Vla­da je for­mi­ra­la mul­ti­di­sci­pli­nar­nu ko­mi­si­ju ko­ja će sa­či­ni­ti pro­gram eko­nom­skog dr­ža­vljan­stva na osno­vu po­nu­da, od­no­sno pro­gra­ma ko­je je do­sta­vi­lo šest kom­pa­ni­ja na kon­kur­su za­vr­še­nom ne­dav­no, ka­zao je mi­ni­star odr­ži­vog raz­vo­ja i tu­ri­zma Pa­vle Ra­du­lo­vić.
– Vla­da će sa­či­ni­ti pro­gram za ko­ji vje­ru­je da je naj­bo­lji za Cr­nu Go­ru i kon­sul­to­va­ti sve re­le­vant­ne fak­to­re i Evrop­sku ko­mi­si­ju. Tre­nut­no smo u pro­ce­su for­mi­ra­nja prav­nog osno­va u kom sa­ra­đu­je­mo sa kom­pa­ni­ja­ma ko­ji­ma je ta oblast bli­ska – re­kao je Ra­du­lo­vić na ju­če­ra­šnjoj ra­di­o­ni­ci o po­seb­nom pro­gra­mu ula­ga­nja ra­di sti­ca­nja cr­no­gor­skog dr­ža­vljan­stva.
Is­ta­kao je da Vla­da ne­će na si­lu spro­ve­sti ovaj pro­gram, te da Cr­na Go­ra ne­će bi­ti si­gur­na ku­ća za lju­de ko­ji bje­že od ko zna če­ga.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, in­ve­sti­ci­o­ni am­bi­jent u Cr­noj Go­ri je naj­bo­lji u re­gi­o­nu i in­ve­sti­to­ri ima­ju olak­ši­ce u tu­ri­zmu i ener­ge­ti­ci, a ovim pro­gra­mom ho­će da idu ko­rak da­lje i da na­gra­de lju­de ko­ji će da in­ve­sti­ra­ju. Ka­zao je da će pri­li­kom kon­ci­pi­ra­nja pro­gra­ma kon­sul­to­va­ti am­ba­sa­de ze­ma­lja ko­je ima­ju ovaj pro­gram i zna­ju ko­je lo­še po­ja­ve mo­že da iza­zo­ve.
– Pro­gram će bi­ti vr­lo ja­san i tran­spa­ren­tan, ka­ko bi se ši­ra jav­nost de­talj­no upo­zna­la o sve­mu. Cilj i be­ne­fi­ti ovog pro­gra­ma su no­va rad­na mje­sta i no­ve in­ve­sti­ci­je, po­seb­no u sje­ver – za­klju­čio je Ra­du­lo­vić.
Ra­di­o­ni­cu su or­ga­ni­zo­va­li me­đu­na­rod­na aso­ci­ja­ci­ja za pro­gra­me sti­ca­nja dr­ža­vljan­stva na osno­vu in­ve­sti­ci­ja In­vest­ment Mi­gra­tion Co­un­cil (IMCM) i Pri­vred­na ko­mo­ra, a di­rek­tor IMCM-a Bru­no Le­ku­er je ka­zao da ni­su svi pro­gra­mi eko­nom­skog dr­ža­vljan­stva uspje­šni i da vla­de mo­ra­ju bi­ti vr­lo pa­žlji­ve pri­li­kom nje­go­ve iz­ra­de.
– Što je pro­gram tran­spa­rent­ni­ji, to je lak­še – re­kao je Le­ku­er.
Na­dim Gold­fut, pred­stav­ni­ca fir­me iz Lon­do­na, ka­za­la je da se sve ve­ći broj dr­ža­vlja­na Sje­di­nje­nih Ame­rič­kih Dr­ža­va in­te­re­su­je za eko­nom­sko dr­ža­vljan­stvo, ali da im je naj­bit­ni­ja re­pu­ta­ci­ja u tom pro­ce­su.
Di­rek­tor gru­pe Hen­li i part­ners Jurg Ste­fen je is­ta­kao da se dr­ža­vljan­stvo dru­ge dr­ža­ve že­li do­bi­ti iz mno­go raz­li­či­tih raz­lo­ga, za­vi­sno iz ko­je ze­mlje do­la­zi­te. Uka­zao je i na mo­gu­će pro­ble­me kod eko­nom­skih pro­gra­ma.
– Vla­da tre­ba da na­đe ade­kvat­ne part­ne­re za ovaj pro­ces i ura­di pra­vu te­melj­nu ana­li­zu, ka­ko se ne bi de­si­lo da oso­ba ko­ja do­bi­je pa­soš iz­vr­ši te­ro­ri­stič­ki akt ili ne­ku dru­gu kri­mi­nal­nu rad­nju, što šte­ti pro­gra­mu i sa­moj dr­ža­vi – re­kao je Ste­fen.
Član od­bo­ra di­rek­to­ra Faj­nens Mal­ta Son Hu­ber je pred­sta­vio is­ku­stva Mal­te u ve­zi sa pr­o­gra­mom eko­nom­skog dr­ža­vljan­stva.
– Sko­ro po­lo­vi­na apli­ka­ci­ja nam do­la­zi iz ze­ma­lja Evrop­ske uni­je – re­kao je Hu­ber.
D.M.