-ŽA­BLjAK- Vla­sni­ci svih osam fir­mi sa Ža­blja­ka ko­je se ba­ve pru­ža­njem uslu­ga raf­tin­ga ri­je­kom Ta­rom od­lu­či­li su da for­mi­ra­ju udru­že­nje zbog, ka­ko na­vo­de, po­tre­be za­jed­nič­kog dje­lo­va­nja, fun­ci­o­ni­sa­nja i za­šti­te sop­stve­nih in­te­re­sa. Na osni­vač­koj skup­šti­ni „Udru­že­nja raf­te­ra i sta­nov­ni­štva Na­ci­o­nal­nog par­ka Dur­mi­tor“, ka­ko su ga na­zva­li, iza­bra­li su ru­ko­vod­stvo na či­jem če­lu su Go­ran Le­ko­vić, Đo­le i Slav­ko Klja­je­vić i Mi­ro­slav Šlji­van­ča­nin.
Ka­ko se ču­lo na skup­šti­ni, dok raf­te­ri kraj­nje pro­fe­si­o­nal­no i kva­li­tet­no pru­ža­ju uslu­ge raf­tin­ga, uslo­vi pod ko­ji­ma ra­de su na ne­za­do­vo­lja­va­ju­ćem ni­vou. Po­seb­no ih bri­ne ma­će­hin­ski od­nos JP NPCG i to­tal­na pa­siv­nost i ne­za­in­te­re­so­va­nost op­štin­skih struk­tu­ra i lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve. Raf­te­re bri­nu i na­ja­ve ko­je do­la­ze iz upra­ve NPCG o sko­ri­joj tran­sfor­ma­ci­ji ovog jav­nog pred­u­ze­ća, a po­tom i da­va­nja kon­ce­si­ja za pru­ža­nje uslu­ga raf­tin­ga, što u pre­vo­du zna­či da ho­će sve lju­de ko­ji ži­ve i ra­de u ovom za­šti­će­nom pod­ruč­ju da iz­ba­ce iz svih mo­gu­ćih va­ri­jan­ti.
Pred­sjed­nik udru­že­nja Go­ran Le­ko­vić is­ti­če da im ne­ma op­stan­ka ako do­đe ne­ko sa stra­ne, kao što se na­go­vje­šta­va.
-Po­što NPCG kao jav­no pr­du­ze­će ne­ma pra­vo da iz­da kon­ce­si­je, na­mje­ra­va­ju da se tran­sfor­mi­šu u AD ili DOO. Sve ra­de smi­šlje­no ka­ko bi se do­ko­pa­li sve­ga što do­no­si pri­hod, a da ne ula­žu ni­šta. Ima­mo in­fo­r­ma­ci­ju da se na ne­dav­no odr­ža­nom sa­stan­ku go­vo­ri­lo o to­me da NPCG pla­ni­ra­ju da na­ba­ve opre­mu, ko­ju će ustu­pi­ti iza­bra­nom kon­ce­si­o­na­ru, a na­ma će se za­bra­ni­ti ova dje­lat­nost. Na­ma je cilj da to ne do­zvo­li­mo, ve­za­li smo se­be i svo­je po­ro­di­ce za ovaj po­sao i sad tre­ba da nam do­ve­du ko zna ko­ga i oda­kle da nam uzmu par­če hlje­ba. Od ovo­ga po­sla, ko­ji je se­zon­skog ka­rak­te­ra, ži­vi i op­sta­je pre­ko sto­ti­nu po­ro­di­ca. Ako do­zvo­li­mo da nam uzmu po­sao ko­ji kva­li­tet­no i struč­no ra­di­mo, on­da smo do­zvo­li­ti da nam uzmu ži­vo­te. Ra­di za­šti­te in­te­re­sa fir­mi ko­je pru­ža­ju uslu­ge raf­tin­ga na ri­je­ci Ta­ri i ko­je gra­vi­ti­ra­ju onim pod­ruč­jem, for­mi­ra­li smo udru­že­nje. Ako do­zvo­li­mo kon­ce­si­je, to je kraj, sa­mo će ne­ki od nas kao ski­pe­ri i po­moć­na na­jam­na rad­na sna­ga bi­ti slu­ge bje­lo­svjet­skim hoh­šta­ple­ri­ma-is­ti­če Le­ko­vić.
Fir­me, čla­ni­ce no­vo­for­mi­ra­nog udru­že­nja, za tak­se i ula­zni­ce sva­ke se­zo­ne NPCG upla­te po ne­ko­li­ko sto­ti­na hi­lja­da eura, a pla­ća­ju ko­mu­nal­nu tak­su pet eura po čam­cu. Za­uz­vrat, na­vo­de, ne do­bi­ja­ju ni­šta. Ne­ma­ju osnov­ne uslo­ve za rad, sme­će ne­ma­ju gdje da od­lo­že već ga u svo­jim vo­zi­li­ma vra­ća­ju na de­po­ni­ju, a pri­la­zni pu­te­vi do od­re­di­šta su u ka­ta­stro­fal­nom sta­nju.
-Svje­do­ci smo da Na­ci­o­nal­ni par­ko­vi Cr­ne Go­re, u či­jem je sa­sta­vu i naj­ljep­ši, naj­pri­vlač­ni­ji, pa sa­mim tim i naj­pro­fi­ta­bil­ni­ji NP ,,Dur­mi­tor”, ni­šta i ne po­ku­ša­va­ju da ura­de na una­pre­đe­nju tu­ri­stič­ke po­nu­de u ka­njo­nu ri­je­ke Ta­re. Go­di­na­ma nas ob­ma­nju­ju, sva­ke go­di­ne ista pri­ča. Vi­še nas je sra­mo­ta od go­sti­ju ko­ji se svla­če i pre­svla­če na le­di­ni, iza auto­mo­bi­la, po šu­ma­ma i go­ra­ma na­šeg ka­njo­na. O to­a­le­ti­ma i da ne pri­ča­mo, go­sti idu po šu­mi i po li­va­da­ma u to­a­le­te, a go­spo­da iz NPCG ka­žu da je sve u re­du i da ne tre­ba ni­šta mi­je­nja­ti. Sva­ki euro što na­pla­te go­sti­ma za ula­zni­ce i tak­se po­ne­su za Pod­go­ri­cu, a ni klu­pu da na­pra­ve u ka­njo­nu. Vu­če­mo čam­ce do ri­je­ke pre­ko ka­me­nja, a ta­ko ih pre­ko ka­me­nja vu­če­mo iz ri­je­ke do auto­mo­bi­la, jer ni­je­su u sta­nju ni to da na­pra­ve i ure­de. Uni­šta­va­mo na­šu opre­mu, a NPCG to ne in­te­re­su­je već sa­mo da na­pla­te tak­se i ula­zni­ce. Pi­ta­mo ih šta su ura­di­li na za­šti­ti ka­njo­na Ta­re i kad su po­sled­nji put oči­sti­li ko­ri­to ri­je­ke. Sra­mo­ta – ogor­čen je raf­ter Da­ne No­vo­sel.
V.Š.


