Po­sled­nji po­da­ci MMF-a po­ka­zu­ju gra­đa­ni­ma Cr­ne Go­re ne­što re­al­ni­je eko­nom­ske in­di­ka­to­re od zva­nič­nih ko­je ure­đu­je i fri­zi­ra Mon­stat, ali još uvi­jek ne­do­volj­no tač­ne jer je sta­nje u cr­no­gor­skoj eko­no­mi­ji i jav­nim fi­nan­si­ja­ma mno­go go­re, oci­je­nio je ko­a­u­tor eko­nom­skog pro­gra­ma SDP-a Če­do­mir Ra­di­če­vić.
On je ka­zao da su osno­vni pa­ra­me­tri ko­je je MMF sa­op­štio da će pro­jek­to­va­ni jav­ni dug na kra­ju te­ku­će go­di­ne iz­no­si­ti 75,5 od­sto BDP-a, da je bu­džet­ski de­fi­cit dvo­ci­fren i da će iz­no­si­ti 12,1 od­sto BDP-a, a ovi ključ­ni in­di­ka­to­ri na­sta­ju iz či­nje­ni­ce da je ova­kva na­ci­o­nal­na eko­no­mi­ja neo­dr­ži­va.
– To po­ka­zu­je spolj­no­tr­go­vin­ski de­fi­cit gdje je po­kri­ve­nost uvo­za sa iz­vo­zom ne­vje­ro­vat­nih 14,9 od­sto i po če­mu je u Evro­pi, a vje­ro­vat­no i svi­je­tu, ubje­dlji­vo na po­sled­njem mje­stu. U eko­nom­skoj te­o­ri­ji je ne­po­zna­ta eko­no­mi­ja sa ovim ni­vo­om spolj­no­tr­go­vin­skog de­fi­ci­ta a ko­ji ge­ne­ri­še sve osta­le ključ­ne pa­ra­me­tre i ra­za­ra­ju­će dje­lu­je po jav­ne fi­nan­si­je. Ko­li­ko je loš ovaj pa­ra­me­tar naj­bo­lje osli­ka­va či­nje­ni­ca da je eko­no­mi­ja BiH na pred­zad­njem mje­stu u Evro­pi sa 56 od­sto po­kri­ve­no­sti uvo­za sa iz­vo­zom – ob­ja­snio je Ra­di­če­vić.
Ka­da se to­me do­da i struk­tu­ra cr­no­gor­skog jav­nog du­ga u kom­pi­la­ci­ji sa struk­tu­rom dr­žav­ne imo­vi­ne, ka­že Ra­di­če­vić, on­da shva­ti­mo da smo pred sa­mim am­bi­som. Do po­lo­vi­ne sle­de­će go­di­ne doći će do slo­ma jav­nih fi­nan­si­ja.
– Cr­na Go­ra je je­di­na u okru­že­nju pr­o­da­la pred­u­ze­ća ko­ja su uvi­jek u dr­žav­noj svo­ji­ni kao 43 od­sto EPCG-a, Te­le­kom sa kom­plet­nom in­fra­struk­tu­rom, Ju­go­pe­trol sa ka­pa­ci­te­ti­ma za pre­ta­ka­nje kao je­di­nu kom­pa­ni­ju za pro­met naf­te i naf­ti­nih de­ri­va­ta a da u isto to vri­je­me dr­ža­va ni­je jed­nog cen­ta ulo­ži­la u ka­pi­tal­ne in­ve­sti­ci­je ta­ko da je je­di­na dr­ža­va u Evro­pi bez jed­nog me­tra auto­pu­ta. Da­kle, ka­da bi dr­ža­ve iz okru­že­nja pro­da­li sve ono što je Cr­na Go­ra već ura­di­la, kao i ka­pi­tal­ne in­ve­sti­ci­je na osno­vu ko­jih se i za­du­ži­va­la, on­da bi se one mo­gle pot­pu­no, ili sko­ro pot­pu­no oslo­bo­di­ti jav­nog du­ga – po­ru­čio je Ra­di­če­vić.
On na­gla­ša­va da je re­zul­tat ne­što ve­ćih za­ra­da i pen­zi­ja u Cr­noj Go­ri is­klju­či­vo plod po­li­tič­ke no­men­kla­tu­re a u svr­hu op­stan­ka na vla­sti bez ob­zi­ra što na­ci­o­nal­na eko­no­mi­ja po­kle­kla zbog pre­vi­so­ke jav­ne po­tro­šnje.
– Sve to sku­pa je još je­dan čvrst ga­rant da nam, do sre­di­ne na­red­ne go­di­ne, ne gi­ne slom jav­nih fi­nan­si­ja. Struk­tu­ra na­ci­o­nal­ne eko­no­mi­je je do­mi­nant­no u in­ve­sti­ci­o­no gra­đe­vin­skom sek­to­ru gdje se na­sto­ji pre­ni­je­ti i na re­su­r­se ko­ji bi mo­ra­li bi­ti osnov pro­ši­re­nja eko­nom­skih ak­tiv­no­sti ali se oni be­smi­sle­no tro­še kroz jed­no­krat­nu upo­tre­bu i iz­grad­nju no­vih na­se­lja i gra­do­va na pje­ni od mo­ra kao što je slu­čaj sa Lu­šti­com, Mi­lo­če­rom ili Bu­lja­ri­com – po­ja­šnja­va Ra­di­če­vić.B.Ma.