Ni­jed­na od se­dam li­kvi­da­ci­ja ko­je se do­vo­de u ve­zu sa du­van­skom ma­fi­jom još uvi­jek ni­je ra­svi­je­tlje­na do kra­ja iako je od pr­vog ubi­stva za ko­je se sum­nja da je na­ru­če­no iz tih kru­go­va pro­šlo 16 go­di­na. Na me­ti du­van­ske ma­fi­je na­šli su se bi­zni­sme­ni i vi­so­ki po­li­cij­ski slu­žbe­ni­ci ko­ji su do­vo­đe­ni u di­rekt­nu ve­zu sa še­fo­vi­ma tog kar­te­la, ali i no­vi­na­ri Du­ško Jo­va­no­vić i Ivo Pu­ka­nić, ko­ji su pi­sa­li o tim ma­fi­ja­škim po­slo­vi­ma. Pre­ma po­li­cij­skim evi­den­ci­ja­ma, po­red Jo­va­no­vi­ća, Pu­ka­ni­ća i Ni­ka Fra­nji­ća, ko­ji je na­stra­dao kao ko­la­te­ral­na žr­tva pri­li­kom li­kvi­da­ci­je hr­vat­skog no­vi­na­ra, žr­tve du­van­ske ma­fi­je su i Go­ran Žu­gić, Vla­di­mir Va­nja Bo­kan, Dar­ko Be­li Ras­po­po­vić i Bla­go­ta Ba­ja Se­ku­lić.
Se­ri­ja li­kvi­da­ci­ja ko­je se do­vo­de u di­rekt­nu ve­zu sa šver­com ci­ga­re­ta po­če­la je 31. ma­ja 2000. go­di­ne u Pod­go­ri­ci. Još uvi­jek ne­po­zna­ti ubi­ca ta­da je sa vi­še hi­ta­ca iz auto­ma­ta ubio Go­ra­na Žu­gi­ća (37), vi­so­kog po­li­cij­skog funk­ci­o­ne­ra i sa­vjet­ni­ka za bez­bjed­nost cr­no­gor­skog pred­sjed­ni­ka Mi­la Đu­ka­no­vi­ća. Do da­nas je osta­lo ne­ja­sno za­što je Žu­gić ubi­jen, iako se u po­li­cij­skim kru­go­vi­ma od mo­men­ta ubi­stva go­vo­ri­lo da je ta li­kvi­da­ci­ja po­ve­za­na sa du­van­skom ma­fi­jom. Pri­pad­ni­ci cr­no­gor­ske po­li­ci­je i is­tra­žni sud­ski or­ga­ni dje­li­mič­no su re­kon­stru­i­sa­li ka­ko se zlo­čin do­go­dio. Žu­gić je te ve­če­ri, oko 23 sa­ta, „audi­jem A6“ sti­gao do zgra­de u ko­joj je sta­no­vao. Par­ki­rao je vo­zi­lo i kre­nuo ka ula­zu. Tog mo­men­ta iz mra­ka se po­ja­vio na­pa­dač i pu­cao mu s le­đa. Is­pa­lio je pet-šest hi­ta­ca iz auto­mat­skog pi­što­lja, od ko­jih su tri po­go­di­la Žu­gi­ća u gla­vu.
Ka­sni­je je Go­ran Sta­nje­vić, ko­ji je bio pred­stav­nik vla­di­ne agen­ci­je za stra­ne in­ve­sti­ci­je, is­pri­čao da je Go­ran Žu­gić ubi­jen sa­mo ne­ko­li­ko mje­se­ci na­kon što mu je on iz Švaj­car­ske do­sta­vio do­ku­men­ta­ci­ju ve­za­nu za is­tra­gu tu­ži­la­štva u Ba­ri­ju o šver­cu ci­ga­re­ta iz­me­đu Cr­ne Go­re i Ita­li­je. Sta­nje­vić je ita­li­jan­skim is­tra­ži­te­lji­ma 2002. go­di­ne is­pri­čao da se ta do­ku­men­ta­ci­ja o kri­jum­ča­re­nju od­no­si­la na ulo­gu ta­da­šnjeg pred­sjed­ni­ka Cr­ne Go­re Mi­la Đu­ka­no­vi­ća u tom po­slu. Sta­nje­vić je pa­pi­re u Cr­nu Go­ru do­nio na­kon što je s njim kon­tak­ti­ra­la su­pru­ga „kra­lja šver­ca” Ći­ra Ma­ca­re­le.
Ne­ko­li­ko mje­se­ci ka­sni­je, 17. ok­to­bra 2000. go­di­ne, pod još ne­raz­ja­šnje­nim okol­no­sti­ma, u Ati­ni je ubi­jen Vla­di­mir Va­nja Bo­kan (40), za ko­ga se go­vo­ri­lo da je je­dan od naj­bo­ga­ti­jih lju­di na Bal­ka­nu. Pre­ma sa­op­šte­nju grč­ke po­li­ci­je, na Bo­ka­na su pu­ca­la dvo­ji­ca napadača u Va­ri­ju, ju­žnom pred­gra­đu Ati­ne. Na­pa­da­či su Bo­ka­na če­ka­li u za­sje­di, a po­li­ci­ja je sa­op­šti­la da sum­nja da su Bo­ka­na li­kvi­di­ra­li lju­di iz pod­ze­mlja.
