D
ok su se u Cr­noj Go­ri uki­da­le na­kna­de za maj­ke i dječ­ji do­da­ci za ma­li­ša­ne ne­za­po­sle­nih ro­di­te­lja, a od­bi­jen je i pred­log za po­ve­ća­nje jed­no­krat­ne na­kna­de za no­vo­ro­đen­če, Hr­vat­ska je usvo­ji­la Za­kon o sub­ven­ci­o­ni­sa­nju stam­be­nih kre­di­ta, ko­jim je pred­vi­đe­no da dr­ža­va če­ti­ri go­di­ne pla­ća po­la ra­te kre­di­ta mla­dim pa­ro­vi­ma za ku­po­vi­nu pr­vog sta­na ili ku­će, a uko­li­ko u tom pe­ri­o­du do­bi­ju ili usvo­je di­je­te, rok će se pro­du­ži­ti za dvi­je go­di­ne.
U Udru­že­nju Ro­di­te­lji is­ti­ču da na­ša dr­ža­va ne­ma ap­so­lut­no ni­ka­kvih fi­nan­sij­skih sti­mu­la­ci­ja za pod­sti­ca­nje na­ta­li­te­ta, ko­ji je iz go­di­ne u go­di­nu sve go­ri. Da je si­tu­a­ci­ja alar­mant­na svje­do­či i sta­ti­sti­ka Mon­sta­ta, pre­ma ko­joj je u pr­vom kvar­ta­lu 2017. broj umr­lih ve­ći za 117 od bro­ja ro­đe­nih. Naj­go­ra si­tu­a­ci­ja sa pri­rod­nim pri­ra­šta­jem je u Plje­vlji­ma, i to već go­di­na­ma, a sli­je­de Nik­šić, Be­ra­ne, Ce­ti­nje, Ko­la­šin, Ža­bljak, Plu­ži­ne, Bije­lo Po­lje, Moj­kovac, Gu­si­nje, An­dri­je­vi­ca, Her­ceg No­vi, Ul­cinj, Pet­nji­ca, Da­ni­lov­grad i Šav­nik.
U Na­ci­o­nal­noj stra­te­gi­ji odr­ži­vog raz­vo­ja do 2030. go­di­ne Vla­de Cr­ne Go­re kon­sta­to­va­no je da se iz­me­đu dva po­sled­nja po­pi­sa sta­nov­ni­štva pri­rod­ni pri­ra­štaj sma­njio sa 5.636, ko­li­ko je iz­no­sio 1991. go­di­ne, na 1.368 u 2011. U 2011. go­di­ni pri­rod­ni pri­ra­štaj je bio i naj­ma­nji u po­sled­njih dva­de­set go­di­na. Pri­mje­tan je trend sta­re­nja sta­nov­ni­štva, a broj umr­lih se u pe­ri­o­du od 1991. do 2011. go­di­ne po­ve­ćao sa 3.975 na 5.847.
Naj­ve­ći de­mo­graf­ski pad za­bi­lje­žen je na sje­ve­ru Cr­ne Go­re. Ukup­no 47,3 od­sto sta­nov­ni­štva Cr­ne Go­re je 1948. go­di­ne ži­vje­lo u sje­ver­nom re­gi­o­nu, da bi u 2011. go­di­ni ta broj­ka iz­no­si­la 28,7 po­sto. Vi­še od 50 od­sto dr­žav­ne te­ri­to­ri­je na­se­lja­va ma­nje od tre­ći­ne ukup­nog bro­ja sta­nov­ni­štva.
