U Cr­noj Go­ri su 284 oso­be pot­pu­no li­še­ne po­slov­ne spo­sob­no­sti, od­no­sno do­ve­de­ne su u sta­nje „gra­đan­ske smr­ti“, a da 60 od­sto njih ni­je ni sa­slu­ša­no to­kom sud­skog po­stup­ka u ko­jem se to od­lu­či­va­lo, po­ka­zao je iz­vje­štaj Ak­ci­je za ljud­ska pra­va (HRA) „Od­u­zi­ma­nje po­slov­ne spo­sob­no­sti u Cr­noj Go­ri“. Ana­li­za je po­ka­za­la da po­stu­pak od­u­zi­ma­nja po­slov­ne spo­sob­no­sti (spo­sob­no­sti sa­mo­stal­nog od­lu­či­va­nja o pra­vi­ma i oba­ve­za­ma) naj­če­šće po­kre­ću naj­bli­ži srod­ni­ci (ro­di­te­lji, bra­ća i se­stre i su­pru­žni­ci), te da je po­treb­no uki­nu­ti taj me­ha­ni­zam.
Autor­ka iz­vje­šta­ja Ko­sa­na Be­ker oci­je­ni­la je da je li­še­nje po­slov­ne spo­sob­no­sti ne­pri­hva­tlji­vo u mo­der­nom dru­štvu i su­prot­no prin­ci­pi­ma po­što­va­nja ljud­skih pra­va i za­bra­ne dis­kri­mi­na­ci­je.
– Od ukup­no 331 ana­li­zi­ra­nog rje­še­nja, po­slov­na spo­sob­nost je pot­pu­no od­u­ze­ta oso­bi pre­ma ko­joj se po­stu­pak vo­dio u čak 284 slu­ča­je­va (85,8 od­sto), od­lu­ka o dje­li­mič­nom li­še­nju je do­ni­je­ta u sa­mo se­dam slu­ča­je­va (2,1 od­sto), a sa­mo u jed­nom slu­ča­ju je vra­će­na po­slov­na spo­sob­nost (0,3 od­sto). U 39 po­stu­pa­ka je do­ni­je­to rje­še­nje ko­jim je utvr­đe­no da je pred­log za li­še­nje po­slov­ne spo­sob­no­sti po­vu­čen ili je pred­log od­bi­jen (11,8 od­sto) – kon­sta­to­va­no je u iz­vje­šta­ju.
Na­vo­di se da je po­slov­ne spo­sob­no­sti li­še­no 160 mu­ška­ra­ca i 132 že­ne.
– Naj­če­šće po­stu­pak za li­še­nje po­slov­ne spo­sob­no­sti po­kre­ću čla­no­vi uže fa­mi­li­je (98), od to­ga otac/maj­ka – 68, sin/kćer­ka – 18, su­prug/su­pru­ga – 12. Čla­no­vi ši­re fa­mi­li­je po­kre­nu­li su 97 po­stu­pa­ka, od to­ga brat/se­stra – 96, unuk/unu­ka – je­dan. Cen­tar za so­ci­jal­ni rad po­kre­nuo je 42 po­stup­ka, a čak 52 po­stup­ka po­kre­nu­li su neo­vla­šće­ni pred­la­ga­či (ne­ćak, sna­ha i slič­no). Naj­vi­še oso­ba je li­še­no po­slov­ne spo­sob­no­sti zbog in­te­lek­tu­al­nog in­va­li­di­te­ta (138), a sli­je­de men­tal­ni/psi­ho­so­ci­jal­ni in­va­li­di­tet (89) i kom­bi­no­va­ne smet­nje (49). Po­red to­ga, 23 oso­be li­še­ne su po­slov­ne spo­sob­no­sti zbog de­men­ci­je ili Al­chaj­mer­ove bo­le­sti, dvi­je zbog in­va­li­di­te­ta i jed­na zbog zlo­u­po­tre­be al­ko­ho­la – po­ka­za­la je ana­li­za pri­mje­ne Za­ko­na o van­par­nič­nom po­stup­ku i dru­gih pro­pi­sa.
