­ru­ge 7,5 mi­li­o­na to­na.
– To im­pli­ci­ra da će bi­ti otvo­ren rud­nik Ma­o­če i da u plje­valj­skom ba­ze­nu ne­ma do­volj­no re­zer­vi za rad dru­gog blo­ka za ci­je­lih 40 go­di­na, pri če­mu se u do­ku­men­tu na­vo­di da je uda­lje­nost rud­ni­ka u Ma­o­ča­ma to­li­ka da tran­sport gu­me­nom tra­kom ne do­la­zi u ob­zir, već je po­tre­ban tran­sport ka­mi­o­ni­ma, što bi u kraj­njem uve­ća­lo tro­ško­ve in­ve­sti­ci­je – ka­za­la je Mr­do­vić.
Pred­stav­ni­ca MANS-a je ka­za­la da ela­bo­rat po­ka­zu­je da ni­je obez­bi­je­đe­no naj­bo­lje teh­no­lo­ško rje­še­nje za dru­gi blok i pi­ta­nje je ho­će li za­do­vo­lji­ti no­ve gra­nič­ne vri­jed­no­sti za­ga­đu­ju­ćih ma­te­ri­ja i čvr­stih če­sti­ca u va­zdu­hu, či­je se do­no­še­nje u EU oče­ku­je 2017. go­di­ne.
– Pla­ni­ra­na ne­to efi­ka­snost od 39,5 od­sto ne za­do­vo­lja­va kri­te­ri­ju­me EU – kon­sta­to­va­la je ona.
Pre­ma nje­nim ri­je­či­ma, auto­ri ela­bo­ra­ta uzi­ma­ju kao go­to­vo rje­še­nje za od­la­ga­nje pe­pe­la i šlja­ke na po­sto­je­ćem ru­do­ko­pu Po­tr­li­ca, iako ono ni­je pro­šlo jav­nu ras­pra­vu, a po­sta­vlja se i pi­ta­nje da li bi to zna­či­lo ne­do­zvo­lje­nu po­moć za Rud­nik uglja.
D.M.


Ne­tač­ni po­da­ci o bro­ju za­po­sle­nih

Ela­bo­rat, ka­ko je na­ve­la, sa­dr­ži ne­tač­ne po­dat­ke o bro­ju za­po­sle­nih u Rud­ni­ku uglja i EPCG. Pre­ma ela­bo­ra­tu Rud­nik za­po­šlja­va 1.100 rad­ni­ka, dok je u EPCG u op­šti­ni Plje­vlja za­po­sle­no 400 rad­ni­ka. Mr­do­vi­će­va je na­ve­la da ti po­da­ci ni­su tač­ni, jer je, pre­ma in­for­ma­ci­ja­ma sa saj­ta Ko­mi­si­je za har­ti­je od vri­jed­no­sti, Rud­nik na kra­ju ju­na za­po­šlja­vao 872 rad­ni­ka, dok je u po­sto­je­ćoj TE na kra­ju 2014. bi­lo upo­sle­no 207 rad­ni­ka.


Broj sta­nov­ni­ka se sma­njio za tre­ći­nu

U di­je­lu ela­bo­ra­ta ko­ji se od­no­si na na­se­lje­nost pi­še da u Plje­vlji­ma ži­vi 28.595 sta­nov­ni­ka – pro­cje­na Mon­sta­ta za 2015. go­di­nu, to jest 4,6 od­sto sta­nov­ni­ka CG. U od­no­su na po­pis iz 2011. go­di­ne broj sta­nov­ni­ka se sma­njio za 2,2 hi­lja­de sta­nov­ni­ka. U 1981. go­di­ni broj sta­nov­ni­ka je bio 43.316 sta­nov­ni­ka.
– Po­sto­je­ća TE je po­če­la rad 1982. go­di­ne, što zna­či da je u pe­ri­o­du ko­ji se po­kla­pa sa ra­dom pr­vog blo­ka broj sta­nov­ni­ka sma­njen za 14.721 ili za 34 od­sto. Oči­gled­no da je rad TE imao kraj­nje ne­ga­ti­van uti­caj, a su­de­ći pre­ma ovom tren­du, rad no­vog blo­ka pre­po­lo­vi­će broj sta­nov­ni­ka u Plje­vlji­ma. Ne­shva­tlji­vo je da se auto­ri ela­bo­ra­ta ni­jed­nom ri­ječ­ju ne osvr­ću na uzro­ke ko­ji su do­ve­li do ovo­li­kog sma­nje­nja bro­ja sta­nov­ni­ka – na­ve­la je Mr­do­vić.
Sto­pa mor­ta­li­te­ta u Plje­vlji­ma se od 1991. do pr­o­šle go­di­ne kre­ta­la iz­me­đu 6,9 od­sto i 14,8 pro­ce­na­ta i ve­ća je od pro­sječ­ne sto­pe mor­ta­li­te­ta u CG, a auto­ri, ka­ko je na­ve­la, uop­šte ne na­vo­de raz­lo­ge za to.