Dok se pred­stav­ni­ci in­sti­tu­ci­ja hva­le pro­jek­tom „1.000+ sta­no­va”, gra­đa­ni se če­sto ža­le ka­ko je traj pro­je­kat pre­skup – ku­pe je­dan, a pla­te dva sta­na. Na dru­goj stra­ni, hr­vat­ski za­kon omo­gu­ća­va ku­po­vi­nu i no­vih i sta­rih sta­no­va i ku­ća, či­ja vri­jed­nost ne pre­la­zi 1.500 eura po kva­dra­tu, pri če­mu dr­ža­va su­fi­nan­si­ra kre­di­te ko­ji ne pre­ma­šu­ju 100.000 eura. Sa ban­ka­ma je do­go­vo­re­no da efek­tiv­na ka­mat­na sto­pa na te kre­di­te ne smi­je bi­ti ve­ća od 3,75 od­sto go­di­šnje.
Je­di­na po­moć od dr­ža­ve za ra­đa­nje dje­ce je 109,07 eura na­kna­de za no­vo­ro­đen­če (za ko­ri­sni­ke so­ci­jal­nih da­va­nja taj iz­nos je 130,88 eura), a Mi­ni­star­stvo ra­da i so­ci­jal­nog sta­ra­nja, na či­jem če­lu je Ke­mal Pu­ri­šić (BS), pred­la­ga­lo je čak uki­da­nje tog pra­va za sve osim za ko­ri­sni­ke ma­te­ri­jal­nog obez­bje­đe­nja.
Pred­sjed­ni­ca Udru­že­nja Ro­di­te­lji Kri­sti­na Mi­ha­i­lo­vić ocje­nju­je za „Dan” da je dr­ža­va inert­na ka­da je u pi­ta­nju po­moć po­ro­di­ca­ma i nje­nom pro­ši­re­nju. Ona na­vo­di da se na­ta­li­tet mo­že po­ve­ća­ti uko­li­ko se ro­di­te­lji­ma omo­gu­će ser­vi­si i ade­kvat­na po­moć.
– Ti ser­vi­si ne mo­ra­ju da bu­du sa­mo nov­ča­ne na­kna­de, ne­go sma­nje­nje po­re­za na be­bi opre­mu, hra­nu, odje­ću, pro­ši­ri­va­nje ka­pa­ci­te­ta vr­ti­ća, bes­plat­ni udž­be­ni­ci, omo­gu­ća­va­nje ko­ri­šće­nja po­ro­dilj­skog od­su­stva bez stra­ha od ot­ka­za. Tre­nut­no po­dr­ške ro­di­telj­stvu ne­ma na ne­kom si­stem­skom ni­vou. Ne­ke op­šti­ne obez­bje­đu­ju knji­ge pr­va­ci­ma, ne­ke svim uče­ni­ci­ma, ali to su sa­mo iz­u­ze­ci, ne prak­sa. Ni­ko ne oče­ku­je da će ne­ko ra­đa­ti dje­cu sa­mo za­to što mu se to pla­ća. Dje­ca se ra­đa­ju ka­da se osje­ti po­tre­ba za to, ali i ka­da po­sto­je ade­kvat­ni uslo­vi. Po­bolj­ša­nje po­lo­ža­ja ro­di­te­lja do­pri­ni­je­lo bi i ra­đa­nju dje­ce, ka­da bi lju­di mo­gli da im obez­bi­je­de eg­zi­sten­ci­ju, a za to je po­treb­na i in­ter­ven­ci­ja dr­ža­ve – ka­že Mi­ha­i­lo­vi­će­va.
Ona na­vo­di da se u Cr­noj Go­ri nad­le­žni če­sto bra­ne ta­ko što ka­žu da je u dru­gim dr­ža­va­ma si­tu­a­ci­ja lo­ša.
