Ras­po­la­ga­nje dr­žav­nom imo­vi­nom pred­sta­vlja jed­nu od obla­sti sa naj­vi­šim ste­pe­nom ri­zi­ka ko­rup­ci­je, za­klju­če­no je u ana­li­zi ri­zi­ka od ko­rup­ci­je ko­ju je ne­dav­no ob­ja­vi­lo Mi­ni­star­stvo unu­tra­šnjih po­slo­va (MUP). Iako iz­vje­štaj sa­dr­ži ključ­ne na­la­ze i pre­po­ru­ke ana­li­ze sta­nja i po­tre­ba u Mi­ni­star­stvu unu­tra­šnjih po­slo­va Cr­ne Go­re, sa­go­vor­ni­ci „Da­na“ tvr­de da je bor­ba pro­tiv ko­rup­ci­je ne­mo­gu­ća bez ad­ek­vat­ne re­ak­ci­je nad­le­žnih or­ga­na, pri­je sve­ga tu­ži­la­štva.
Di­na Baj­ram­spa­hić, is­tra­ži­vač jav­nih po­li­ti­ka u In­sti­tu­tu al­ter­na­ti­va (IA), oci­je­ni­la je da iz­mje­ne za­ko­na ne idu u ci­lju sma­nje­nja mo­guć­no­sti ko­rup­tiv­nih rad­nji, već da se pro­ši­rio pro­stor za zlo­u­po­tre­bu na­bav­ki. Na­po­me­nu­la je da, ima­ju­ći u vi­du da su se na re­la­ci­ji po­li­ci­ja – MUP de­si­le afe­re „Li­men­ka“ (ko­ja je za­star­je­la), „Zla­ti­ca“, “zgra­da Upra­ve po­li­ci­je”, ja­sno je da po­sto­ji po­tre­ba za po­ja­ča­nim nad­zo­rom nad skla­pa­njem ugo­vo­ra ve­li­ke vri­jed­no­sti u ovom mi­ni­star­stvu.
Baj­ram­spa­hić je na­gla­si­la da iako ana­li­za MUP-a pre­po­zna­je da je ras­po­la­ga­nje dr­žav­nom imo­vi­nom od iz­u­zet­nog ri­zi­ka za ko­rup­ci­ju, od 2010. go­di­ne ni­je us­po­sta­vljen funk­ci­o­na­lan re­gi­star dr­žav­ne imo­vi­ne na šta na­ša or­ga­ni­za­ci­ja, ta­ko­đe, uka­zu­je go­di­na­ma.
U ana­li­zi MUP-a mo­gu se pro­na­ći broj­ni pro­ble­mi na ko­je IA uka­zu­je, naj­ma­nje po­sled­nje tri go­di­ne, pa se po­sta­vlja pi­ta­nje za­što se ne pre­du­zmu kon­kret­ni ko­ra­ci da se sta­nje po­bolj­ša. Pri­mje­ra ra­di, za­što se ne ra­di na is­pu­nje­nju pre­po­ru­ka za una­pre­đe­nje ra­da unu­tra­š­nje kon­tro­le i una­pre­đe­nju in­sti­tu­cio­nal­nog mo­de­la za utvr­đi­va­nje di­sci­plin­ske od­go­vor­no­sti. Me­đu­tim, ne sa­mo da se ne una­pre­đu­je ne­go se u po­je­di­nim pi­ta­nji­ma ide una­zad. Kon­kret­no, u ana­li­zi MUP-a su po­hva­lje­na od­re­đe­na za­kon­ska rje­še­nja u ve­zi sa jav­nim na­bav­ka­ma i slo­bod­nim pri­stu­pom in­for­ma­ci­ja­ma – ko­ja su u me­đu­vre­me­nu una­za­đe­na. Na­i­me, Vla­da i Skup­šti­na su to­kom ove go­di­ne iz­mi­je­ni­le ove za­ko­ne na go­re, od­no­sno u ko­rist pro­ši­ri­va­nja pro­sto­ra za zlo­u­po­tre­bu na­bav­ki i sa­kri­va­nja po­da­ta­ka od stra­ne or­ga­na vla­sti. Ono što još vi­še za­bri­nja­va je ten­den­ci­ja da se ne osta­ne na to­me, ne­go da se to­kom ove go­di­ne i dru­gi za­ko­ni mi­je­nja­ju i vra­ća­ju na sta­nje od pri­je ne­ko­li­ko go­di­na, kao što je Za­kon o jav­nim oku­plja­nji­ma ko­ji je u nad­le­žno­sti MUP-a – ka­že Baj­ram­spa­hić.
Advo­kat Ve­se­lin Ra­du­lo­vić na­vo­di da je ana­li­za ob­ja­vlje­na, od­no­sno da je ri­zik pro­ci­je­njen, tek po­što je u vi­še slu­ča­je­va dr­ža­va opljač­ka­na, ka­da je na­ne­se­na šte­ta od vi­še sto­ti­na mi­li­o­na eura. Ra­du­lo­vić tvr­di da je ne­do­sta­tak ade­kvat­ne re­ak­ci­je nad­le­žnih in­sti­tu­ci­ja, pri­je svih Dr­žav­nog tu­ži­la­štva, do­veo do to­ga da ri­zik ko­rup­ci­je pri­li­kom ras­po­la­ga­nja dr­žav­nom imo­vi­nom osta­ne vi­sok, mo­žda i ve­ći ne­go što je bio.
