Jav­ni dug Cr­ne Go­re do kra­ja 2019. go­di­ne po­ve­ća­će se iz­me­đu 900 mi­li­o­na i mi­li­jar­du eura, po­ka­zu­ju po­da­ci iz na­cr­ta eko­nom­skih re­for­mi za pe­ri­od od ove do 2019. go­di­ne. Pre­ma osnov­nom sce­na­ri­ju kre­ta­nja jav­nog du­ga, on će se po­ve­ća­ti za sko­ro 900 mi­li­o­na eura, a pre­ma sce­na­ri­ju ni­žeg ra­sta po­ve­ća­nje će iz­no­si­ti mi­li­jar­du eura. Isto­vre­meno, Vla­da je pro­ci­je­ni­la da će BDP za tri go­di­ne po­ra­sti 630 mi­li­o­na, pre­ma osnov­nom sce­na­ri­ju, od­no­sno 420 mi­li­o­na, pre­ma sce­na­ri­ju ni­žeg ra­sta. Do 2019. go­di­ne pla­ni­ra­no je za­du­že­nje od mi­li­jar­du i po eura.
Pre­ma po­da­ci­ma iz do­ku­men­ta ko­ji je Vla­da ju­če ob­ja­vi­la, jav­ni dug je na kra­ju 2016. go­di­ne iz­no­sio 2,485 mi­li­jar­di eura, što je 66,6 od­sto BDP-a, dok će na kra­ju 2019, pre­ma osnov­nom sce­na­ri­ju iz­no­si­ti 3,37 mi­li­jar­di i bi­će 77,5 od­sto BDP-a. Pre­ma sce­na­ri­ju ni­žeg ra­sta, jav­ni dug će za tri go­di­ne iz­no­si­ti 3,486 mi­li­jar­di eura i bi­će 83,98 od­sto BDP-a.
Pre­ma tim po­da­ci­ma, sva­ki gra­đa­nin zbog Vla­de tre­nut­no du­gu­je 3,9 hi­lja­da eura, dok će na kra­ju 2019. go­di­ne du­go­va­ti 5,6 hi­lja­da eura, što je za 1,7 hi­lja­da vi­še.
BDP je u 2016. go­di­ni pro­ci­je­njen na 3,729 mi­li­jar­di eura. Na kra­ju 2019. go­di­ne Vla­da pro­cje­nju­je da će, pre­ma osnov­nom sce­na­ri­ju, iz­no­si­ti 4,357 mi­li­jar­di, a pre­ma sce­na­ri­ju ni­žeg ra­sta bi­će 4,152 mi­li­jar­de. Raz­li­ka iz­me­đu dva sce­na­ri­ja je 200 mi­li­o­na eura.
– Za 2017. go­di­nu je pred­vi­đe­no za­du­ži­va­nje od 454,3 mi­li­o­na eura, dok će u 2018. go­di­ni ne­do­sta­ju­ća sred­stva iz­no­si­ti 375 mi­li­o­na, a u 2019. go­di­ni 672 mi­li­o­na eura. Po­ve­ća­nje oba­ve­za u 2019. go­di­ni je pr­ven­stve­no zbog ot­pla­te Euro­bon­da iz 2014. go­di­ne u iz­no­su od 280 mi­li­o­na eura. Od ukup­nog iz­no­sa ne­do­sta­ju­ćih sred­sta­va, oko 230 mi­li­o­na u 2018. i 178 mi­li­o­na u 2019, od­no­si se na sred­stva za fi­nan­si­ra­nje auto­pu­ta. Sred­stva su obez­bi­je­đe­na kroz za­klju­če­ni kre­dit­ni aran­žman sa Eks­im ban­kom – pi­še u do­ku­men­tu Vla­de.
Pre­ma nji­ho­vim ri­je­či­ma, naj­ve­ći uti­caj na kre­ta­nje jav­nog du­ga u pe­ri­o­du do 2019. go­di­ne ima­će po­vla­če­nje sred­sta­va za auto­put Bar–Bo­lja­ri. Pred­vi­đe­no je da se go­di­šnje pro­sječ­no po­vla­či po 200 mi­li­o­na eura go­di­šnje.
Pre­ma osnov­nom sce­na­ri­ju, na kra­ju 2017. go­di­ne jav­ni dug bi tre­ba­lo da iz­no­si 2,813 mi­li­jar­di, a na kra­ju 2018. 3.129 mi­li­jar­di. Dug bi se, da­kle, u ovoj go­di­ni po­ve­ćao za sko­ro 330 mi­li­o­na, do­go­di­ne za 316, a u 2019. za 240 mi­li­o­na eura.
Sce­na­rio ni­žeg ra­sta pred­vi­đa rast du­ga u ovoj go­di­ni za 345 mi­li­o­na, na­red­noj za 352 mi­li­o­na, a u 2019. za 304 mi­li­o­na.
– Zbog zna­čaj­nog ra­sta du­ga u pe­ri­o­du do 2019. go­di­ne po­treb­no je spro­vo­di­ti fi­skal­nu po­li­ti­ku ko­ja će bi­ti usmje­re­na na za­du­ži­va­nje sa­mo za po­tre­be ka­pi­tal­nih pro­je­ka­ta, a sve u ci­lju pod­sti­ca­nja pri­vred­nog ra­sta. Usled po­ten­ci­jal­nih ri­zi­ka pro­cje­nju­je se da bi mo­glo do­ći do po­ve­ća­nja ci­je­ne za­du­ži­va­nja, ko­ja bi za ne­kih je­dan do dva pro­cent­na po­e­na po­ve­ća­la tro­ško­ve iz­da­va­nja ob­ve­zni­ca, što ne bi do­ve­lo obez­bje­đi­va­nje sred­sta­va na tr­ži­štu. Ka­ko bi se sma­nji­la iz­lo­že­nost me­đu­na­rod­nom tr­ži­štu, isto­vre­me­no se vo­de pre­go­vo­ri i sa me­đu­na­rod­nim ban­ka­ma oko za­klju­če­nja bi­la­te­ral­nih aran­žma­na, kao i ana­li­za do­ma­ćeg tr­ži­šta, kao re­zer­vni plan u slu­ča­ju da do­đe do ne­mo­guć­no­sti pri­stu­pa tr­ži­štu – pi­še u do­ku­men­tu ko­ji će do 23. ja­nu­a­ra bi­ti pred­met kon­sul­ta­ci­ja sa jav­no­šću.
D.M.