Oko 200 brat­stve­ni­ka iz ra­znih kra­je­va svi­je­ta oku­pi­lo se ne­dav­no na če­tvr­tom po re­du sa­bo­ru brat­stva Ga­če­vi­ća u Mi­lo­šev­cu kod Šap­ca. Pret­hod­nih go­di­na Ga­če­vi­ći su se oku­plja­li u Plje­vlji­ma i Bi­je­lom Po­lju, a ove go­di­ne, do­ma­ći­ni brat­stve­nič­kog sku­pa su bi­li Ga­če­vi­ći ko­ji su dav­no od­se­li­li u ša­bač­ki kraj. Po sta­rom obi­ča­ju, ro­đa­ci su do­če­ki­va­ni sa po­ga­čom, me­dom i so­lju, na­kon če­ga je usli­je­di­lo re­za­nje slav­skog ko­la­ča. U ime do­ma­ći­na oku­plje­ne je po­zdra­vio De­jan Ga­če­vić.
– Ve­o­ma me či­ni sreć­nim sa­zna­nje da će je­dan ova­ko im­po­zan­tan skup još jed­nom uka­za­ti na to da u na­ma po­sto­ji sve­ko­li­ka ljud­ska že­lja da se osvr­ne­mo una­zad, ma­lo za­sta­ne­mo i po­gle­da­mo ko smo, oda­kle do­la­zi­mo i ku­da stre­mi­mo... Da još uvi­jek po­sto­ji ve­li­ča­nje po­ro­di­ce, tra­di­ci­je, do­ma, pa­tri­jar­hal­nog vas­pi­ta­nja.
Sa­ma či­nje­ni­ca da ste ov­dje u ovo­li­kom bro­ju do­bro do­šli, ka­da se ne­ma vre­me­na ni za dje­cu, ro­di­te­lje, a ni za sa­me se­be, po­ka­zu­je vaš po­nos i že­lju da Ga­če­vi­ći bu­du lu­čo­no­še u srp­skom ro­du i po­ka­žu osta­li­ma ka­ko se ko­ri­je­ni, tra­di­ci­ja i svi­jest o sop­stve­noj pri­pad­no­sti ne smi­ju ni­ka­da za­bo­ra­vi­ti. Jer šta smo mi bez svog ime­na, po­ri­je­kla, je­zi­ka i lju­ba­vi pre­ma čla­no­vi­ma uže i ši­re po­ro­di­ce, pre­ma po­sto­ja­nju i svi­je­sti o to­me da će nam tra­ja­nje obez­bi­je­di­ti sa­mo ova­kva čvr­sta vje­ra da se mo­ra­mo i da­lje upo­zna­va­ti, po­ma­ga­ti i po­sta­vlja­ti te­me­lje ka­kvi su po­sto­ja­li u pra­sta­ro vri­je­me ka­da su se Ga­če­vi­ći i do­se­li­li u Cr­nu Go­ru, a ka­sni­je ši­ri­li i ži­vje­li u svim kra­je­vi­ma Cr­ne Go­re i Sr­bi­je, ka­zao je De­jan Ga­če­vić.
Na sku­pu su još go­vo­ri­li Jo­ko, Ra­doj­ko i Mi­lo­mir Ga­če­vić iz Be­o­gra­da, Ra­do­man iz Za­to­na, La­zar i Mi­lan sa Ja­bu­ke, Mir­ko iz Ma­ta­ru­ga, Bra­ni­slav iz Bi­je­log Po­lja.
Na­kon što su pri­je ne­ko­li­ko go­di­na ura­di­li mo­no­gra­fi­ju brat­stva Ga­če­vi­ća, grb i za­sta­vu, Ga­če­vi­ći su na sa­bo­ru u Šap­cu osno­va­li i skup­šti­nu brat­stva Ga­če­vi­ća, do­ni­je­li sta­tut, iza­bra­li uprav­ni i nad­zor­ni od­bor, pred­sjed­ni­ka i se­kre­ta­ra skup­šti­ne, u pro­ce­du­ru je ušla i nji­ho­va zva­nič­na re­gi­stra­ci­ja i iz­ra­da pe­ča­ta.
Zlat­ne pla­ke­te za pret­hod­ne do­ma­ći­ne uru­čio je Jo­ko Ga­če­vić, pred­sjed­nik Skup­šti­ne brat­stva Ga­če­vi­ća i to Mir­ku iz Ma­ta­ru­ga, La­za­ru sa Ja­bu­ke, Ra­do­ma­nu iz Za­to­na i De­ja­nu iz Šap­ca.
Sa­bo­ro­va­nje Ga­če­vi­ća su uve­li­ča­li KUD „Abra­še­vić” i po­zna­ti na­rod­ni gu­slar Dra­ško Ma­li­džan, dok je na­rod­no oku­plja­nje Ga­če­vi­ća za­ka­za­no za pr­vu su­bo­tu u ju­nu 2019. go­di­ne u Ari­lju.
Pre­ci brat­stva Ga­če­vi­ća do­se­li­li su se u plje­valj­ski kraj, po na­rod­nom ka­zi­va­nju, sa pod­ruč­ja da­na­šnjeg Ko­so­va i Me­to­hi­je, tač­ni­je iz Banj­ske. Ga­če­vi­ći, kao i ve­li­ki broj po­ro­di­ca plje­valj­skog kra­ja, sla­ve kr­snu sla­vu La­za­re­vu su­bo­tu, jer su na­vod­no sa Ko­so­va u se­o­bu po­šli na taj dan.
B. Je.