Veče posvećeno romanu „Arzamas”, za koji je dramaturškinja i književnica Ivana Dimić dobila NIN-ovu nagradu za 2016, priređeno je sinoć u Atrijumu ljetnikovca Buća, obogaćujući književni program festivala Purgatorije.
Dimićeva je svoj odnos prema ovoj nagradi ispoljila s čuđenjem.
– Bezveze je što najveća književna nagrada nosi ime po novinama, a ne po Andriću, ili Meši Selimoviću, ili još nekom divnom imenu nekog velikog pisca. Drugo, u književnosti se, barem kako sam ja učila, najviše cijeni poezija, zato što ona u sebi sadrži sve u malom, odnosno najteže je pisati poeziju. Vi se pišući poeziju strahovito brzo detektujete kroz stih, možete da vidite ko je pravi pisac. Roman je lakše pisati, romaneskno tkivo traje, pa onda to može da bude i lakša rečenica. Za poeziju postoji mnogo nagrada, ali nijedna nije tako slavodobitna kao Ninova nagrada. Meni je to bila dobra prilika da pričamo o književnosti i da tu priliku koristim da govorim o književnosti, jer je ona jedna prekrasna duhovna oblast – rekla je Dimićeva.
Arzamas je mjesto u Rusiji, koje spominje teoretičar književnosti Viktor Šklovski u „Energiji zablude” kao mjesto u kome je grof Tolstoj htio da kupi imanje i prenoćio, a usred noći mu je smrt na uvo šapnula: „To se ti mene plašiš”; što je Šklovski prokomentarisao: „Sreća i smrt, to je arzamaski užas.”.
Ivana Dimić je to iskoristila kao moto romana...
– Taj spoj sreće i smrti, to je bilo analogno onome što sam ja pisala, jer sam pisala o bolesti i smrti svoje majke, pa sam to vratila na ovu riječ arzamas, jer je ona takva da njeni zvuci nisu prilagođeni našem jeziku i onda izazivaju jedan začudni element, a ja spadam u one pisce, koji misle na uši. Jako mi je važno sazvučje riječi, pa jako pažljivo gradim rečenicu, jer mislim da je to suština pisanja, bar što se književnosti tiče. Tako kroz sluh vidim da li sam nešto pogrešila – objasnila je književnica.
Simbolično, sa pričom se poklopio i podatak, koji je romansijerka saznala kasnije, da je Arzamas bio izolovani grad u vrijeme Staljina, u kome su naučnici gradili atomsku bombu.
Ivana Dimić ovaj roman, koji joj je prvijenac, pisala je sedam godina. Pi-ar izdavačke kuće „Laguna” Vanja Gavrovski vodila je razgovor sa spisateljicom iz Beograda.Ž.K.
Komentari
Komentari se objavljuju sa zadrškom.
Zabranjen je govor mržnje, psovanje, vrijedjanje i klevetanje. Nedozvoljen sadržaj neće biti objavljen.
Prijavite neprikladan komentar našem
MODERATORU.
Ukoliko smatrate da se u ovom članku krši Kodeks novinara, prijavite našem
Ombudsmanu.
)){kind=small}