Taj­ku­ni se na­me­ra­či­li na „Su­zu Evro­pe”

Raf­ter Mi­ro­slav Šlji­van­ča­nin pod­sje­ća da Une­skov pro­gram pre­ci­zi­ra da tre­ba omo­gu­ći­ti su­ži­vot pri­ro­de i čo­vje­ka na tom pro­druč­ju.
-Za­pre­pa­šću­ju­će je da JPCG ni­gdje ne po­mi­nje pro­gram za­šti­te Une­sko vri­jed­no­sti već se sa­mo go­vo­ri o ci­fra­ma i eko­nom­skoj ra­ču­ni­ci. Ne­ma ni­ka­kve sum­nje da po­sto­je od­re­đe­ni kru­go­vi u Cr­noj Go­ri ko­ji ži­ve od tu­đeg ra­da, ti­me što se na raz­ne na­či­ne do­ko­pa­va­ju bo­gat­stva od šu­ma, pre­ko mo­ra do lu­tri­je pa evo opet Ta­ra do­šla na red. Osni­va­nje udru­že­nja je neo­p­hod­na po­tre­ba, jer je oči­gled­no da od­re­đe­ni kru­go­vi u NPCG ra­de u ko­rist i pod in­struk­ci­ja­ma ne­ko­ga van par­ka da bi za­stu­pa­li sa­mo nji­ho­ve in­te­re­se. Me­đu­tim, u sve­mu to­me ne po­mi­nje se jed­na či­nje­ni­ca da je Ta­ra Une­skov re­zer­vat „Čo­vjek i bi­os­fe­ra“. A u de­kla­ra­ci­ji ove svjet­ske or­ga­ni­za­ci­je se na­vo­di da tre­ba omo­gu­ći­ti sta­nov­ni­štvu tog pod­ruč­ja da obez­be­đu­je se­bi eg­zi­sten­ci­ju ko­ri­ste­ći re­sur­se to­ga pri­rod­nog do­bra. Ni­gdje na svi­je­tu re­zer­vat pod za­šti­tom Une­ska ni­je dat pod kon­ce­si­je-na­vo­di Šlji­van­ča­nin.


Oba­vi­je­sti­će kan­ce­la­ri­ju Une­ska

No­vo­for­mi­ra­no Udru­že­nje bro­ji osam re­gi­stro­va­nih fir­mi ko­je se ba­ve raf­tin­gom i ko­je što di­rekt­no što in­di­rekt­no za­po­šlja­va­ju pre­ko 150 lju­di sa ovog pod­ruč­ja.
-Ovom pri­li­kom upo­zo­ra­va­mo NPCG da im ne pa­da­ju na pa­met su­lu­de ide­je već da do­đu i da za­jed­no s na­ma, ko­ji bri­ne­mo o ri­je­ci i ka­njo­nu, ra­de na za­šti­ti i una­pre­đe­nju ovog pod­ru­cja ka­ko bi ga mir­ne sa­vje­sti pre­da­li na­red­nim ge­ne­ra­ci­ja­ma. Bo­ri­će­mo se i bra­ni­će­mo ri­je­ku Ta­ru od njih sa­mih, od NPCG i bi­lo ko­ga dru­gog. Usko­ro će­mo us­po­sta­vi­ti stal­nu ve­zu sa kan­ce­la­ri­jom Une­ska. Ko po­ku­ša bi­lo šta što ni­je re­gu­li­sa­no pro­gra­mom za­šti­te „Čo­vek i bi­os­fe­ra“, ima­će u na­ma ne­pre­mo­sti­vu pre­pre­ku. Sva mo­gu­ća sred­stva upo­tri­je­bi­će­mo za za­šti­tu Ta­re i nje­nog ka­njo­na-po­ru­ču­ju čla­no­vi udru­že­nja.