U iz­vje­šta­ju je uka­za­no da pro­pi­si Cr­ne Go­re, ko­ji­ma se re­gu­li­še ova ma­te­ri­ja, ni­je­su u sa­gla­sno­sti sa Kon­ven­ci­jom o pra­vi­ma oso­ba sa in­va­li­di­te­tom, kao ni sa Evrop­skom kon­ven­ci­jom o ljud­skim pra­vi­ma i osnov­nim slo­bo­da­ma.
– Za­bri­nja­va­ju­će je što u pre­ko 60 od­sto slu­ča­je­va oso­ba ni­je sa­slu­ša­na u po­stup­ku ili o to­me ne­ma po­da­ta­ka. U 62 po­stup­ka oso­ba je sa­slu­ša­na, a u 48 sud je vi­dio oso­bu o či­joj po­slov­noj spo­sob­no­sti od­lu­ču­je, ali ne­ma po­da­ta­ka da li je oso­ba sa­slu­ša­na u po­stup­ku – kon­sta­to­va­la je Ko­sa­na Be­ker, autor­ka iz­vje­šta­ja.
U 215 slu­ča­je­va oso­bu je za­stu­pao pri­vre­me­ni sta­ra­telj, dok u 65 slu­ča­je­va ni­je ima­la za­stu­pa­nje. Od 30 ana­li­zi­ra­nih rje­še­nja u po­stup­ci­ma za pro­du­že­nje ro­di­telj­skog pra­va, ono je pro­du­že­no u 24 slu­ča­ja, u šest je pred­log po­vu­čen, od­no­sno od­bi­jen i ni­je bi­lo ni­jed­nog po­stup­ka u ko­jem je uki­nu­to pro­du­že­no ro­di­telj­sko pra­vo.
Iz­vr­šna di­rek­to­ri­ca HRA Tea Gor­janc Pre­le­vić po­ru­či­la je da smo kao dru­štvo du­žni da omo­gu­ći­mo da oso­be sa in­va­li­di­te­tom (OSI) uži­va­ju pra­va, ne na naš na­čin, već na na­čin ko­ji će njih uči­ni­ti rav­no­prav­nim sa na­ma.
– Za­mi­sli­te ka­ko bi­smo se osje­ća­li da ne­ko dru­gi od­lu­ču­je umje­sto nas, o to­me gdje će­mo da ži­vi­mo, sa kim će­mo da ži­vi­mo, da li će­mo mo­ći da vo­li­mo. Da li će­mo mo­ći da ži­vi­mo sa oso­bom ko­ju vo­li­mo, uklju­ču­ju­ći i sa na­šom dje­com? Da li će­mo mo­ći da bu­de­mo ro­di­te­lji ili ne? Da li će­mo bi­ti za­tvo­re­ni, za­klju­ča­ni? Da li će­mo mo­ra­ti da pri­ma­mo lje­ko­ve ili čak i elek­tro­šo­ko­ve? Ka­ko bi to iz­gle­da­lo da ima­mo ne­ku oso­bu ko­ja od­lu­ču­je za nas? Zar ne bi­smo ima­li osje­ćaj da smo iz­gu­bi­li do­sto­jan­stvo i zar ne bi­smo že­lje­li da nam se ono vra­ti – pi­ta­la je Gor­janc Pre­le­vić, ci­ti­ra­ju­ći do­ku­ment gru­pe ko­ja se za­la­že za pra­va OSI.
Za­štit­nik ljud­skih pra­va i slo­bo­da Šuć­ko Ba­ko­vić na­veo je da su su­do­vi u 2015. i 2016. go­di­ni li­ša­va­li po­slov­ne spo­sob­no­sti gra­đa­ne u Cr­noj Go­ri zbog du­šev­nih obo­lje­nja i in­va­li­di­te­ta. Upo­zo­rio je da po­lo­žaj OSI i da­lje ni­je za­do­vo­lja­va­ju­ći.
