Pi­še: Mi­li­sav S. Po­po­vić


U sirotišt­u
Molim Vas! Sva dokumenta! Ne samo kvartalni izvješ­taj - upravnica je izletjela iz kancelarije potprašena strahom od inspekt­orke. Ova je ostala da sjedi namrgođena prelistavajući neke slijepljene papire na kri­lu. Osjeti pogled iza odš­krinutih vrata.
Šta radiš tu dijete? -Odjednom se od vrha nosa izvuče i pojavi glava djevojčice sa najružnijim mogućim kikicama. Gledala je začuđeno "Nisam ja dijete! Ja sam mala!". Pomisli kako je preslatk­a.
-Šta radiš tu?
-Niš­ta- stavi ruke u džepove pantalona sa tregerima - a šta ti radiš tu?
-Vr­šim nadzor.
-A ja sam došla da kradem.
-E, pa kradi poslije... uostalom šta kradeš?
-Ne mogu poslije, jadna! Dogovorila sam se sa direk­torkom Brankom da mogu da ukradem gumene bombone kada ona nije tu. Ona ode u osam da kuva kafu, ja dođem i uzmem bombone.
-Pa kako je krađa kada ona zna za to?
-Ona mi­sli da joj kradem štapiće... nisam ja glupa znaš - primače joj se - ... Jesi li ti, teto, uvijek tako nervozna?
-Uglavnom... imam anksioznost.
-Žari li te dok pi­škiš?
-Ne... žari li tebe?
-Samo ako uđe u oči.
-Dijete... ovaj mala.. moram da radim. Zar ne bi trebalo da ideš da spavaš?
-Aha, ali sam dala ku­ku­ruz debeloj Miri da spava u oba kreveta. Ona će meni sjutra da vrati čarape. Ali to je duga priča, ne mogu sad da ti objašnjavam. A šta je to angziozi?
-Uh... to ti je kad dru­gi misle da si umislila da te dru­gi plaše. Istina je da su dru­gi kri­vi zbog toga.
-Da ti ni­si, teto, samo luda?
-Hm... možda.
-I jesi li uvijek takva bila?
-Jesam.
-Od malena?
-Od malena.
-I tvoji te zadržali?
-Da...
-Svaš­ta... - pogleda zamišljeno put direk­toričinog stola, ode, uze kesu gu­mi bombona, strpa šaku u usta i poče da mljacka... - A mene je majka ostavila kada sam bila mala, malešna. I ne znam šta sam loše uradila.
-Žao mi je... da li ovaj... da li plačeš?
-Aha... ali samo utorkom.
-Utorkom?
-Tog je dana riža. Bljak! - uze da vr­ti ki­ki­cu iznad lijevog uveta – Jesi li ti, teto, oženjena?
-Nisam... ali imam vjerenika.
-Taj će da te prevari...
-Kako znaš?
-Pa, ni­si baš najljepša. Jesi vidjela kolike sike ima direk­torica Branka? Nju svi vole zbog toga. A i nervozna si. Znaš kako lju­di kažu kad su zaljubljeni da su samo u tebe zaljubljeni?
-Aha. I?
-Lažu. Zaljubiće se odmah u drugoga. Tako su meni uradili Petar, Jak­ša i Miljan. I onaj mali što jede sline.
-Pa, bi li se ti zaljubila ako si već zaljubljena?
-Naravno! Čim naiđe neko bolji. Ti ne bi?
-Ne, naravno!
-Kako ti, teto, lažeš - unese joj se u facu - I tvoji su te baš baš zadržali?
-DA!
-Pa šta sam ja onda Bogu zgriješila?!
-Koliko imaš godina?
-Osam... ali mogu da se pravim da imam pet - šapnu joj - ionako ne znam sva slova. Potpuno me zbunjuju... ima isto "O" i u ći­ri­li­ci i u latinici?! Kako da ja znam koje je koje?! To je suludo! Da ti ne pričam o "M"... to je tek propast. A tek kad bih imala mamu i da joj kažem "mama"... kako bi ona znala zovem li je na ći­ri­li­ci? Hoćeš li mi objasniti kako to druga, normalna djeca znaju? Da li si ti znala?
Usna joj zadrhti... zubima je stegnu.
-Iz­vi­ni... naljutila sam te.
-Ni­si, dušo... - pomilova je po li­cu - ...divna si. Iz­vi­ni ti što sam bila nervozna.
-Iz­vi­ni­la sam se - naceri se osmijehom najširim - a sad me usvoji!
-Ovaj... pa... znaš djevojčice...
-Ajmo ovako da se igramo... Ako te varenika bude prevario, za dva mjeseca dođi i uzmi me. Važi?
-Pa... Važi vala!
-To­O­oo!!! Onda bih i ja imala slike sa mamom i ne bi sama kikice pravila!
Opet joj zu­bi pomognuše da se lice ne nakrivi kako ne treba.
-Teto... samo sam se šalila. Znam da to ne može. - začu Brankine korake - Moram da idem! Da me ne ot­krije! Pojedi ove štapiće! Na! - uhvati tutanj.
* * *
Došla je za mjesec dana. Sa vjerenikom. Mala je bila tamo. Nije imala kikice, nije se pravila mlađa... i na ulazu od sirotišt­a je snimljena njihova prva fotografija. Zajednička.
Doduše, s vremena na vrijeme bi utorkom tu i tamo zaplakala... iako nije bilo riže. Anksiozna teta je znala da je utorak bio dan kada je ostavljena... pa bi i ona tu i tamo zaplakala. A i ona je sve ređe i ređe bila anksiozna.
Uglavnom! Jedna novost! Naučila je kako se na ći­ri­li­ci i latinici kaže "mama"! Potpuno fluentno i bez akcenta!...kao da je oduvijek tu imenicu koristila.
(Autor je knji­žev­nik)