Pi­še: Ste­fan Je­lić


In­te­re­so­va­nje za iz­bje­glič­ko i hu­ma­ni­tar­no pra­vo u mom slu­ča­ju da­ti­ra još iz stu­dent­skih da­na. Prak­sa oba­vlje­na u UN­HCR-u, u okvi­ru Kli­ni­ke me­đu­na­rod­nog iz­bje­glič­kog pra­va, mo­ot co­urt - si­mu­la­ci­ja su­đe­nja i rad na kon­kret­nim slu­ča­je­vi­ma, kao i osta­le ak­tiv­no­sti u ko­ji­ma sam uče­stvo­vao kao stu­dent, do­dat­no su me mo­ti­vi­sa­le da de­talj­ni­je pra­tim rad de­le­ga­ci­ja UN­HCR-a ši­rom svi­je­ta. Za­hva­lju­ju­ći imejl pu­bli­ka­ci­ja­ma UN­HCR-a, bla­go­vre­me­no do­bi­jam in­for­ma­ci­je o de­ša­va­nji­ma i in­te­r­ven­ci­ja­ma UN­HCR-a na glo­bal­nom ni­vou.
Po­sled­nja pu­bli­ka­ci­ja, ko­ju sam do­bio pri­je ne­ko­li­ko da­na, osta­vi­la me je bez tek­sta. Od­no­si se na de­ša­va­nja u Je­me­nu. Po­tre­sne fo­to­gra­fi­je dje­ce, ra­nje­ni­ka, za­ro­blje­ni­ka, po­ru­še­nih gra­do­va pro­bu­di­će sa­o­sje­ća­nje kod sva­kog ra­ci­o­nal­nog čo­vje­ka.
Za ne­u­pu­će­ne, su­kob u Je­me­nu po­čeo je u mar­tu 2015. go­di­ne i nje­go­va po­za­di­na pro­iz­i­la­zi iz re­li­gij­ske i ple­men­ske po­dje­le u ze­mlji, pr­ven­stve­no in­spi­ri­sa­ne ,,Arap­skim pro­lje­ćem''. Su­kob se vo­di iz­me­đu Vr­hov­nog re­vo­lu­ci­o­nar­nog ko­mi­te­ta sa­sta­vlje­nog od ve­li­kog bro­ja frak­ci­ja iz tzv. po­kre­ta ,,An­sar Alah'', do­mi­nant­no ši­it­skog opre­dje­lje­nja i Vla­de pred­sjed­ni­ka  Abd al-Rab Man­sur al-Ha­di­ja. Ve­o­ma je va­žno na­po­me­nu­ti da po­red do­mi­nant­nog su­ko­ba, ve­li­ki dio te­ri­to­ri­je Je­me­na kon­tro­li­šu te­ro­ri­stič­ke or­ga­ni­za­ci­je bli­ske Al Ka­i­di i ISIL-u. Pri­či­nje­na ma­te­ri­jal­na šte­ta, pre­ma na­vo­di­ma kre­di­bil­nih me­dij­skih ku­ća, pr­ven­stve­no Roj­ter­sa, iz­no­si pre­ko 14 mi­li­jar­di do­la­ra.
Pi­tam se zbog če­ga me­đu­na­rod­na za­jed­ni­ca i da­lje ne­ma slu­ha za pro­na­la­zak efi­ka­snog rje­še­nja ko­je bi spa­si­lo ži­vo­te mi­li­o­na ne­du­žnih ci­vi­la, dje­ce, že­na i ne­ja­kih - iz­bje­gli­ca iz ze­ma­lja ob­u­hva­će­nih su­ko­bi­ma?