– Iz­vje­štaj i ana­li­za po­ka­zu­ju da je u Cr­noj Go­ri neo­p­hod­no re­for­mi­sa­ti za­ko­no­dav­stvo ko­jim se ure­đu­je li­še­nje po­slov­ne spo­sob­no­sti i pro­du­že­nje ro­di­telj­skog pra­va. Po­sto­je­će za­ko­no­dav­stvo je uve­li­ko za­star­je­lo i pre­va­zi­đe­no – upo­zo­rio je on.
Pred­stav­nik Mi­ni­star­stva prav­de i su­di­ja Ibra­him Sma­i­lo­vić pi­tao je ka­kav je naš do­pri­nos cje­lo­kup­noj dru­štve­noj za­jed­ni­ci i ka­ko se ta za­jed­ni­ca mo­že op­ho­di­ti pre­ma na­ma ako se umje­sto po­dr­ške u od­lu­či­va­nju pri­mi­je­ni za­mjen­sko od­lu­či­va­nje.
– Su­do­vi če­sto svo­je od­lu­ke za­sni­va­ju is­klju­či­vo na na­la­zi­ma vje­šta­ka ko­ji zna i da pre­su­di, od­no­sno pre­po­ru­či od­u­zi­ma­nje po­slov­ne spo­sob­no­sti – sa­op­štio je on.
Šef De­le­ga­ci­je Evrop­ske uni­je (EU) u Cr­noj Go­ri Aivo Orav ka­zao je da je neo­p­hod­na re­for­ma u ovoj obla­sti, te da i dio evrop­skih za­ko­no­dav­sta­va tre­ba da se re­for­mi­še u tom di­je­lu.
Di­rek­tor Di­rek­to­ra­ta za so­ci­jal­no sta­ra­nje i dje­či­ju za­šti­tu u Mi­ni­star­stvu ra­da Go­ran Ku­še­vi­ja sma­tra da je evi­dent­no da se cr­no­gor­sko za­ko­no­dav­stvo u ovoj obla­sti mo­ra usa­gla­sa­ti sa od­red­ba­ma kon­ven­ci­ja.
– Od­lu­či­va­nje uz po­dr­šku tre­ba da obez­bi­je­di za­šti­tu svih pra­va – pra­vo na po­slov­nu spo­sob­nost, pra­vo na jed­na­kost, jed­na­ko pri­zna­va­nje pred za­ko­nom... – na­gla­sio je on.
A.O.


Ne­ma al­ter­na­ti­ve

U za­ključ­ci­ma iz­vje­šta­ja kon­sta­to­va­no je da u za­ko­no­dav­stvu Cr­ne Go­re i da­lje po­sto­ji mo­guć­nost da od­ra­sla oso­ba bu­de pot­pu­no ili dje­li­mič­no li­še­na po­slov­ne spo­sob­no­sti na osno­vu in­va­li­di­te­ta.
– Ni­je pro­pi­sa­na al­ter­na­ti­va li­še­nju po­slov­ne spo­sob­no­sti. Is­tra­ži­va­nje sud­ske prak­se je po­ka­za­lo da je dje­li­mič­no li­še­nje po­slov­ne spo­sob­no­sti vr­lo ri­jet­ko, za­bi­lje­že­no je u sve­ga dva od­sto slu­ča­je­va. Po­red to­ga, ozbi­ljan je ne­do­sta­tak što sud ne od­re­đu­je obim dje­li­mič­nog li­še­nja po­slov­ne spo­sob­no­sti, već od­ra­slu oso­bu iz­jed­na­ča­va sa ma­lo­ljet­ni­kom uz­ra­sta 14–18 go­di­na – na­vo­di se u ana­li­zi.