Pri­ča­lo se da je Bo­kan po­ve­zan sa cr­no­gor­skom ma­fi­jom i da je naj­vi­še „ra­dio“ sa ci­ga­re­ta­ma i naf­tom. Imao je i špe­di­ter­sku fir­mu sa de­se­ti­na­ma ka­mi­o­na i šle­pe­ra, a u nje­go­vom vla­sni­štvu, ka­ko su pi­sa­li me­di­ji, bi­lo je i ne­ko­li­ko avi­o­na „ilju­šin“. Po­ve­zi­van je i sa Stan­kom Su­bo­ti­ćem Ca­ne­tom, i to oko po­slo­va sa ci­ga­re­ta­ma. Za Bo­ka­na se go­vo­ri­lo i da je bli­zak sa ta­da­šnjim pred­sjed­ni­kom Cr­ne Go­re Mi­lom Đu­ka­no­vi­ćem.
Go­di­nu ka­sni­je, vi­so­ki funk­ci­o­ner dr­žav­ne bez­bjed­no­sti Dar­ko Ras­po­po­vić Be­li ubi­jen je u cen­tru Pod­go­ri­ce. Na nje­ga je još uvi­jek ne­po­zna­ti na­pa­dač pu­cao 8. ja­nu­a­ra 2001. go­di­ne, a nje­go­va smrt je u po­li­cij­skim kru­go­vi­ma po­ve­zi­va­na sa li­kvi­da­ci­jom Go­ra­na Žu­gi­ća. Ubi­stvo se do­go­di­lo na­o­či­gled mno­go­broj­nih gra­đa­na, is­pred ta­da­šnje pro­dav­ni­ce „Meks“ na glav­nom grad­skom tr­gu. Ubica se pri­šu­njao po­li­cij­skom funk­ci­o­ne­ru dok je on po­ku­ša­vao da otvo­ri ge­pek auto­mo­bi­la i unu­tra sta­vi ke­su sa ku­plje­nom ro­bom. Iz ne­po­sred­ne bli­zi­ne, s le­đa, pu­cao je u nje­ga iz „škor­pi­o­na“, naj­vje­ro­vat­ni­je sa pri­gu­ši­va­čem.
Pod­go­ri­ča­nin Bla­go­ta Ba­ja Se­ku­lić (36) iz­re­še­tan je sa 24 hi­ca iz „he­kle­ra” 30. ma­ja 2001. go­di­ne u Bu­dvi, dva sa­ta po­sli­je po­no­ći, ne­da­le­ko od sta­re auto­bu­ske sta­ni­ce. Ubi­ca je če­kao skri­ven iza ogra­de obli­žnje ku­će na­i­la­zak Se­ku­li­će­vog dži­pa „grand či­ro­ki” i iz ne­po­sred­ne bli­zi­ne is­pa­lio go­to­vo ci­je­li šar­žer iz auto­mat­skog oruž­ja „he­kler”. O Se­ku­li­ću se da­ni­ma pri­je ne­go što je ubi­jen go­vo­ri­lo u Cr­noj Go­ri zbog pi­sa­nja za­gre­bač­kog „Na­ci­o­na­la”, u ko­jem je, iz­me­đu osta­log, ob­ja­vlje­no da je bio de­sna ru­ka Stan­ka Su­bo­ti­ća Ca­ne­ta, glav­nog du­van­skog bo­sa na Bal­ka­nu.
Ubi­ce Žu­gi­ća, Bo­ka­na, Ras­po­po­vi­ća i Se­ku­li­ća, kao i na­lo­go­dav­ci, ni­ka­da ni­je­su ot­kri­ve­ne.
D.Ž.


No­vi­na­ri ubi­je­ni zbog pi­sa­nja

Zbog raz­ot­kri­va­nja du­van­ske afe­re i ve­ze kri­mi­na­la­ca sa dr­žav­nim vr­hom u Cr­noj Go­ri, ubi­je­ni su Du­ško Jo­va­no­vić, ured­nik i vla­snik „Da­na“,i Ivo Pu­ka­nić, vla­snik za­gre­bač­kog „Na­ci­o­na­la“. Na Jo­va­no­vi­ća je pu­ca­no 27. ma­ja 2004. go­di­ne, oko po­no­ći, is­pred re­dak­ci­je „Da­na” u Uli­ci 13. jul u Pod­go­ri­ci, u tre­nut­ku ka­da je ušao u svoj auto­mo­bil. Zbog tog ubi­stva kao sa­izvrši­lac je osu­đen Da­mir Man­dić, na 19 go­di­na za­tvo­ra, a na­lo­go­dav­ci i iz­vr­ši­o­ci ni­je­su ot­kri­ve­ni.
Če­ti­ri go­di­ne ka­sni­je, Ivo Pu­ka­nić i Ni­ko Fra­njić ubi­je­ni su u aten­ta­tu u Za­gre­bu. Ubi­stvo se do­go­di­lo 23. ok­to­bra 2008. go­di­ne. Ubi­je­ni su auto-bom­bom kod sje­di­šta „Na­ci­o­na­la”. Za to ubi­stvo osu­đe­no je vi­še li­ca, ko­ja iz­dr­ža­va­ju za­tvor­ske ka­zne.