Ve­li­ki je broj slu­ča­je­va gdje je dr­žav­nom imo­vi­nom ras­po­la­ga­no oči­gled­no na šte­tu jav­nog in­te­re­sa i u pri­vat­nom in­te­re­su od­re­đe­nih li­ca, a da je ne­či­nje­njem tu­ži­la­štva ili ne­a­de­kvat­nom i, ne­ka­da i ve­o­ma sum­nji­vom, re­ak­ci­jom, to osta­lo bez prav­nog epi­lo­ga u smi­slu utvr­đi­va­nja od­go­vor­no­sti. Ta­kvi slu­ča­je­vi ne mo­gu da se de­se pro­pu­stom ili ko­rup­ci­jom dr­žav­nih slu­žbe­ni­ka, već is­klju­či­vo ko­rup­ci­jom naj­od­go­vor­ni­jih jav­nih funk­ci­o­ne­ra i to je ono što se pre­ćut­ku­je u ovoj ana­li­zi – ka­zao je Ra­du­lo­vić za „Dan”.
Po­ja­snio je da va­že­ći pro­pi­si i pro­ce­du­re u pot­pu­no­sti omo­gu­ća­va­ju ade­kvat­nu re­ak­ci­ju, pa su za­to pre­po­ru­ke iz ana­li­ze pot­pu­no bez zna­ča­ja ka­da je u pi­ta­nju sma­nje­nje ri­zi­ka ko­rup­ci­je u ovoj obla­sti, jer je to mo­gu­će sa­mo pro­fe­si­o­nal­nim i struč­nim po­stu­pa­njem pra­vo­su­đa.
Či­ni se da ne po­sto­ji ni pri­bli­žno do­vo­ljan ste­pen po­li­tič­ke vo­lje za ta­ko ne­što. U pri­log to­me go­vo­ri i či­nje­ni­ca da su ova ana­li­za i pre­po­ru­ke ura­đe­ni na­kon broj­nih slu­ča­je­va gdje je dr­žav­ni bu­džet ošte­ćen za vi­še sto­ti­na mi­li­o­na eura, ali ne­ma ana­li­ze ili kon­sta­ta­ci­je da u go­to­vo svim slu­ča­je­vi­ma ni­je utvr­đe­na od­go­vor­nost (ni gra­đan­ska, ni kri­vič­na, pa ni po­li­tič­ka), ni­ti o to­me šta su raz­lo­zi za to i ko­je su pre­po­ru­ke da se sta­ne na kraj prak­si neo­d­go­vor­no­sti za pljač­ku dr­žav­ne imo­vi­ne- do­da­je Ra­du­lo­vić.
M.V.P.


Uve­sti oba­ve­zu pri­ja­vlji­va­nja imo­vi­ne

U ana­li­zi MUP-a oci­je­nje­no je da su dr­žav­ne in­sti­tu­ci­je u po­stup­ku otu­đi­va­nja vi­ška dr­žav­ne imo­vi­ne du­žne da is­ho­du­ju naj­bo­lji mo­gu­ći re­zul­tat po po­re­ske oba­ve­zni­ke. 
Upo­tre­ba vi­ška opre­me i in­fra­struk­tu­re pred­sta­vlja iza­zov za sve in­sti­tu­ci­je u sek­to­ru bez­bjed­no­sti. U slu­ča­ju da pro­da­ja ili otu­đi­va­nje vi­ška opre­me i in­fra­struk­tu­re ne pod­li­je­žu jed­na­kom nad­zo­ru kao i na­bav­ke u dru­gim obla­sti­ma, upra­vlja­nje opre­mom i vi­škom mo­že da pod­ra­zu­mi­je­va iz­u­zet­no vi­sok ri­zik od ko­rup­ci­je. U prin­ci­pu, pro­da­ji opre­me ili in­fra­struk­tu­re tre­ba da se pri­stu­pa na osno­vu istih na­če­la kao i jav­nim na­bav­ka­ma (jav­no­sti, tran­spa­rent­no­sti, pred­vi­dlji­vo­sti, učin­ko­vi­to­sti i od­go­vor­no­sti) – na­ve­de­no je u ana­li­zi.
Baj­ram­spa­hić je ka­za­la da je sa­gla­sna sa pre­po­ru­kom iz MUP-ove ana­li­ze da je po­treb­no uve­sti oba­ve­zu pri­ja­vlji­va­nja imo­vi­ne i pri­vat­nih in­te­re­sa za li­ca ko­ja se na­la­ze na rad­nim mje­sti­ma osje­tlji­vim na ko­rup­ci­ju, što bi, po­red po­li­cij­skih slu­žbe­ni­ka, tre­ba­lo da uklju­či i rad­na mje­sta dr­žav­nih slu­žbe­ni­ka u mi­ni­star­stvu.
Čak ko­rak da­lje, u rad­noj gru­pi za pri­pre­mu Za­ko­na o unu­tra­šnjim po­slo­vi­ma se za­la­že­mo da se nad­le­žnost unu­tra­šnje kon­tro­le pro­ši­ri sa po­li­cij­skih slu­žbe­ni­ka i na za­po­sle­ne u mi­ni­star­stvu či­ja su rad­na mje­sta pla­nom in­te­gri­te­ta MUP-a pre­po­zna­ta kao vi­so­ko ri­zič­na za ko­rup­ci­ju – do­da­je Baj­ram­spa­hić.