– Uvi­jek se na­đu ne­ki lo­ši pri­mje­ri, ko­ji su go­ri od nas. Ipak, ima do­sta i do­brih pri­mje­ra u na­šem okru­že­nju, ali se to ne spo­mi­nje. Evo u Hr­vat­skoj je usvo­jen do­bar za­kon, Sr­bi­ja ima, ta­ko­đe, raz­vi­je­ni­je ser­vi­se za ro­di­te­lje od na­ših. U Ma­đar­skoj se že­ne mak­si­mal­no pod­sti­ču da ko­ri­ste po­ro­dilj­sko, dok kod nas iako ima­ju pra­vo na to, pla­še se da za­trud­ne jer će do­bi­ti ot­kaz i ni­ko ih ne­će za­šti­ti­ti. Dr­ža­va je inert­na kao da ne vi­di oči­gle­dan pad na­ta­li­te­ta, a pla­šim se da ne bu­de ka­sno ka­da uđe­mo u du­bo­ki mi­nus – is­ti­če Mi­ha­lo­vi­će­va.
U Al­ter­na­ti­vi Cr­ne Go­re ra­ni­je su upo­zo­ra­va­li na ne­ga­tiv­ne tren­do­ve ko­ji se ti­ču na­ta­li­te­ta, is­ti­ču da se upr­kos ape­li­ma si­tu­a­ci­ja ne po­bolj­ša­va.
– Cilj sva­ke dr­ža­ve tre­ba da bu­de njen op­sta­nak, ko­ji se obez­bje­đu­je kroz ra­đa­nje dje­ce. Kod nas sva­kog da­na umre mno­go vi­še lju­di ne­go što se ro­di! Pred­zad­nje stra­ni­ce no­vi­na su pu­ne, a po­ro­di­li­šta su nam pra­zna. Mla­di lju­di čim na­pu­ne 18 go­di­na po­že­le da odu iz ze­mlje. Za 50 go­di­na Cr­na Go­ra će se pre­po­lo­vi­ti – is­ti­če ko­or­di­na­tor za me­di­je u Al­ter­na­ti­vi Ve­sko Pe­jak.M.S.


Cr­na Go­ra da se ugle­da na kom­ši­je


Al­ter­na­ti­va pred­la­že da Vla­da Cr­ne Go­re uve­de slič­nu mje­ru kao Hr­vat­ska.
– Pred­la­že­mo da sva opre­ma za be­be bu­de bes­plat­na i da mo­že da se po­di­že na re­cept lje­ka­ra. Pred­la­že­mo da se vra­ti dje­či­ji do­da­tak za ko­ji je Al­ter­na­ti­va sku­plja­la pot­pi­se. Sve su ovo ma­li iz­da­ci za dr­ža­vu, a ve­li­ka po­moć za mla­de brač­ne pa­ro­ve. Ta­kvim pa­ro­vi­ma zna­či i 50 eura na mje­seč­ni bu­džet ko­ji ima­ju, a dr­ža­vi je ma­li iz­da­tak. Al­ter­na­ti­va sma­tra da je bo­lje obra­ti­ti pa­žnju na dje­cu ne­go na slu­žbe­ne auto­mo­bi­le. Po­no­vi­ću, za 50 go­di­na Cr­na Go­ra će ne­sta­ti jer se dje­ca ne ra­đa­ju. Ako ne za­u­sta­vi­mo taj trend, sve će bi­ti uza­lud. Uza­lud se bo­ri­mo za bi­lo šta – ka­že Pe­jak.


Ko je pre­či, dje­ca ili ma­fi­ja

Pe­jak is­ti­če da je in­te­re­sant­na stvar da po­sto­je gra­đe­vin­ske kom­pa­ni­je ko­je dr­ža­vi du­gu­ju mi­li­o­ne ne­pla­će­nih po­re­za.
– Te kom­pa­ni­je ima­ju de­se­ti­ne pra­znih ne­pro­da­tih sta­no­va. Za­što dr­ža­va ne za­pli­je­ni te sta­no­ve na ra­čun po­re­za i do­di­je­li ih mla­dim brač­nim pa­ro­vi­ma?! Eto jed­ne mje­re ko­ja mo­že od­mah da se za­vr­ši bez tro­ška po dr­ža­vu. Za­pi­taj­mo se je li nam vi­še sta­lo do gra­đe­vin­ske ma­fi­je ili do dje­ce – is­ti­če Pe­jak.