Po­da­ci UN­HCR-a uka­zu­ju da je od po­čet­ka su­ko­ba pa sve do da­nas, svo­je do­mo­ve na­pu­sti­lo pre­ko tri mi­li­o­na dr­ža­vlja­na Je­me­na. Ka­ko su­ko­bi još uvi­jek tra­ju, zbog ne­mo­guć­no­sti da se pro­na­đe efi­ka­sno rje­še­nje u zbri­nja­va­nju iz­bje­gli­ca u sre­di­šte su­ko­ba vra­ti­će se pre­ko mi­li­on iz­bje­gli­ca, i na taj na­čin sta­vi­će na koc­ku sop­stve­ni ži­vot i ži­vot svo­jih po­ro­di­ca.
Na­po­mi­njem, iz­bje­gli­ca­ma su ga­ran­to­va­na ista pra­va kao i na­ma. I oni ima­ju pra­vo na ži­vot, obra­zo­va­nje, po­ro­di­cu, na slo­bo­du, baš kao i mi. Zbog ste­re­o­ti­pa i pred­ra­su­da u da­na­šnjem dru­štvu sva­ka oso­ba ko­ja za­tra­ži azil u ne­koj dru­goj ze­mlji, po­seb­no uko­li­ko je po­ri­je­klom iz ze­ma­lja Bli­skog isot­ka, po auto­ma­ti­zmu pred­sta­vlja si­no­nim za te­ro­ri­zam i na­si­lje.
Zbog na­met­nu­tih pred­ra­su­da, pro­na­la­ze se oprav­da­nja za ne­in­ven­tiv­nost u rje­ša­va­nju ovog ve­o­ma bit­nog pro­ble­ma sa ko­jim se su­sre­će čo­vje­čan­stvo.
Na iz­bje­gli­ce se ne smi­je gle­da­ti kao na pro­blem i ste­re­o­tip­no se od­no­si­ti pre­ma nji­ma već je, u skla­du s mo­guć­no­sti­ma, po­treb­no ra­di­ti na nji­ho­voj in­te­gra­ci­ji i ospo­so­blja­va­nju za uče­šće u dru­štvu.
Me­đu­tim, u prak­si si­tu­a­ci­ja je sa­svim dru­ga­či­ja. Vla­de ze­ma­lja se­lek­tiv­no pri­mje­nju­ju oba­ve­zu­ju­će me­đu­na­rod­ne kon­ven­ci­je, i na taj na­čin pod­ri­va­ju si­stem va­že­nja me­đu­na­rod­no- prav­nih nor­mi i obe­smi­šlja­va­ju me­đu­na­rod­no -prav­ni po­re­dak.
Or­ga­ni­za­ci­ja ,,Am­ne­sti in­ter­ne­še­nel'' u naj­no­vi­jem, go­di­šnjem iz­vje­šta­ju, upo­zo­ri­la je da za­ko­ni ko­ji in­kri­mi­ni­šu bor­bu pro­tiv te­ro­ri­zma u ve­li­kom bro­ju evrop­skih ze­ma­lja ima­ju dis­kri­mi­ni­šu­će nor­me pre­ma mu­sli­ma­ni­ma i iz­bje­gli­ca­ma.
Me­đu­na­rod­na za­jed­ni­ca mo­ra pro­na­ći ade­kva­tan na­čin za rje­ša­va­nje pro­ble­ma s ko­ji­ma se su­sre­ću lju­di ko­ji bje­že od ra­ta i gla­di sprem­ni da ri­zi­ku­ju sop­stve­ni ži­vot. Sva­ka oso­ba ko­ja za­tra­ži uto­či­šte u dru­goj ze­mlji, shod­no oba­ve­zu­ju­ćim me­đu­na­rod­nim kon­ven­ci­ja­ma, ne smi­je bi­ti vra­će­na sa gra­ni­ce dok se ne utvr­di či­nje­nič­no sta­nje u ze­mlji po­ri­je­kla i osno­va­nost za­htje­va za do­bi­ja­nje azi­la.
Jer pri­je sve­ga, mo­ral­ni im­pe­ra­tiv sa­vre­me­nog dru­štva je pru­ži­ti po­moć iz­bje­gli­ca­ma i ugro­že­ni­ma po bi­lo kom osno­vu!